Rušenje Starog mosta u Mostaru bilo je vojno opravdano, zaključilo je žalbeno veće u sredu na izricanju presude optuženim Hrvatima za zločine nad muslimanima tokom sukoba sredinom 90-ih godina prošlog veka.
Izricanje presude žalbenog veća Haškog tribunala u slučaju "Prlić i ostali" obeležila je nasilna smrt jednog od optuženih Slobodana Praljka koji je popio otrov i potom umro.
U senci tog događaja, prošla je, gotovo nezapaženo, odluka veća Haškog tribinala koje je oslobodilo optužene za zločine nad civilima u Mostaru.
Predsedavajući žalbenog veća Karmel Agijus kaže da je žalbeno veće, uz suprotno mišljenje sudije Fausta Pokara, zaključilo da je rušenje Starog mosta u Mostaru bilo izvršeno u vojne svrhe, a ne radi zastrašivanja i terorisanja civilnog stanovništva, bosanskih muslimana.
Žalbeno veće je, uz suprotno mišljenje sudije Pokara, procenilo da je Stari most bio vojna meta u trenutku napada i njegovo uništenje je dalo jasnu vojnu prednost za HVO.
Prvostepenom presudom bilo je utvrđeno da se radilo o razaranju neporavdanom vojnim potrebama iako veće tada nije osporilo da je most bio vojni cilj. U prvostepenoj presudi bilo je zaključeno da je razaranje mosta rezultiralo potpunom izolacijom dela stanovnika Mostara i imalo je nesrazmerno veliki psihološki učinak na stanovništvo u odnosi na vojne koristi od rušenja mosta. Stoga je najpre bilo zaključeno da je reč o razaranju neporavdanom vojnom potrebom.
Međutim, Žalbeno veće danas je, uz izdvojeno mišljenje Italijana Fausta Pokara, zaključilo je da je provosteopena presuda doneta na osnovu "pogrešnih zaključaka" o rušenju mosta i "posledičnom učinku terorizovanja stanovnika", pa je optužene oslobodilo u ovom delu presude.
VUK DRAŠKOVIĆ: Tužno je što rušenje mosta u Mostaru nije zločin
Stari mostarski most bio je (i ostao) simbol ovog hercegovačkog grada na Neretvi. Izgrađen je još u 16. veku (1558. godine) u vreme Otomanskog carstva, ali je tokom sukoba muslimana i Hrvata srušen 1993. godine. Srušile su ga hrvatske vojne snage. Građenje novog mosta završeno je 23. jula 2005. godine.
