HIV test: Raspitali smo se umesto vas

Ne bismo da vas plašimo ali u Srbiji oko 1.000 osoba ne zna da je inficirano HIV virusom! Zato smo saznali SVE O TESTIRANJU.

HIV test: Raspitali smo se umesto vas Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Najpre, želimo da istaknemo da testiranje na HIV virus nije besplatno samo 1. decembra, kada se obeležava Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a, već tokom cele godine.

"Testiranje je tokom cele godine besplatno i ne zakazuje se, a nisu vam potrebne ni bilo kakve fizičke pripreme - možete da doručkujete i radite sve uobičajeno", kaže epidemiolog dr Begović Vuksanović.

Kada se test naplaćuje

Ono što bi takođe trebalo da znate je da ima slučajeva kada se testiranje naplaćuje, a to podrazumeva slučajeve kada se ne testirate zbog rizične situacije, već zbog nekog putovanja, za vizu i slično...

Kao i vas, zanimalo nas je: 

Kako izgleda to testiranje?

"Prvi deo testiranja je, zapravo, razgovor. Mi ovde prvo klijente informišemo o svemu, razgovaramo o HIV virusu, o životu sa tim virusom, dostupnim terapijama, faktorima rizika i savetima kako da se ubuduće izbegavaju rizične situacije. Posle toga, uz obavezan pristanak našeg klijenta, odvodimo ga u ambulantu gde se vadi krv iz vene, a rezultati mogu da se očekuju već za dan-dva. Saopštavanje rezultata nikada se ne obavlja mejlom ili telefonom, već isključivo usmeno, a kada dođu po rezultate, opet im je omogućeno savetovanje, ukoliko to žele i potrebno im je".

Kada je reč o maloletnicima, oni na testiranje moraju da dođu u pratnji roditelja ili staratelja.

"Maloletnici moraju da dođu u pratnji roditelja ili staratelja, a kada je reč o maloletnicima starijim od 16 godina, uz našu procenu, oni mogu i bez roditelja jer i naš zakon to dozvoljava", objašnjava dr Begović Vuksanović.

Ne smemo ni da zamislimo kako bi se neko osećao kada bi mu greškom bilo saopšteno da je HIV pozitivan.

Koliko su testovi pouzdani?

"Testovi su visoko senzitivni i specifični, što znači da su veoma pouzdani. Ipak, dešava se da dobijemo lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate, ali ne zbog toga što test nije pouzdan, već zbog neadekvatnog vremena rađenja testa - na primer, nije prošlo dva meseca od rizične situacije u kojoj je bila moguća zaraza virusom (lažno negativan). Takođe, moguće je i da rezultati budu lažno pozitivni zbog trudnoće, nekih oboljenja ili vakcina primljenih nedavno pre testiranja".

Međutim, kako je doktorka istakla, to su zaista, zaista retki slučajevi, a pritom se testiranje uvek ponavlja ukoliko su rezultati pozitivni.

"Testiranje se svakako ponavlja ako su rezultati prvi put pozitivni. U međuvremenu, mi tu osobu, sada već pacijenta, a ne klijenta, polako pripremamo za loše vesti. Ukoliko je rezultat pozitivan i na ponovljenom testiranju, tek tada možemo osobi reći da je inficirana".

Kako nekome saopštavate da ima HIV, postoji li neka procedura?

"Postoji pravilo da nikada ne okolišamo. Dakle, kažemo to najkraće i najjasnije što možemo, veoma direktno. U svakom slučaju, lekar koji saopštava rezultate je prva linija podrške, koji je i nadalje dostupan za podršku koliko je to pacijentu potrebno, a radi daljeg praćenja i lečenja inficirane osobe se upućuju u Kliniku za infektivne i tropske bolesti".

Ko treba da zna da imate HIV

"Pacijent nema nikakvu obavezu da to kaže bilo kome - ni svom lekaru, ni svom partneru. Saopštavanje je na dobrovoljnoj bazi, mada bi bilo dobro da to kažu partneru. Svakako, moraju da preduzmu sve mere da nikoga ne zaraze", ističe dr Begović Vuksanović.

Bez obzira na to što je danas terapija dostupna i što je moguće živeti bezmalo potpuno normalno sa HIV virusom, niko ne želi da čuje da ima HIV.

Kako ljudi reaguju na takve vesti?

"Reakcije su različite, ali najčešće se razočaraju, pa su onda zatečeni i ne mogu da se sete ništa da pitaju. Nekada ih pustimo da tako sede i po nekoliko sati, koliko god im je potrebno. Kada im objasnimo sve o dostupnosti terapije i kažemo im da sa tim mogu da žive, da rade, da imaju decu… bude im malo lakše, pa nam onda postavljaju pitanja kako i šta dalje, od šoka ne znaju kome bi to rekli jer, ne treba to mnogo širiti... Ipak, sigurna sam da pravu dramu proživljavaju tek narednih dana. Neke inficirane osobe se i ne vrate vise u naše Savetovalište radi podrške, možda ih podsećamo na loše vesti. Sa druge strane, mnogi dolaze i kasnije, kada im je potrebno savetovanje i mi smo uvek tu za njih".

Dr Begović Vuksanović rekla nam je i da je u Beogradu od 1985. godine do danas blizu 2.400 HIV pozitivnih ljudi, od toga je skoro polovina obolela od AIDS-a, a 870 ih je umrlo. Dakle, sada oko 1.500 ljudi živi sa HIV-om, ali još oko 500 njih ima HIV virus, a to ne zna.

"Oni su naša najveća briga jer se kod 50 odsto ljudi infekcija otkrije kasno, što je veoma loše i za njih, ali i zbog toga što su, ne znajući, mogli da zaraze dosta ljudi".

Doktorka ističe da, ukoliko ste bili izloženi rizičnoj situaciji, obavezno odete na testiranje, da ne čekate da vam se pogorša zdravlje i da se ne razmišljate "ako nema simptoma, znači da nemam HIV".

TESTIRAJTE SE!

Sve vesti