Mladi hrle na studije medicine. Dosta njih budućnost vidi negde "preko", pokazuje istraživanje portala "Infostud."
Prema najnovijim podacima Lekarske komore Srbije, od početka godine do kraja oktobra je izdato 740 sertifikata dobre prakse, što je nezaobilazan dokument koji lekarima omogućava rad u inostranstvu. Iako iz LKS ističu da se po broju sertifikata ne može zaključiti koliko njih odlazi na duži rad izvan zemlje, jer se ovaj dokument izdaje i doktorima koji na primer, rade vikendom u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori, nesumnjivo je da se nastavlja trend od ranijih godina – prošle godine je ovaj sertifikat dobilo 856, a pretprošle 82 lekara.
Ovi podaci, ali samo na prvi pogled, odzdaraju od rezultata istraživanja o izboru studija koje je portal Prijemni.infostud.com sproveo među maturantima tokom marta i aprila ove godine, a uoči junskog upisnog roka.
Ispostavilo se da je medicina apsolutni broj jedan na listi želja budućih studenata jer je od onih ispitanika koji su znali šta će da upišu, 12,4% imalo “pik” na medicinske nauke.
Beg lekara iz Srbije, država rešava problem
I među onima koji su se dvoumili između dve ili više opcija svega mesec i po pred prijemni, medicina je bila u samom vrhu sa 16,3%, odmah iza psihologije (16,6%).
Beli mantil najpoželjniji
Poziv lekara je popularan među svršenim srednjoškolcima, iako u našoj zemlji nema dovoljno posla u ovoj oblasti, o čemu između ostalog svedoči podatak da su se lane preko portala Poslovi.infostud.com na jedan oglas za lekara javljala 33 kandidata.
Osim toga, čak i oni koji se zaposle imaju plate znatno niže nego u većini evropskih zemalja, a uslovi lečenja, samim tim i rada u domaćim zdravstvenim ustanovama nisu blizu standarda u razvijenim sredinama. I pored toga, interesovanje je ogromno pa su ove godine na jedno slobodno mesto konkurisala skoro dva kandidata.
Iako sa diplomom iz oblasti informacionih tehnologija ovdašnji studenti mogu da nađu dobro plaćene poslove čak i u Srbiji, a da ne govorimo koje perspektive takve veštine otvaraju po pitanju odlaska u inostranstvo, čak je i IT sa 12% tek “za leđima” iza medicine. Inženjerske nauke čije diplome potvrđuju visoko-stručna znanja primenjiva bilo gde u svetu su sa 5,9% više nego duplo “zaostajale” za medicinskim, pokazuje istraživanje. Zašto
I pre indeksa razmišljaju o odlasku
Podatak iz pomenute ankete kaže: više od četvrtine ispitanika, tačnije 26,2% je kao razlog za studiranje navelo mogućnost nastavka školovanja ili pronalaženje posla u inostranstvu. Jedini motiv za koji se opredelilo više maturanata je sticanje znanja iz oblasti koja ih interesuje, što je navelo pola ispitanika.
Logično bi bilo da je to osnovni motiv svakoga ko želi da se usavršava, međutim, diploma medicinskih nauka stečena u Srbiji za mnoge jeste sigurna karta za odlazak u beli svet.
Ostaje da se vidi da li će oni koji su tek na početku studija, kada dođe pravo vreme biti još jedna generacija “rasuta po svetu», ili će ipak ostati i raditi u našoj zemlji, ali u boljim uslovima.
