Obicaj je da se na današnji dan pozdravlja sa "Pomoz' Bog".

Crkva na današnji dan odaje slavu Presvetoj Bogomateri, koja je rodila Gospoda Boga, Isusa Hrista. Njenim Saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju svi verni, da proslave Mater Bogorodicu.

Prema srpskim obicajima, tri dana oko Božica kuca se ne cisti.

U nekim krajevima, domacin kuce, na ovaj dan, domacin daje cobaninu glavu pecenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.

U drugim krajevima, glava se cuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obracaju jedan drugome sa: "Pomoz' Bog, Radovane.."

Patrijarh služio liturgiju u Hramu Svetog Save

Na ovaj dan, koji je drugi dan Božica, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kucu.

A evo i informacija o samom današnjem prazniku koje je objavila SPC:

"Cela priroda i sva tvar poklonila se Hristovom rodenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri. Cuvajuci stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom andela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala. I gle, nebeski blagovesnik im rece: 'Ne bojte se, jer vam, evo, javljam radost veliku koja ce biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos Gospod.

SRECAN BOŽIC: Mir Božji,Hristos se rodi!

I odjednom se pojavilo mnoštvo andela koji hvaljahu Boga najlepšom pesmom koja se ikada cula: 'Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medu ljudima dobra volja!' Iznenadeni i uplašeni pastiri, su odlucili da podu do Vitlejema i vide šta se dogodilo. 'Hajdemo do Vitlejema da vidimo taj dogadaj o kome nas je Gospod obavestio'. Kada su stigli, ugledali su dete gde leži u jaslama i poklonili mu se", piše SPC o ovom velikom prazniku.

 Ovaj susret sa Hristom, oznacio je, kako se dodaje, preokret u njihovom životu. Novim ritmom zakucala su njihova srca i neiskustvenom toplinom zagrejale su se i obradovale njihove duše. „I pastiri se vratiše slaveci i hvaleci Boga za sve što su culi i videli kako je bilo receno."

Drugi pak, koji su se poklonili Novorodenom Hristu, bili su uceni i slavni mudraci sa Istoka. Ovi „zvezdocitaci" posmatrali su nebeska tela i ugledali novu, Mesijinu zvezdu, koju su proroci nagoveštavali. Odmah su pošli Novorodenome da mu se poklone. "I gle, zvezda koju videše na istoku, idaše pred njima dok ne dode i stade nad mestom gde beše dete" Ugledavši Hrista, poklonili su mu se kao Bogu i darivali ga: zlatom, tamjanom i smirnom. Istinu koju su do tada tražili medu zvezdama, pronašli su u novorodenom detetu, u Onome koji je došao sa neba: Suncu Pravde, Istoku sa visine, Onome koji jeste od pre nastanka vremena i pre stvorenog sveta. „I pošto su u snu pouceni da se ne vracaju Irodu, vratili su se drugim putem u svoju zemlju."

Mudraci, dakle, nisu hteli da se vrate istim putem i sretnu sa Irodom, koji je hteo pogubiti Bogomladenca, vec su, kako svedoci Sveto Jevandelje, u svoju zemlju otišli drugim putem i na taj nacin omeli Irodove zle namere. Ali oni su promenili ne samo put vec i nacin života. Ova njihova duhovna promena bila je istinita pouka i poruka svima, pa i nama danas - da svi koji se odluce da podu Hristu i da mu se poklone, odlaze dalje kroz svoj život drugim, lepšim, boljim, istinitijim, i bezbednijim putem, od onoga kojim su mu došli. Odlaze preobraženi, preporodeni, pokajani. Jednom recju, bivaju novi ljudi.

"Zato i mi podimo u susret Hristu i poklonimo mu darove svoga srca: veru, nadu i ljubav, a on ce ih preobraziti i umnožiti u nama. Veru ce uciniti još cvršcom, nadu pouzdanijom, a ljubav iskrenijom, cistijom i plodotvornijom. Ako ovako postupimo, onda cemo i mi, poput pastira i mudraca, kao i svih drugih koji su se Gospodu poklonili, osetiti radost ovog susreta, srecu i lepotu koju nam niko i nikad nece moci uzeti. Jer On, živi i istiniti Bog, bice sa nama", istice SPC.

Crkva Božic slavi tri dana koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom.