Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog, koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.
Kao svog zaštitnika proslavlja ga i Kraljevski dvor Karadordevica.
Sveti Andrej je apostol Carigrada i Rusije, a bio je i patron Ruskog carstva i carske porodice Romanovih.
Prema predanju, Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i ucenik Svetog Jovana Krstitelja, a Jevandelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grckoj i Peloponezu, gde je stradao.
Svojim cudesnim mocima iscelio je mnoge bolesne, medu kojima i ženu carskog namesnika u gradu Patri, koju podiže iz postelje, te je ona prihvatila hrišcansku veru.
Zbog toga se silno razgnevio namesnik Eteata i naredio da se Sveti Andrej razapne na krst i izbode kopljima, što je i ucinjeno. Ali ni tada nije odustao Sveti Andrej, vec je tako ranjen i izmucen i sa krsta delio narodu korisne pouke, propovedavši veru hrišcansku.
Usrdno se moleci Bogu, svoju dušu mu je predao u 62. godini. Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako je nastavljeno i nakon njegove smrti delovanje njegovih cudesnih moštiju, kažu predanja.
Svetiteljeva glava sad se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.
Ovo su najvece srpske svetinje (FOTO)
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su cigani meckari slavili Andrijevdan, verujuci da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašuci na ovoj zveri.
Uoci Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolac - meckina pobojnica, kojim se tobože zavezivala celjust medvedu, da ne kolje stoku.
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odecom - da je mecke ne bi pocepale.
Vodenicari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mecku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
