Nova godina je blizu a u 2018. u EU na snagu stupaju pooštrena pravila za internet trgovinu koja će sprovoditi i Srbija, koja polako odmiče na svom putu pridruženja, kako se to kaže, evropskoj porodici.
Svet gotovo potpuno postaje digitalan, a to je poseban izazov u omiljenoj ljudskoj aktivnosti - šopingu. Da trošenje sopstvenih para (ili još gore, dobijenih na kredit) ne izaziva dodatne glavobolje, od onih već izazvanih sunovratom brojki na bankovnom računu, za potrošače u EU brine i trust mozgova u Briselu.
"Digitalizacija sveta poseban je izazov, posebno u vidu internet prodaje. Zbog toga je izmenjena Direktiva za prava potrošača (Consumer Rights Directive), u kojoj su sada bolji uslovi za korisnike usluga i kupce proizvoda", rekao je juče na prezentaciji "Dalji razvoj zaštite potrošača" Peter Aranji, stalni savetnik u tvining (blizanačkom) projektu EU i Srbije na ovom polju.
Kada nacionalna zakonodavstva članica EU, a nadamo se i Srbija kao zemlja kandidat, "uvezu" ova pravila u svoj zakonodavni sistem, biće mnogo manje zamki u koje lako upadaju više ili manje obavešteni i oprezni kupci.
Da se na vebsajtu nešto ne sme naplatiti, a da jasno nije naznačena cena i količina, važilo je i ranije, ali je sada stvar malo "zategnuta".
Recimo, u onlajn formularima zabranjeni su već popunjeni (čekirani) "boksovi"sa dodatnim uslugama koje se naplaćuju. Znači, kupcu se može naplatiti samo ono što je sam odobrio/popunio/čekirao i za šta je jasno bila naznačena cena. Uz to cena mora biti i za ukupnu količinu nečega, ali i jedinačna, po proizvodu/usluzi.
Takođe, zabranjuje se različita (viša) cena za, na primer, korišćenje (određenih) bankovnih ili drugih kartica.
Ono što će evropske kupce možda i najviše obradovati, jeste produženje roka povraćaja robe sa 7 na 14 dana. U tom roku, koji teče od dana prijema robe, kupac se može predomisliti i robu vratiti, tj. otkazati ugovor.
U istom roku prodavac mora da vrati novac, i to sve sa troškovima isporuke. Na kupcu je samo da plati slanje robe prodavcu.
Ovi propisi nadovezaće se na ranije, koji su tekovina EU od Preliminarnog programa EEZ 1997. i prve Direktive o pouzdanosti proizvoda i kupovine "na pragu" iz 1985. godine, a koji zabranjuju navođenje kupca na pogrešan zaključak o cenama, popustima, oglasima ili u današnje vreme slikama proizvoda koji ne odgovaraju stvarnosti.
Samo u Aneksu dokumenta EU o nefer trgovačkoj praksi (Unfair Commercial Practices) ima taksativno pobrojan 31 način na koji trgovac može da obmane kupca.
SVE SAMO DA NE DOĐE DO SUDA
Ulaskom u Evropsku uniju srpski potrošači će, pored ravnopravnosti domaćih potrošača sa onima "iz Evrope", imati još jednu važnu mogućnost - pristup EU mreži centara za zaštitu potrošača.
Tih centara danas ima 30 (po jedan u svakoj članici, plus Island i Norveška), i preko njih potrošači mogu da lakše, brže i jeftinije ostvare svoja prava kada zapadnu u probleme sa trgovcima, istakao je Atila Krieš iz Evropske mreže centara za potrošače (European Consumer Centres Network, ECC).
Preko te mreže godišnje se reši 45.000 žalbi na ponašanje trgovaca, među kojima su i oni s kojim "običan mali potrošač" ne može sam izađe na kraj - velike aviokompanije na primer.
Razmirice na relaciji trgovac - potrošač nacionalni ECC rešava preko medijacije, arbitraže, ombudsmana... već kako u kojoj zemlji, ali ideja je da stvar ne ide na sud jer to znači angažovanje advokata i dodatne troškove koji mogu biti papreni.
Na isti način se rešavaju i prekogranični problemi - kada je kupac u jednoj a prodavac u drugoj državi. Oštećeni potrošač kontaktira nacionalni ogranak mreže, on svoje kolege
"Ovako se 'prijateljski' reši veliki broj žalbi i to u roku od tri, četiri meseca, što je veoma brzo u poređenju sa sudskim postupkom", kaže Krieš.
I što je najbolje, ceo postupak je besplatan a nema ni minimuma vrednosti robe ili usluge koja je sporna.
