Za pravoslavne vernike danas počinje Veliki ili Božićni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Tokom posta treba se uzdržavati od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela.
Božicni post je poslednji višednevni post u godini. Pocinje 28. novembra i traje do 7. januara po gregorijanskom kalendaru. Traje cetrdeset dana i zbog toga se u Crkvenom ustavu naziva Cetrdesetnicom, kao i Veliki post. Post hranom pocinje na dan svetog apostola Filipa, pa se zato naziva još i Filipovim.
Ovaj post je ustanovljen da bi se vernici pre dana Hristovog rodenja ocistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bi cista srca, duše i tela mogli da docekaju sina Božijeg. Božicnim postom se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišcanskog praznika - Božica.
Božicni post ili Mala cetrdesetnica podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.
Pravila uzdržanja koje je Crkva propisala za Božicni post su jednako stroga kao i za Petrovski post.
Tokom Božicnog posta, do 31. decembra, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i cetvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.
U poslednjoj nedelji posta, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, a utorkom, cetvrtkom, subotom i nedeljom na ulju.
U srpskom narodu post se strogo održavao. Postili su se svi postovi, ali gotovo i svaka sreda i petak. Sveštenici su zabranjivali i porodiljama i bolesnicima da mrse.
U narodu se kaže da ako neko prekrši post onda ga "domacin kažnjava tri ili više dana da jednonici". Po narodnom shvatanju ko premrsi post, taj gubi Božju milost i obraz pred ljudima.
Post se ogleda i u telesnom uzdržavanju, ogranicavanju ljudskih požuda, strasti, bucnih veselja, kao i drugih uživanja da bi se spasla duša.
Ova vrsta posta je nastala po starozavetnom ucenju da je duša božja (nebeska), a njegovo telo davolsko (zemljsko). Cim nastupi post vernici ne bi trebalo da posecuju zabave.
"Posteci bratijo telesno, postimo i duhovno, i raskinimo sve veze sa svakom nepravdom", zapoveda Crkva.
Hrišcanskipost je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer ce i njegovi ucenici postiti.
Trajanje Božicnog posta objašnjava se takode cetrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pecine, u kojoj je 25. decembra roden Bogomladenac Isus.
Božicni post, kao i drugi višednevni postovi, potice iz drevnih vremena hrišcanstva.
U pocetku je Božicni post za jedne hrišcane trajao sedam dana, a za druge malo duže. Na saboru 1166. godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišcanima je bilo naredjeno da poštuju cetrdesetodnevni post uoci Božica.
Vec od IV veka sveti Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božicni post. U V veku je o Božicnom postu pisao Lav Veliki, koji je objasnio da je Božicni post žrtva Bogu za sakupljene plodove.
"Kao što je nama Gospod podario ovozemaljske plodove, tako i mi u vreme tog posta treba da budemo darežljivi prema siromašnima", pisao je ovaj svetitelj.
Kaže se da post nije cilj, vec sredstvo za smirivanje svog tela i ocišcenje od grehova.
Bez molitve i pokajanja post je samo obicna dijeta, napominje sveštenstvo SPC-a.
