U Srbiji je primetna brza redukcija javnog duga, koji je krajem 2017. bio manji za skoro 1,4 milijarde evra u odnosu na decembar 2016. godinu, kažu ekonomisti. Ali, ima i stvari koje brinu...
"Još je zanimljivije i značajnije da je ta redukcija u potpunosti posledica smanjenja duga prema inostranstvu, odnosno spoljnjeg duga, čak u visini od 1,652 milijarde evra", rekao je član Makroekonomskih analiza i trenodova Ivan Nikolić u Privrednoj komori Srbije.
Nikolić je, na predstavljanju novog broja biltena MAT, kazao da je u novembru 2017. stabilizovana dinamika industrijske proizvodnje, a zadržan je visok nivo prerađivačke industrije.
"To je dobro, a dobro je i što je nešto brža investiciona aktivnost, inflacija je jako niska i stabilna već mesecima unazad i gotovo je poklopljena sa centralnom projekcijom NBS. Sa druge strane, javne finansije su potpuno pod kontrolom", naveo je on.
OPTIMISTIČNO: Rast BDP jedva dva odsto
Rekao je da je u novembru zabeležen blagi deficit, ali je u periodu januar - novembar 2017. i dalje jako visok suficit.
"Malo manje je dobro da se širi spoljnotrgovinski deficit kao rezultat bržeg rasta uvoza u odnosu na izvoz, kao posledica visokog uvoza robe namenjene za reprodukciju, raste uvoz goriva što je posledica rasta cena sirova nafte na svetskim tržištima", kaže Nikolić.
Podsetio je da je nafta dostigla trenutno najvišu cenu u poslednje dve i po godine sa tendencijom daljeg rasta.
BDP PORASTAO 1,9 ODSTO
Što se tiče bruto domaćeg proizvoda u 2017. godini ostvarile su se "optimistične" prognoze da će da poraste za samo 1,9 odsto.
Na MAT-u je istaknuto da je Republički zavod za statistiku prcenio da je ukupna ekonomska aktivnost u 2017. merena BDP-om i iskazana stalnim cenama, ostvarila realni rast od 1,9 odsto.
Koordinator istraživačkog programa MAT-a Stojan Stamenković je rekao da je u 2017. industrijska proizvodnja zabeležila rast fizičkog obima od 3,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kako je naveo, sa druge strane je poljoprivredna proizvodnja u 2017. ostvarila pad fizičkog obima od 10 odsto.
AKO MISLIMO DA STIGNEMO KOMŠIJE...
Srbija mora da realizuje strukturne reforme, pre svega javnog sektora, da bi mogla da podigne stopu privrednog rasta i smanji zaostajanje za zemljama jugoistočne Evrope. Ako planira da stigne te zemlje Srbija bi, prema analizama MAT-a, morala da ima stopu rasta BDP od najmanje 5% odsto godišnje, pod uslovom da njima dohodak po glavi stanovnika raste po stopi od 3%.
Da bi se to ostvarilo neophodno je, kako je rekao, ubrzano povećati investicije, modernizovati infrastrukturu, javni sektor učiniti efikasnijim, industriju tehnološki modernizovatiu kako bi se povećao izvoz i obezbediti kvalitetnije obrazovanje i primenu znanja u proizvodnji.
"Za dugoročan privredni rast neophodno je da učeše investicija u BDP dostigne 25 %, što znači da bi prosečan godišnji rast u naredne četiri godine trebalo da iznosi od 11% do 12%", rekao je Stamenković.
