STAR WARS – POSLEDNJI DŽEDAJI (FILMSKA RECENZIJA)

Šokantno dobar film koji je zaslužio pet zvezdica!

Star Wars: The Last Jedi (2017)

Režija: Rajan Džonson

Uloge: Mark Hamil, Keri Fišer, Adam Drajver

Distributer: Taramount

Najiščekivaniji film godine je konačno stigao u bioskope i – podelio publiku. I to potpuno. Makar je tako bilo sa povećim brojem poznanika koje sam sreo na projekciji, ali i sa ljudima koje sam sretao par dana kasnije. I svi su bili skoro pa u potpunosti isključivi. Fenomenalan je ili je bezveze. Ništa između. Pa da onda odmah bude jasno i kakav je moj stav: ''Poslednji Džedaji'' ako i nije idealan i bezgrešan film (mada ja još uvek nisam uspeo da mu nađem mane, još ih tražim), od mene svejedno dobija svih 5 zvezdica. Šokantno dobar film.

Naravno, svi ovi koji su iz dvorane izašli razočarani, svoj sud su gradili na osnovu direktnog poređenja sa prvom trilogijom (IV-VI), delima koja su, uzgred, vremenom postala nešto više od odličnih filmova, a u svakom slučaju etalon koji nikako nije mogao da posluži u ovoj prilici. Neuporedivo. Proklinjao se i Dizni, kao novi Star Wars gazda. Sve su to promašaji koji su išli daleko od mete, ako mene neko pita.

Okej, teško da se osmi deo sage može gledati samo kao obična spejs opera, ili čak i samo kao deo ove nove trilogije, ili puki nastavak filma iz 2015. ''Poslednji Džedaji'' je deo Star Wars univerzuma, sa dobro poznatim likovima i sudbonosnim događajima i svaka sličnost sa originalom je više nego namerna. Ali i kao zasebna celina, kao nova svemirska avantura smeštena u taj svet, kao zanatski perfektno osmišljen i izveden projekat, ''The Last Jedi'' je fantastičan film koji je vredelo čekati.

Autori filma znaju na kakvu se priču nadovezuju i svesni su kako svaki pogrešan potez može da se odrazi na percepciju filma, ali svejedno, bez mnogo kompromisa, oni neretko igraju baš na kartu nasleđa i legitimnosti i otvoreno se bave simbolima prošlosti i njihovim značajem. Zbog svega toga Skajvoker savršeno pripada i ovom filmu, a Rej i Fin kao novi heroji i nova nada predstavljaju kopču i sa prošlim, slavnim vremenima. Nije ni čudo da je i sam Lukas sa premijere izašao oduševljen.

Priča se nastavlja tamo gde je bila i prekinuta, pre tačno dve godine. Leja i Pokret otpora su u procesu evakuacije, ali čini se da flota Prvog reda može da ih prati i kroz hiper svemir. Kajlo, Lejin sin, bez problema izlazi na kraj sa letelicama koje su u bekstvu, ali nema snage da ispali projektile na majčin brod. Kod samih pobunjenika postoji razdor – deo tima je za akciju ozbiljniju od naizgled pasivnog pristupa Admiralke Holdo (Lora Dern). U međuvremenu, Rej pronalazi Skajvokera. Fin upoznaje Rouz. Njih dvoje, uz pomoć Poa i BB8, pokreću svoj sopstveni plan. Samoubilački, reklo bi se.

Za neke, uključujući i mene, svakako, 150 minuta ove epizode gledalo se bez daha, na ivici stolice. Moć starih heroja, šarm i odlučnost novih (i onih od krvi i mesa, ali i onih sazdanih od metala) i beskrajno maštovit rukopis Rajana Džonsona, ne daju prostora da se žali za starim vremenima. Možda nije lako zamisliti tako nešto, ali ''Poslednji džedaji'' je film koji se obilato oslanja o mitove koje je ispleo Lukas, iako nostalgije u ovom filmu nema ni za lek. I to je najveštiji trik izveden ove godine na filmskom platnu.

Okršaji svetlosnim mačevima, svemirske borbe, uzbuđenja u komandnim odajama zvezdanih krstarica, humor – sve je to očekivano uzbudljivo i atraktivno. Ono što i nije, ali proizvodi podjednako eksplozivan efekat, to je Džonsonov emotivni i humani naboj koji kao da stiže iz neke grčke tragedije. Zbog svega toga, moram da izgovorim i jednu jeres: i pored svega što osećam prema Džej Džeju Ejbramsu, nakon odgledanog ''Džedaja'', malo mi je žao što upravo Džonson neće imati priliku da tu avanturu i završi.

Kogod se latio ovog posla, moraće u samo jednom filmu da da odgovore na mali milion nerazjašnjenih detalja. Da li je Luk živ? Šta je sa Jodom? Da li je Rej zaista Poslednji džedaj? Ko je u stvari Snouk? Šta će se desiti sa romansom koja je tek nagoveštena? I kako će biti zatvoreno poglavlje sa Lejom?

Srednje poglavlje ume da bude i najproblematičnije u trilogijama, jer mora da održi tenziju, ali i da obavi tranziciju ka raspletu. Do sada manje poznati Džonson je tu master prvog reda, autor spektakularnog integriteta i energije, pa tako ''Poslednji džedaji'' i pre tog završnog čina u već sada impresivnoj trilogiji, predstavlja zaista specijalan trenutak za celu franšizu, ne samo zbog spektakularne zarade ili skoro pa univerzalne podrške kritike, već i zbog tog jedinstvenog osećaja koji samo ponekada može da se oseti po izlasku iz bioskopskog mraka. Toliko godina nakon neprikosnovene ''Imperije'', u tom svetu u kojem se, evo, već osmi put sudaraju sile mraka i svetlosti, ponovo se oseća taj naboj. I sada je sasvim jasno šta ćemo, sa do sada neviđenim nestrpljenjem i entuzijazmom, da čekamo naredne dve godine.

Ocena:

Ja: *****

N: *****

G: ****1/2


Sve vesti