Konstantne globalne tenzije, prirodne katastrofe, teroristički napadi, "cepanje" Španije, jačanje evropske desnice... samo su neki najvažniji događaji po kojima ćemo pamtiti svet u 2017. godini.
PRVA GODINA DONALDA TRAMPA - Pocetak godine defintivno je obeležio izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Tramp je u Vašingtonu 20. januara položio zakletvu i postao 45. predsednik SAD. Inauguraciji je prisustvovalo "nekoliko stotina hiljada" gradana i zvanica, a bilo je i nasilnih protesta sa suzavcem po Vašingtonu. Razne kontroverze su pocele odmah nakon inauguracije - koliko je bilo ljudi na ceremoniji, njegov odnos prema prvoj dami Melaniji Tramp... a nastavljene su bukvalno do samog kraja 2017. godine.
TERORISTICKI NAPADI - Prvi teroristicki napad u svetu u 2017. godini dogodio se upravo prvog dana 2017, u novogodišnjoj noci u jednom nocnom klubu u Istanbulu. U tom napadu je ubijeno 39 i ranjeno oko 70 ljudi. Veliki napad dogodio se i na koncertu pevacice Arijane Grande u Mancesteru. U teroristickom napadu u Mancesteru ubijene su 22 osobe, a 59 je povredeno. Nakon toga usledio je terorizam na biciklistickoj stazi u Njujorku gde je napadac vozilom kosio pešake i bicikliste na Menhetnu i tom prilikom ubio najmanje osmoro, a više od 10 ranio. Evropu je najviše šokirao napad u Barseloni. U napadima kombijima u Barseloni i letovalištu Kambrils 17. i 18. avgusta ranjeno je 125 ljudi, a ubijeno je najmanje 16 osoba. U novembru je u napadu na džamiju u Egiptu uvijeno više od 300 ljudi. I tu nije kraj. Više stotina ljudi je izgubilo živote u napadima i drugim mestima - Londonu, Stokholmu, Siriji, Iraku, Avganistanu.
POGLEDAJTE:
NEZAVISNOST KATALONIJE - Španija se u 2017. godini našla u najdubljoj politickoj krizi od pada Frankovog režima. Katalonija je proglasila nezavisnost 27. oktobra, nakon referenduma, koji je održan pocetkom tog meseca. Nakon proglašenja nezavisnosti španska vlada na cijem celu je premijer Marijan Rahoj suspendovala je autonomiju, smenila vladu i raspustila parlament Katalonije. Zbog referenduma su optuženi brojni katalonski zvanicnici od kojih su neki na uslovnoj slobodi, neki u pritvoru, a neki, medu kojima je i smenjeni lider Karles Pudždemon, od hapšenja su se sklonili u Belgiju. Nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Katalonije 27. oktobra, koje je španski sud proglasio nezakonitim, petorica politicara su otputovali u Belgiju gde se nalaze i sada, a sudi im se, izmedu ostalog, za pobunu i zloupotrebu javnih fondova za šta bi mogli da dobiju višedecenijske kazne zatvora, ukoliko budu osudeni. U meduvremenu, 5. decembra, vrhovni sud Španije saopštio je da je povukao medunarodni nalog za hapšenje Pudždemona i cetvorice clanova njegovog kabineta. U Kataloniji su 21. decembra održani vanredni izbori na koje je izašlo rekordnih 82 odsto biraca. Ti izbori zapravo su bili ponovljeni referendum o nezavisnosti, ali su rezultati doneli nastavak neizvesnosti.
MASAKR LAS VEGAS - Svet je u 2017. šokirao i masakr u Las Vegasu kada je 64-godišnji igrac pokera pucao na posetioce koncerta na otvorenom. Ubio je najmanje 58 ljudi, a slucaj navodno nema nikakve veze s terorizmom, vec je rec o mentalno oboleloj osobi.
HARVI, IRMA, MARIJA - Veliki uragani razorne moci opustošili su delove Amerike u 2017. godini. Prvi je udario Harvi i to u Teksas - u njegovom naletu poginulo je više od 80 ljudi, dok je šteta procenjena na više od 150 milijardi dolara. Nakon Harvija ubrzo je stigla Irma - glavni udar bio je u Majami Bicu. Irma je odnela desetine života na Karibima i u drugim delovima SAD. Poslednji jak uragan koji je pogodio svet je Marija. Ona je oštetila više od 200.000 domova u Portoriku, a prema zvanicnim podacima, poginule su 64 osobe, dok se smatra da je taj broj znantno viši.
ZEMLJOTRESI RAZORILI MEKSIKO, IRAN...
Razorni zemljotresi naneli su veliku štetu pojedinim zemljama i odneli više od 1.000 života. Dva snažna potresa pogodila su Meksiko u septembru ove godine. U prvom udaru poginulo je 98 ljudi, a u drugom koji se dogodio par dana kasnije, 19. septembra, život je izgubilo više od 370 ljudi. Od ovih je bio razorniji zemljotres koji je pogodio Iran 12. novembra. U tom potresu poginulo je 630 osoba. Zemljotresi koji su odneli ljudske žrtve u 2017. godini dogodili su se i u Italiji, Papua Novoj Gvineji, Kini...
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE KOJE SU OBELEŽILE SVET U 2017:
TENZIJE: SEVERNA KOREJA - SAD
Godinu za nama obeležile su i konstantne tenzije na relaciji SAD - SevernA Koreja, u koje su bile ukljucene i druge zemlje sveta. Konstantne provokacije s obe strane donele su mnogo tenzija, ali i straha. Severna Koreja je u 2017. imala šest nuklearnih proba, kao i tri probe interkontinentalne balisticke rakete i nekoliko neuspelih testiranja. U septembru je Severna Koreja testirala i hidrogensku bombu. U centru pažnje našlo se i americko ostvo u Pacifiku - Guam, zbog cega je dodatno zaoštrena ratna retorika Kima Džong Una i americkog predsednika Donalda Trampa. Pred kraj godine "situacija se malo utišala" i traži se rešenje dijalogom.
SLABLJENJE ISIS-A - U 2017. godini, zahvaljujuci naporima Rusije, ali i drugih svetskih sila, Islamska država je oslabila u svoja dva glavna uporišta u Mosulu u Iraku, kao i u Siriji. Pred kraj 2017. godine ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je gotovo više od 90 odsto teritorije Sirije "ocišceno" od džihadista. Medutim, ISIS ogranci u Egiptu i Avganistanu, nastavili su da jacaju džihadisticku celiju, ali i da organizuju napade.
JACANJE EKSTREMNE DESNICE U EVROPI - U 2017. godini u Evropi je došlo do jacanja esktremne desnice. Ekstremna desnica uspon je doživela u mnogim evropskim zemljama, a posebno u Nemackoj gde je ultradesnicarska stranka - Alternativa za Nemacku (AfD) ušla u Bundestag. To je prvi ulazak ekstremne desnice u nemacki parlament posle Drugog svetskog rata. Jacanju desnice doprinela je blagonaklona politika nemacke kancelarke Angele Merkel prema migrantima koji su gotovo preplavili Evropu, a posebno Nemacku.
MAKRON I BRIŽIT - Francuzi su u maju dobili novog predsednika - mladog centristu Emanuela Makrona. On i njegova supruga, prva dama Brižit Tronjo, bili su tog maja u centru pažnje, evropskih, ali i svetskih medija, pre svega zbog razlike u godinama. Ona je bila njegova nastavnica i starija je od njega 24 godine. Makron je sa 65 odsto glasova u drugom krugu pobedio kandidatkinju ekstremne desnice Marin Le Pen, koja je takode zabeležila dobar rezultat s oko 34 odsto glasova.
TRAMP I ODLUKA O JERUSALIMU - Napetosti u svetu nastavile su se i pred kraj godine, a dodatno ih je "zacinio" americki predsednik Donald Tramp odlukom da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela. To je izazvalo bes širom sveta, pogotovo medu Palestincima, i dodatno je podgrejalo situaciju na Bliskom istoku. Ubrzo nakon ove odluke usledile su oštre kritike Trampovog poteza sa skoro svih strana sveta, a izbili su i nasilni protesti u pojazu Gaze, Jerusalimu, Vitlejemu, Zapadnoj obali... Svet su obišle slike spaljenih zastava Donalda Trampa koje su palili demonstranti u mnogim državama nezadovoljni Trampovim potezom. Protesti na palestinskim teritorijama, i u drugim muslimanskim zemljama i dalje traju. Istocni deo Jerusalima, koji je pod izraelskom okupacijom posle Šestodnevnog rata 1967. godine, Palestinci žele za prestonicu buduce države i sada odbijaju mogucnost daljeg posredovanja SAD u bliskoistocnim mirovnim pregovorima. Genaralna skupština UN je, na vanrednoj sednici, sa 128 glasova "za" i samo devet "protiv" proglasila americko priznavanje Jerusalima kao prestonice Izraela ništavnim. SAD je nakon toga ocenila da da nikakvo glasanje u UN nece promeniti americku odluku o Jerusalimu.
KUVALO U ARPASKIM ZEMLJAMA - Arapske zemlje su u junu prekinule odnose s Katarom, i postavile mu ultimatum da prihvati zahteve za gašenje katarske televizije "Al-Džazira" i njene podružnice, prekine diplomatske veze s Iranom i vojnu saradnju sa Turskom, kao i veze sa "teroristickim organizacijama".Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat prekinuli su bili sve veze sa Katarom, optuživši tu zemlju da podržava i finansira i terorizam. Medu zahtevima se našlo i momentalno okoncanje vojne saradnje sa Turskom na tlu Katara, kao i uklanjanje turske vojne tehnike, što u suštini znaci da ce doci do gašenja turske baze u Kataru. Situacija se primirla kada je Katar objavio izmene svog zakona o borbi protiv terorizma što je jedan od uzroka krize izmedu tog emirata i njegovih suseda koji ga optužuju da podržava ekstremisticke grupe.
ROHINDŽE - Pripadnici muslimanske manjine Rohindža na zapadu vecinski budistickog Mjanmara suocili su se s egzodusom. Od avgusta 2017. skoro 900.000 pripadnika tog naroda koji prebeglo je u susedni Bangladeš gde se nalaze u izbeglickim kampovima. Mjanmar i Bangladeš su dogovorili u novembru da povratak Rohindža u domovinu pocne krajem januara, ali je naknadno saopšteno da ce taj proces biti odložen pošto je UNHCR saopštio da prvo treba obezbediti uslove za trajan i bezbedan povratak izbeglica. Rohindžama je 1982. zakonom oduzeto državljanstvo u tadašnjoj Burmi i tako su postali najbrojniji apatridi u svetu.
