Crna strana Kalča - TOP 10 nameštaljki u Italiji

Autor:

Italija je oduvek bila plodno tlo za nečasne radnje. MONDO vam donosi 10 najpoznatijih nameštaljki u fudbalu na Apeninima...

(Bojan Jakovljević, redakacija MONDO Banjaluka/

Mnogi ljubitelji fudbala italijansku ligu smatraju za najzanimljiviju, pa i najbolju.

Ipak, ona ima i svoje tamne strane.

Malverzacije u Italiji nisu retka pojava, a od nečasnih radnji nije izuzeta ni "najvažnija sporedna stvar na svetu", pa su se na Apeninskom poluostrvu često dešavali skandali u vezi sa "zelenim terenom" i onim što se češće dešavalo van njega.

MONDO vam donosi 10 najpoznatijih nameštaljki u italijanskom Kalču...

1. Kalčopoli 2006.

Sigurno najpoznatiji skandal u Seriji A dogodio se u mundijalskoj 2006. godini.

U godini kada su "azuri" osvojili svetsko zlato na Mundijalu u Nemačkoj, senku na italijanski fudbal bacio je skandal u koji je bio upleten veliki broj fudbalera, sudija, funkcionera i drugih sportskih radnika.

Italijanska ječ Calciopoli tada se ustalila u rečnike svih sjetskih jezika, a ishod skandala koji je potresao celu Evropu je izbacivanje tri prvoligaša u Seriju B (Juventus, Fiorentina i Lacio), oduzimanje bodova, kao i novčane kazne.

Šampion Juventus, osim minusa od 30 bodova, ostao je i bez dve osvojene titule 2005. i 2006. godine, koje je Fudbalski savez Italije oduzeo "Staroj dami". Ipak, kazna je preinačena u minus devet bodova, što je omogućilo Torinezima da se bore za titulu i ekspresan povratak u najviši rang, što su na kraju i učinili.

Juventus je napustilo nekoliko bitnih igrača (Fabio Kanavaro, Lilijan Tiram, Zlatan Ibrahimović), koji su odlučili da pređu u druge klubove. Osim njih, još tridesetak igrača koji su dovođeni u vezu sa ovim skandalom preselili su se u druge lige i klubove.

Najblaža kazna zadesila je Milan. "Rosoneri" su izbegli izbacivanje u niži rang, ali su drastično kažnjeni oduzimanjem 30 bodova i zabranom nastupa u Ligi šampiona.

Osim prvoligaške četvorke, Kalčopoli 2006. doneo je i kaznu drugoligašu Ređini, kojoj je oduzeto 11 bodova.

Brojni sportski radnici, među kojima su i visoki funkcioneri poput predsednika Juventusa Lućana Mođija, zaradili su višegodišnje suspenzije i novčane kazne, a sve se okončalo ostavkom predsednika Saveza Franka Karara. Mođi je zaradio doživotnu suspenziju iz fudbala, dok su pojedinci kažnjeni novčano, a neki uslovno.

Ipak, pomenuti skandal nije omeo Italijane da u finalu Svetskog prvenstva savladaju Francusku i stignu do četvrtog pehara namijenjenog osvajaču najprestižnijeg svetskog takmičenja.

Ukoliko znate italijanski jezik, preporučujemo da pogledate dokumentarac pod imenom "Operacija Ofsajd".

Izvor: Youtube

2. Totonero 1980.

Kalčopoli nije bio prvi veliki skandal u Seriji A. Nameštanja mečeva od ranije su bila poznata Italijanima, a jedan od najvećih bio je Totonero iz 1980. godine.

Glavni akteri ovog ekscesa bili su klubovi iz dva najjača ranga na Apeninskom poluostrvu.

Prvoligaši Milan i Lacio izbačeni su u Seriju B, dok su Avelinu, Bolonji i Peruđi dodeljeni  negativnih bodova (po pet) u narednom prvenstvu.

Istu kaznu, ali u Seriji B, zaradili su Palermo i Taranto.

Osim klubova, kažnjeni su i njihovi čelnici. Tako je tadašnji predsednik tima iz Milana Feliće Kolombo doživotno isključen iz fudbala, dok je prvi čovek Bolonje Tomazo Fabreti suspendovan na 12 meseci.

Dvadesetak fudbalera takođe je udaljeno iz fudbala na period od tri meseca do šest godina. Najrigorozniju kaznu dobio je Stefano Pelegrini iz Avelina, koji je suspendovan na šest godina, zbog čega je u 27. godini završio karijeru.

Među optuženim je bio i sjajni golgeter Paolo Rosi, fudbaler Juventusa na pozajmici u Peruđi, koji je zaradio suspenziju od tri godine, ali je ona nakon žalbe smanjena na dve. Bila je to srećna okolnost za italijanski nacionalni tim, koji je 1982. godine osvojilo prvo mesto na Svetskom prvenstvu u Španiji.

3. Skomesopoli 2012.

Samo šest godina nakon Kalčopolija, desio se novi kladioničarki skandal u italijanskom fudbalu, poznat kao Skomesopoli (it. Scommessopoli).

Sve je počelo godinu dana ranije. Brojni fudbaleri suočili su se sa optužbama da su bili umešani u nameštanje utakmica, a policija je kasnije uhapsila brojna poznata fudbalska imena, poput bivšeg reprezentativca Đuzepea Sinjorija i legende Atalante Kristijana Donija.

Ovaj skandal je bio poznat i pod imenom "Operacija: Poslednja opklada".

S obzirom na to da su većinom optuženi drugoligaški i niželigaški klubovi i njihovi članovi, ovaj skandal nije odjeknuo kao Kalčopoli, ali je svakako bacio novu mrlju na jednu od najvećih svetskih fudbalskih sila.

4. Optužen i selektor "azura"

Iste godine kada se desila afera Skomesopoli, optužnica je proširena, a otkriveno je da "čisti" nisu bili ni kasniji selektor Antonio Konte, kao i igrači Leonardo Bonući, Stefano Mauri i Domeniko Krišito, koji je zbog toga izbačen i iz nacionalnog tima "azura", zbog čega nije igrao na Evropskom prvenstvu u Ukrajini i Poljskoj.

Stručnjak koji je 2013. godine proglašen za najboljeg italijanskog trenera, optužen je da je tokom sezone 2010/11 kao trener Sijene bio akter sumnjivih radnji.

Brojni igrači potvrdili su da je Konte znao da su utakmice bile nameštene, a o tome nije obavestio nadležne.

Konte je kasnije odradio četvoromesečnu suspenziju dok je sedeo na klupi Juventusa, a dve godine kasnije sud je odbacio optužbe, s obzirom na to da navodi o štimanju mečeva nisu mogli da budu dokazani.

5. "Prljavi fudbal" 2015.

Posljednji u nizu velikih fudbalskih skandala u Italiji desio se u sezoni 2014/15. U aferi kodnog imena "Prljavi fudbal" uhapšeno je 50 ljudi koji su optuženi da su nameštali utakmice.

I ovaj put radilo se o niželigašima, a kazne su, u odnosu na prethodna dva velika skandala, bile zanemarljive - oduzimanje bodova i novčane kazne od 2.500 do 300.000 evra.

Izvor: Youtube

6. Katanija izbačena u treću ligu

Posle osam sezona u Seriji A, Katanija je 2014. godine morala u niži rang.

Tu se nevolje kluba sa Sicilije nisu završile, jer je godinu kasnije izbačena u treću ligu zbog nameštanja utakmica.

Klub je takođe kažnjen oduzimanjem 12 bodova u sledećoj sezoni i novčanom kaznom od 150.000 evra. Predsednik Antonio Pulvirenti suspendovan je na pet godina, a morao je da plati penale u iznosu od 300.000 evra.

Ugledni biznismen, inače vlasnik nekoliko supermarketa, čak i jedne aviokompanije, uhapšen je sa još šestoricom drugih optuženih za sportske prevare.

7. Fantomski gol Muntarija

U sezoni 2011/12 Juventus i Milan vodili su žestoku bitku za šampionsku titulu, a veliki previd sudija baš u derbiju između ova dva rivala bio je naznaka da je italijanskom fudbalu preko potrebna gol tehnologija.

Juventus je stigao do titule sa 84 boda, četiri više od Milana, ali pitanje je kako bi teklo prvenstvo da se nije desila velika greška sudija na ovom susretu. Nikada nije dokazano da li se radilo o nameri ili slučajnosti.

Naime, u 25. kolu Milan i Juventus sastali su se na "San Siru", a kada su domaći poveli golom Antonija Noćerina, izgledalo je da će "rosoneri" ostvariti trijumf.

Sali Muntari desetak minuta kasnije savladao je Đanluiđija Bufona i svi na stadionu očekivali su da rezultat na semaforu bude 2:0. Ipak, arbitar Paolo Taljavento poništio je gol na asistenciju svog pomoćnika Roberta Romanjolija, koji je tvrdi da je Bufon izbacio loptu pre nego što je ona prešla gol-liniju, iako je bilo jasno da je lopta celim obimom bila iza linije, što je pokazao i video snimak.

Izvor: Youtube

Ipak, VAR tehonologija (video sudija) uvedena je tek pet godina kasnije (od tekuće sezone), tako da je Milan ostao bez trijumfa (Alesandro Matri u 83. minutu pogodio za konačnih 1:1), možda i bez "skudeta".

Burni protesti Milanista nisu urodili plodom, a nesuđeni Muntarijev pogodak ostao je kao jedan od najpoznatijih fantomskih golova (eng. ghost goal) u istoriji fudbala.

8. "Caso Genoa" 2005.

Prvi put nakon pune decenije, Đenova je osvojila titulu u Seriji B i izborila plasman u elitni rang italijanskog fudbala. Ipak, tamo nije zaigrala.

Poslednji meč u sezoni, uoči kojeg je već potvrdila šampionsku titulu i nije joj bio od rezultatskog značaja, odigrala je 11. juna 2005. godine protiv Venecije i slavila 3:2.

Izvor: Youtube

Ali, slavlje je kratko trajalo.

Tri dana kasnije otkriveno je da je direktor Đenovljana Stefano Kapocuka platio direktoru Venecije Đuzepeu Paljari 250.000 evra kako bi njegov tim izgubio ovaj meč.

Kasnije je otkriveno da su u sve bili upetljani predsednici ta dva kluba, Enriko Preciozi i Franko Dal Čin.

Već osmog avgusta Fudbalski savez Italije odlučio je, ne samo da zabrani Đenovi promociju, nego da je izbaci u treću ligu (Serija C), i uz to ih kazni oduzimanjem tri boda.

Učesnici skandala dobili su petogodišnje zabrane obavljanja svih funkcija u fudbalu.

9. "Iz keca u iks"

Fudbalski savez Italije u oktobru 2000. godine saopštio je da je osam igrača optuženo za učestvovanje u nameštanju mečeva - trojica iz prvoligaša Atalante, a ostalih pet iz Pistojezea, člana Serije B.

Optužbe su se odnosile na meč italijanskog Kupa između ova dva tima, koji je odigran u Bergamu 20. avgusta te godine. Atalanta je povela u finišu prvog poluvremena, a odmah na početku nastavka Pistojeze je izjednačio na 1:1, što je bio i konačan rezultat susreta.

Kladionice su objavile kako su primile brojne sumnjive uplate na opciju "iz keca u iks", odnosno na rezultat 1:0 nakon prvog poluvremena i 1:1 na kraju.

Na kraju su optuženi Kristijano Doni, Đakomo Bankeli i Sebastijano Sivilja iz Atalante, odnosno Alfredo Aljeti, Masimilijano Alegri (aktuelni trener Juventusa), Danijele Amerini, Đanluka Liljo i Đirolamo Bizari iz kluba iz Pistoje.

Izvor: Youtube

10. Velika krađa 1925.

Iako je od tada prošao skoro vek, kontroverze u fudbalu Italije ostaće zauvek u sećanju.

"Orkestrirana farsa Italije i Nemačke"

Slovački premijer Robert Fico optužio je U-21 reprezentacije Italije i Nemačke za "orkestriranu farsu", odnosno nameštanje meča te dve selekcije na Evropskom prvenstvu prošle godine u Poljskoj. Naime, Italijani su tada golom Federika Bernardeskija slavili 1:0, a ovaj rezultat odgovarao je obema reprezentacijama, s obzirom da su u grupi zajedno sa Danskom i Češkom zauzele prve dve pozicije i plasirale se polufinale EP. Nemci su kao najbolja drugoplasirana selekcija prošli u nokaut fazu, dok su "izvisili" upravo Slovaci, zbog čega je njihov premijer burno reagovao. Ipak, ovakvi slučajevi, da određeni rezultat odgovara timovima ili reprezentacijama koji igraju međusobni susret, čest je primer u fudbalu. Utakmice bivaju završene "očekivanim" rezultatom, pa se vode brojne rasprave da li se radi o klasičnom nameštanju ili je u pitanju nešto drugo

Preteča Serije A, tzv. Prva divizija, u sezoni 1924/25 donela je brojne probleme.

Nesuglasice, problemi sa navijačima, sumnjive sudijske odluke - sve to obeležilo je borbu za šampionsku titulu između Bolonje i Đenove.


Žestoki sukobi usledili su zbog optužbi na račun Bolonje, kluba iz Emilije-Romanje, favorizovanog od strane tadašnje fašističke partije, nakon čega su dva tima morala da odigraju meč pred praznim tribinama, kako bi koliko-toliko normalne okolnosti odlučivale o konačnom pobedniku.

Tek u petom meču bio je poznat pobednik. Obe ekipe ostvarile su po jedan trijumf, dok su dva meča okončana bez pobednika.

Bolonja je na kraju slavila 2:0, kasnije kroz doigravanje osvojila titulu i tako zaustavila Đenovu ka pohodu na jubilarnu desetu titulu.

"Grifoni" su tadašnje događaje nazvali "velikom krađom", a i danas čekaju na svoj deseti "skudeto" i zvezdu iznad grba koja dolazi s njim...

Povezano

Sve vesti