Snimci iz vozila: legalnost, uređaji, aplikacije

U današnje vreme produkcija video materijala poprima frapantne razmere. Samo se na YouTube svakog minuta pošalje preko 300 sati video materijala. A sve više korisnika svakodnevno prenosi uživo svoje dogodovštine, najčešće, preko društvenih mreža Facebook i Instagram.

"Postoje saobraćajne nezgode u kojima je vrlo teško dokazati šta se zapravo dogodilo, a praksa pokazuje da su kamere koje snimaju vožnju iz vozila vrlo korisne i zaista vozače mogu poštedeti niza vrlo ozbiljnih neprilika", kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Snimak iz vozila, ističe Okanović, apsolutno se može uzeti kao dokaz na sudu, a, kako kaže, stvar je sudije u konkretnom slučaju da li će to prihvatiti ili ne.

"U javnosti se može čuti da te kamere nisu dokaz pred sudom, što prosto nije tačno. Generalno, ukoliko je snimak validan, nema razloga da ga sud ne uzme kao dokaz", rekao je Okanović za Tanjug.

Kako kaže, ti snimci mogu dosta da pomognu pre svega u slučaju saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedno od vozila prošlo na crveno, kao i kod čeonih sudara, kada je jedno od vozila prešlo je delimično na levu stranu i kada je teško utvrditi tačnu poziciju sudara.

Okanović naglašava da u Srbiji ima veliki broj saobraćajnih nezgoda gde se godinama vode sudski postupci i gde je i veštačenjem i saslušanjem teško utvrditi šta se zapravo dogodilo.

"Dosadašnja iskustva i praksa pokazuje da su kamere u vozilu vrlo korisne. Neki naši autobuski prevoznici su opremili svoje autobuse kamerama pa sada imaju mnogo manje sudskih sporova, mnogo manje zahteva za naknadu štete, a tu je i ušteda na dugotrajnim sudskim postupcima izazvanim time što ne može tačno da se utvrdi šta se dogodilo", rekao je Okanović.

Kamere koje snimaju saobraćaj, kaže on, pokazale su se veoma korisnim u slučajevima kada se pešaci bacaju pod automobile, fingirajući da je vozilo na njih naletelo, u želju da na taj način izvuku veliku imovinsku korist.

Sa druge strane, postoje primeri u kojima su osiguranja, u želji da zaštite sebe, nalagala vozačima koji imaju kasko osiguranje da imaju u vozilu kameru koja snima saobraćaj uključenu sve vreme vožnje.

"Moram da podsetim da su neki od najtežih slučajeva ubistava u Srbiji upravo rešena i procesuirana do kraja pravosnažno, na osnovu snimaka sa pekara, menjačnica i slično, tako da, u svakom slučaju, ne možemo reći da se snimak sa kamere u automobilu ne priznaje", rekao je Okanović.

Advokat Veljko Delibašić kaže je da svaki snimak saobraćajnih situacija, u kojima je učestvovao automobil na kome je instalirana kamera, mogao bi bez ikakvih problema da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku.

"E sad, ako govorimo o nekim drugim situacijama, tu može nastati neki problem, da bi se razgraničilo od posebne dokazne radnje tajnog praćenja i snimanja, gde onda takav snimak ne bi mogao da se koristi kao dokaz. Postoje dva shvatanja. Zakonik se eksplicitno ne izjašnjava po tom pitanju. Po jednom shvatanju ne bi moglo da se koristi, po drugom bi moglo. U svakoj konkretnoj situaciji bi se procenjivalo da li je to validan dokaz ili nije", objasnio je Delibašić za Tanjug.

U konkretnoj situaciji, kaže Delibašić, moralo bi da se vidi da li je neko pratio i tajno snimao nekoga, čime je izvršio krivično delo i tada bi, naravno, bio u problemu, ili je to prosto rutinska vožnja u kojoj je snimljen neki događaj, tako da bi se to procenjivalo u svakoj konkretnoj situaciji.

U praksi

Princip rada kamere vrlo je prost. Jednostavno je izvadite iz kutije, postavite na nosač, koji je pričvršćen na vetrobransko staklo. Većinu kamera treba spojiti kablom u utičnicu od 12 V. Kamera se sama uključuje čim startujete vozilo i automatski počinje sa snimanjem.

Većina današnjih modela poseduje ekran koji prikazuje šta kamera snima pa ćete lako podesiti najbolju poziciju. Zapisi se snimaju na memorijsku karticu u fajlove kraćeg trajanje zbog lakšeg kasnije pregleda. Po principu rada kamera za nadgledanje, kada se napuni kapacitet memorijske kartice, kamera će presnimiti najstariji zapis.

Napredniji modeli imaju ugrađen GPS i senzor za detekciju pokreta. Na taj način dobićete snimke sa tačnom lokacijom i brzinom kretanja, a G-senzor omogućava da se zapisi, u kojima je bilo nagle promene brzine, ne mogu automatski obrisati.

Cene kamera iznosi od 3.000 pa do preko 30.000 dinara.

Još jedna opcija za snimanje saobraćaja je uz pomoć pametnog telefona. Osim snimanja njegovom aplikacijom za fotoaparat i kameru, postoje i rešenja koja u potpunosti simuliraju rad prethodno opisanih kamera.

Takvih "camdash" aplikacija ima mnogo, a razlikuju su po funkcionalnosti i koliko su jednostavne za korišćenje. Naprednije imaju mogućnost povezivanja sa samim automobilom, preko Blutooth veze.

Prednosti aplikacija u odnosu na kamere su, pre svega, ušteda, kao i da je u pitanju uređaj koji uvek nosite sa sobom. Ovo je i mana, jer se treba uvek setiti da uključite aplikaciju, zatim negativno je i to što dok snima većina ovakvih aplikacija onemogućava da se telefon koristi u druge svrhe.

Naravno, ako želite da koristite telefon u ovu svrhu potrebno je izdvojiti i 5.000 – 10.000 dinara za kupovinu brze memorijske kartice velikog kapaciteta. Kako biste sličan iznos izdvojili i prilikom nabavke zasebne kamere, ovo ne smatramo manom.

Jedna od najboljih "camdash" aplikacija je AutoGuard. Ona se automatski startuje kada je povežete Bluetooth-om sa automobilom. Pored videa u rezolucijama od 720p i 1080p, snima i brzinu vozila, geo-lokaciju i najbliže adrese. Moguće je video naknadno pozicionirati u 3D Google mape, a postoji i mogućnost postavljanja na YouTube.

Aplikacija je besplatna, a postoji i njena Pro verzija, koja košta ispod 300 dinara i omogućava snimanje saobraćaja u "pozadini", kao i simultani prikaz na ekranu mape i videa.

Da li ste se našli u prilici kada vam je pomoć snimka vožnje bila potrebna? Pišite nam u komentarima…

U današnje vreme produkcija video materijala poprima frapantne razmere. Samo se na YouTube svakog minuta pošalje preko 300 sati video materijala. A sve više korisnika svakodnevno prenosi uživo svoje dogodovštine, najčešće, preko društvenih mreža Facebook i Instagram.

"Postoje saobraćajne nezgode u kojima je vrlo teško dokazati šta se zapravo dogodilo, a praksa pokazuje da su kamere koje snimaju vožnju iz vozila vrlo korisne i zaista vozače mogu poštedeti niza vrlo ozbiljnih neprilika", kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Snimak iz vozila, ističe Okanović, apsolutno se može uzeti kao dokaz na sudu, a, kako kaže, stvar je sudije u konkretnom slučaju da li će to prihvatiti ili ne.

"U javnosti se može čuti da te kamere nisu dokaz pred sudom, što prosto nije tačno. Generalno, ukoliko je snimak validan, nema razloga da ga sud ne uzme kao dokaz", rekao je Okanović za Tanjug.

Kako kaže, ti snimci mogu dosta da pomognu pre svega u slučaju saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedno od vozila prošlo na crveno, kao i kod čeonih sudara, kada je jedno od vozila prešlo je delimično na levu stranu i kada je teško utvrditi tačnu poziciju sudara.

Okanović naglašava da u Srbiji ima veliki broj saobraćajnih nezgoda gde se godinama vode sudski postupci i gde je i veštačenjem i saslušanjem teško utvrditi šta se zapravo dogodilo.

"Dosadašnja iskustva i praksa pokazuje da su kamere u vozilu vrlo korisne. Neki naši autobuski prevoznici su opremili svoje autobuse kamerama pa sada imaju mnogo manje sudskih sporova, mnogo manje zahteva za naknadu štete, a tu je i ušteda na dugotrajnim sudskim postupcima izazvanim time što ne može tačno da se utvrdi šta se dogodilo", rekao je Okanović.

Kamere koje snimaju saobraćaj, kaže on, pokazale su se veoma korisnim u slučajevima kada se pešaci bacaju pod automobile, fingirajući da je vozilo na njih naletelo, u želju da na taj način izvuku veliku imovinsku korist.

Sa druge strane, postoje primeri u kojima su osiguranja, u želji da zaštite sebe, nalagala vozačima koji imaju kasko osiguranje da imaju u vozilu kameru koja snima saobraćaj uključenu sve vreme vožnje.

"Moram da podsetim da su neki od najtežih slučajeva ubistava u Srbiji upravo rešena i procesuirana do kraja pravosnažno, na osnovu snimaka sa pekara, menjačnica i slično, tako da, u svakom slučaju, ne možemo reći da se snimak sa kamere u automobilu ne priznaje", rekao je Okanović.

Advokat Veljko Delibašić kaže je da svaki snimak saobraćajnih situacija, u kojima je učestvovao automobil na kome je instalirana kamera, mogao bi bez ikakvih problema da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku.

"E sad, ako govorimo o nekim drugim situacijama, tu može nastati neki problem, da bi se razgraničilo od posebne dokazne radnje tajnog praćenja i snimanja, gde onda takav snimak ne bi mogao da se koristi kao dokaz. Postoje dva shvatanja. Zakonik se eksplicitno ne izjašnjava po tom pitanju. Po jednom shvatanju ne bi moglo da se koristi, po drugom bi moglo. U svakoj konkretnoj situaciji bi se procenjivalo da li je to validan dokaz ili nije", objasnio je Delibašić za Tanjug.

U konkretnoj situaciji, kaže Delibašić, moralo bi da se vidi da li je neko pratio i tajno snimao nekoga, čime je izvršio krivično delo i tada bi, naravno, bio u problemu, ili je to prosto rutinska vožnja u kojoj je snimljen neki događaj, tako da bi se to procenjivalo u svakoj konkretnoj situaciji.

U praksi

Princip rada kamere vrlo je prost. Jednostavno je izvadite iz kutije, postavite na nosač, koji je pričvršćen na vetrobransko staklo. Većinu kamera treba spojiti kablom u utičnicu od 12 V. Kamera se sama uključuje čim startujete vozilo i automatski počinje sa snimanjem.

Većina današnjih modela poseduje ekran koji prikazuje šta kamera snima pa ćete lako podesiti najbolju poziciju. Zapisi se snimaju na memorijsku karticu u fajlove kraćeg trajanje zbog lakšeg kasnije pregleda. Po principu rada kamera za nadgledanje, kada se napuni kapacitet memorijske kartice, kamera će presnimiti najstariji zapis.

Napredniji modeli imaju ugrađen GPS i senzor za detekciju pokreta. Na taj način dobićete snimke sa tačnom lokacijom i brzinom kretanja, a G-senzor omogućava da se zapisi, u kojima je bilo nagle promene brzine, ne mogu automatski obrisati.

Cene kamera iznosi od 3.000 pa do preko 30.000 dinara.

Još jedna opcija za snimanje saobraćaja je uz pomoć pametnog telefona. Osim snimanja njegovom aplikacijom za fotoaparat i kameru, postoje i rešenja koja u potpunosti simuliraju rad prethodno opisanih kamera.

Takvih "camdash" aplikacija ima mnogo, a razlikuju su po funkcionalnosti i koliko su jednostavne za korišćenje. Naprednije imaju mogućnost povezivanja sa samim automobilom, preko Blutooth veze.

Prednosti aplikacija u odnosu na kamere su, pre svega, ušteda, kao i da je u pitanju uređaj koji uvek nosite sa sobom. Ovo je i mana, jer se treba uvek setiti da uključite aplikaciju, zatim negativno je i to što dok snima većina ovakvih aplikacija onemogućava da se telefon koristi u druge svrhe.

Naravno, ako želite da koristite telefon u ovu svrhu potrebno je izdvojiti i 5.000 – 10.000 dinara za kupovinu brze memorijske kartice velikog kapaciteta. Kako biste sličan iznos izdvojili i prilikom nabavke zasebne kamere, ovo ne smatramo manom.

Jedna od najboljih "camdash" aplikacija je AutoGuard. Ona se automatski startuje kada je povežete Bluetooth-om sa automobilom. Pored videa u rezolucijama od 720p i 1080p, snima i brzinu vozila, geo-lokaciju i najbliže adrese. Moguće je video naknadno pozicionirati u 3D Google mape, a postoji i mogućnost postavljanja na YouTube.

Aplikacija je besplatna, a postoji i njena Pro verzija, koja košta ispod 300 dinara i omogućava snimanje saobraćaja u "pozadini", kao i simultani prikaz na ekranu mape i videa.

Da li ste se našli u prilici kada vam je pomoć snimka vožnje bila potrebna? Pišite nam u komentarima…

U današnje vreme produkcija video materijala poprima frapantne razmere. Samo se na YouTube svakog minuta pošalje preko 300 sati video materijala. A sve više korisnika svakodnevno prenosi uživo svoje dogodovštine, najčešće, preko društvenih mreža Facebook i Instagram.

"Postoje saobraćajne nezgode u kojima je vrlo teško dokazati šta se zapravo dogodilo, a praksa pokazuje da su kamere koje snimaju vožnju iz vozila vrlo korisne i zaista vozače mogu poštedeti niza vrlo ozbiljnih neprilika", kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Snimak iz vozila, ističe Okanović, apsolutno se može uzeti kao dokaz na sudu, a, kako kaže, stvar je sudije u konkretnom slučaju da li će to prihvatiti ili ne.

"U javnosti se može čuti da te kamere nisu dokaz pred sudom, što prosto nije tačno. Generalno, ukoliko je snimak validan, nema razloga da ga sud ne uzme kao dokaz", rekao je Okanović za Tanjug.

Kako kaže, ti snimci mogu dosta da pomognu pre svega u slučaju saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedno od vozila prošlo na crveno, kao i kod čeonih sudara, kada je jedno od vozila prešlo je delimično na levu stranu i kada je teško utvrditi tačnu poziciju sudara.

Okanović naglašava da u Srbiji ima veliki broj saobraćajnih nezgoda gde se godinama vode sudski postupci i gde je i veštačenjem i saslušanjem teško utvrditi šta se zapravo dogodilo.

"Dosadašnja iskustva i praksa pokazuje da su kamere u vozilu vrlo korisne. Neki naši autobuski prevoznici su opremili svoje autobuse kamerama pa sada imaju mnogo manje sudskih sporova, mnogo manje zahteva za naknadu štete, a tu je i ušteda na dugotrajnim sudskim postupcima izazvanim time što ne može tačno da se utvrdi šta se dogodilo", rekao je Okanović.

Kamere koje snimaju saobraćaj, kaže on, pokazale su se veoma korisnim u slučajevima kada se pešaci bacaju pod automobile, fingirajući da je vozilo na njih naletelo, u želju da na taj način izvuku veliku imovinsku korist.

Sa druge strane, postoje primeri u kojima su osiguranja, u želji da zaštite sebe, nalagala vozačima koji imaju kasko osiguranje da imaju u vozilu kameru koja snima saobraćaj uključenu sve vreme vožnje.

"Moram da podsetim da su neki od najtežih slučajeva ubistava u Srbiji upravo rešena i procesuirana do kraja pravosnažno, na osnovu snimaka sa pekara, menjačnica i slično, tako da, u svakom slučaju, ne možemo reći da se snimak sa kamere u automobilu ne priznaje", rekao je Okanović.

Advokat Veljko Delibašić kaže je da svaki snimak saobraćajnih situacija, u kojima je učestvovao automobil na kome je instalirana kamera, mogao bi bez ikakvih problema da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku.

"E sad, ako govorimo o nekim drugim situacijama, tu može nastati neki problem, da bi se razgraničilo od posebne dokazne radnje tajnog praćenja i snimanja, gde onda takav snimak ne bi mogao da se koristi kao dokaz. Postoje dva shvatanja. Zakonik se eksplicitno ne izjašnjava po tom pitanju. Po jednom shvatanju ne bi moglo da se koristi, po drugom bi moglo. U svakoj konkretnoj situaciji bi se procenjivalo da li je to validan dokaz ili nije", objasnio je Delibašić za Tanjug.

U konkretnoj situaciji, kaže Delibašić, moralo bi da se vidi da li je neko pratio i tajno snimao nekoga, čime je izvršio krivično delo i tada bi, naravno, bio u problemu, ili je to prosto rutinska vožnja u kojoj je snimljen neki događaj, tako da bi se to procenjivalo u svakoj konkretnoj situaciji.

U praksi

Princip rada kamere vrlo je prost. Jednostavno je izvadite iz kutije, postavite na nosač, koji je pričvršćen na vetrobransko staklo. Većinu kamera treba spojiti kablom u utičnicu od 12 V. Kamera se sama uključuje čim startujete vozilo i automatski počinje sa snimanjem.

Većina današnjih modela poseduje ekran koji prikazuje šta kamera snima pa ćete lako podesiti najbolju poziciju. Zapisi se snimaju na memorijsku karticu u fajlove kraćeg trajanje zbog lakšeg kasnije pregleda. Po principu rada kamera za nadgledanje, kada se napuni kapacitet memorijske kartice, kamera će presnimiti najstariji zapis.

Napredniji modeli imaju ugrađen GPS i senzor za detekciju pokreta. Na taj način dobićete snimke sa tačnom lokacijom i brzinom kretanja, a G-senzor omogućava da se zapisi, u kojima je bilo nagle promene brzine, ne mogu automatski obrisati.

Cene kamera iznosi od 3.000 pa do preko 30.000 dinara.

Još jedna opcija za snimanje saobraćaja je uz pomoć pametnog telefona. Osim snimanja njegovom aplikacijom za fotoaparat i kameru, postoje i rešenja koja u potpunosti simuliraju rad prethodno opisanih kamera.

Takvih "camdash" aplikacija ima mnogo, a razlikuju su po funkcionalnosti i koliko su jednostavne za korišćenje. Naprednije imaju mogućnost povezivanja sa samim automobilom, preko Blutooth veze.

Prednosti aplikacija u odnosu na kamere su, pre svega, ušteda, kao i da je u pitanju uređaj koji uvek nosite sa sobom. Ovo je i mana, jer se treba uvek setiti da uključite aplikaciju, zatim negativno je i to što dok snima većina ovakvih aplikacija onemogućava da se telefon koristi u druge svrhe.

Naravno, ako želite da koristite telefon u ovu svrhu potrebno je izdvojiti i 5.000 – 10.000 dinara za kupovinu brze memorijske kartice velikog kapaciteta. Kako biste sličan iznos izdvojili i prilikom nabavke zasebne kamere, ovo ne smatramo manom.

Jedna od najboljih "camdash" aplikacija je AutoGuard. Ona se automatski startuje kada je povežete Bluetooth-om sa automobilom. Pored videa u rezolucijama od 720p i 1080p, snima i brzinu vozila, geo-lokaciju i najbliže adrese. Moguće je video naknadno pozicionirati u 3D Google mape, a postoji i mogućnost postavljanja na YouTube.

Aplikacija je besplatna, a postoji i njena Pro verzija, koja košta ispod 300 dinara i omogućava snimanje saobraćaja u "pozadini", kao i simultani prikaz na ekranu mape i videa.

Da li ste se našli u prilici kada vam je pomoć snimka vožnje bila potrebna? Pišite nam u komentarima…