Kada je sudija Tamaš Bognar odsvirao kraj utakmice Partizan - Jang bojs (2:1), stadion na Topčiderskom brdu je eksplodirao od radosti. Slavlje igrača, stručnog štaba, navijača, krici zadovoljstva članova uprave u svečanoj loži...
Crno-beli su od kluba, koji je bio potpuno potonuo decembra 2015. godine i poraza od Augzburga, koji je značio i eliminaciju iz Evrope, kao i kluba oko kojeg su se vodile unutrašnje borbe oko prevlasti, došao u situaciju da se raduje "evropskom proleću" u takmičenju koje, realno gledano, jeste po meri trenutnog stanja srpskog klupskog fudbala. A to nije mala stvar.
Ne samo u rezultatsko-takmičarskom smislu, uspeh Partizana je zaista veliki i kada se pogledaju finansije. Godinama unazad, Partizan i svi srpski klubovi žive od prodaje igrača. Crno-beli su uspevali da od evropskih takmičenja još i štrpnu deo finansijskog kolača, ali ove sezone taj kolač je baš bogat. Ako izuzmemo dve sezone kada se Partizan plasirao u grupnu fazu Lige šampiona (gde su i nagrade veće, razumljivo), ova bi mogla da se smatra finansijski najuspešnijom.
Posle Skenderbega, Partizan je bio 89. u Evropi, a posle pobede nad Jang Bojsom je na 79. mestu sa koeficijentom 16. To je najbolji plasman Partizana od 2005. godine. Partizan je, recimo, prišao Dinamu iz Zagreba na samo jednu pobedu. Ako zabeleži jedan trijumf ili dva remija, Partizan će prestići višestrukog hrvatskog šampiona.
Ako Partizan prođe šesnaestinu finala Lige Evrope, zaradiće još 750.000 evra, ali otom-potom...
Naravno, treba imati u vidu da Partizan ne dobija odmah ovaj novac, već UEFA isplaćuje "u ratama" na 15 meseci.
Ako Partizan prođe šesnaestinu finala Lige Evrope, zaradiće još 750.000 evra, ali otom-potom...
Naravno, treba imati u vidu da Partizan ne dobija odmah ovaj novac, već UEFA isplaćuje "u ratama" na 15 meseci.
