Bora Čorba za MONDO o poeziji, "propasti" usled tehnološkog napretka i povratku umetnosti koji nam je svima potreban.
Pesnik i frontmen grupe Riblja corba Borislav Bora Ðordevic promovisao je svoju jubilarni, desetu knjigu "Pusto ostrvo" nazvanu po istoimenoj pesmi, i posvecenu "poslednjoj i najvecoj ljubavi", supruzi Dubravki.
Knjiga sadrži ciklus pesama za decu, zatim "neozbiljni ciklus", sa, kako istice, uslovno neozbiljnim pesmama, zatim ciklus koji se zove "Srbija" i koji ima najviše pesama, kao i neke aktuelne i nove pesme koje ce tek da budu na novom albumu. Pored pesama, knjiga je obiluje i brojnim do sada neobjavljenim fotografijama koje su uglavnom napravljene na ostrvima manje ili više pustim, kao i iza scene.
"Pusto ostrvo" je inace trebalo da bude objavljeno još 2015. godine, ali su muzicaru rukopisi pesama ukradeni u hotelu u Parizu (medu ostalim stvarima u torbi), te je morao sve ponovo da piše "po secanju".
Da li ste "dinosaurus" - slušate li rok? (ANKETA)
"Postoji tu više poruka. Ima onih poruka kada sam raspoložen, a i kada nisam raspoložen. Možda je taj nacin mog pesnickog jezika malo drastican, ali mislim da sam vrlo jasan. Kao što je citirana malopre pesma o ulasku Srbije u NATO - 'neki momci su dobri, neki momci su loši, koja je od te dve sorte ubila dete na noši, eto zato necu NATO'. Pa, vi zauzmite svoj stav, a ja kažem svoj", istakao je Bora za MONDO.
On je prisutnima citao neke od odabranih pesama iz zbirke, a jedna pod nazivom "Predejane bluz" je posebno izazvala smeh jer pored muka o odlasku na malu nuždu o kojima piše, takode je pomenuo i kolegu Ðorda Balaševica...
"Kažem sebi: Budi miran, ako na njih uriniram, mokri do gole kože, nece više da me vole, draži ce im biti Ðole. On zbog svoje Olivere niti pi*a, niti se*e."
Medu njegovim prijateljima i saradnicima, na promociji se našla i Suzana Mancic koja je imala samo reci hvale za Borin rad.
"Uživam u svemu. Prvo, on je majstor i reci i muzike. U njegovim pesmama, cak i kada su ljubavne ima nekog bunta, puno emocije, kritike... Mi smo nekako poceli u isto vreme, slicna smo generacija i kao mlada devojka divila sam se njegovo originalnosti, njegovoj snazi, njegovoj upornosti, a onda i tome kako je ostao na nogama kada su želeli da ga nokautiraju. Ostao je dosledan sebi i mnogo ga poštujem. Volim ga i kao deo svoje mladosti, stasavali smo svi zajedno. Jako mi je drago da je našao svoje pusto ostrvo, svako od nas treba da ga ima, jer živimo u otrovnim vremenima gde nas melju. Jako je teško biti svoj i ostati normalan, a to što on kao stvaralac i umetnik ostavlja za sobom, to je stvarno nešto što ce se uciti u citankama ako uopšte poezija opstane, a opstace zahvaljujuci ljudima kao što je Bora Corba", rekla nam je ona, a Bora se nadovezao o tome šta misli da su prave vrednosti poezije i umetnosti:
"Ako ce knjigu citati preko telefona ili kompjutera onda je to izgubljen slucaj... Ako se sve svelo na USB, ono malo go*ance, onda je to propala stvar. Onda je to tehnicki nazadak, a ne napredak. Vratimo se umetnosti, vratimo se pravim vrednostima, vratimo se knjizi, vratimo se plocama, vratimo se živim svirkama."
Bora Corba: Glumac dao ime Republici Srpskoj
Akademik Matija Beckovic je bio recenzent knjige i na promociji istakao da se "o Bori Ðordevicu ne može govoriti neobavezno, ili ma koliko govorili neobavezno, ne može se tek tako preci preko njegovog bogomdanog dara i znacaja u srpskoj poeziji i kulturi" i nazvao Boru "herojem moderne srpske kulture".
On je podsetio da je Bora Ðordevic napisao neke od nezaobilaznih, antologijskih pesama moderne srpske poezije, a njegova pesma "Pogledaj dom svoj, andele" postala je himna novih naraštaja, te istakao da nije otpevao ništa drugo, ova pesma bila bi dovoljna da mu za sva vremena obezbedi mesto u vrhovima srpskog pesništva.
"Bora Ðordevic se na engleskom kaže Bob Dilan, a Bob Dilan na srpskom Bora Corba. Vi odlucite da li to ime više gubi u prevodu ili u originalu. Bob Dilan je dobio Nobelovu nagradu. I Bora Ðordevic bi dobio da nije zadrt i da mu je stalo do nagrada", istakao je Beckovic.
Mi smo vam izdvojili jednu pesmu iz knjige "Pusto ostrvo", a ostale znate gde da nadete!
KADA BI BILO SRBA KAO KINEZA
Kad bi bilo Srba kao Kineza
niko ne bi smeo da nas zeza.
Kad bi bila Srbija k'o Kina,
da je ista radna disciplina,
imali bi oružja kao blata
korisnoga u slucaju rata.
Njujork bi se zvao Hirošima,
da atomsku bombu Srbin ima.
I Srbija samim tim
ne bi bila pi*kin dim.
Sbija bi bila
nuklearna sila.
Strepeo bi svet i okolina
od Srbije, po imenu Kina.
Srbija je, a zove se Kina,
i približno ista velicina,
Kol'ko bi tu teklo krivih Drina,
svud bi bilo rakije i vina
i dvorova srpskih mandarina.
Priznajem da jedino me ljuti,
na vlasti bi uvek bili žuti.
Kad bi bilo Srba k'o Kineza,
ceo svet bi uhvatila jeza,
u Srbiji dimenzije Kine,
mnogo Srba, ima ko da gine.
A, Srbija ma koliko mala,
ima više od Kine budala.
Kol'ka bi tek bila velicina
kad bi bila Srbija k'o Kina.
Ima nešto što me mnogo brine,
sje*ali bi Srbi, dve, tri Kine.
