Samo nedelju dana pre usvajanja Strategije proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, Španija je dovela u pitanje ne samo strategiju već i ceo proces zbog pitanja Kosova.
Španija se oštro suprotstavlja ukljucivanju Kosova u bilo koji proces koji ostavlja utisak da se Kosovo tretira kao država, piše Koha ditore.
U pismu u obliku "non paper" koje je Španija dostavila pred usvajanje strategije proširenja na Zapadnom Balkanu i koji je dnevnik obezbedio, Španija se suprostavlja upotrebi termina WB6, što je skracenica sa šest zemalja Zapadnog Balkana, i istice da "Kosovo nije deo procesa proširenja", piše list.
Ako se uzmu u obzir primedbe Španije, prema navodima ovog dnevnika, onda Strategija proširenja EU, umesto podrške, još više gasi nade za poverenje u proces proširenja EU.
"U diplomatskim krugovima se pominje da Španija misli da se suprotstavi i ucešcu Kosova na Samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji", piše Koha.
Haradinaj priznao: Kosovo je izolovano
Prema sagovornicima Kohe u Briselu, skracenica WB6 se koristi za strategiju kako se ne bi "uznemirile" zemlje koje nisu priznale Kosovo i u tekstu se te zemlje nazivaju partnerima EU.
Španija su suprotstavlja i korišcenju tog naziva.
Dnevnik konstatuje da je ovakav pristup Španije rezultat unutrašnjih problema s kojima se suocava i ide protiv svega što je do sada govorila o evropskim integrativnim procesima.
Bira se lider Katalonije - neizvesnost!
U "non paperu" Španija tvrdi da je neophodno napraviti razliku izmedu procesa proširenja EU i procedura i strategija za Zapadni Balkan koji je deo zajednicke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) i koja prati svoju logiku. Takode, Španija smatra da proširenje ne treba posmatrati kao direktno sredstvo za rešavanje politickih problema u regionu Zapadnog Balkana.
"Treba da se dogodi suprotno, neophodno je da se prethodno prevazidu ovi sukobi kako bi se omogucio proces proširenja", naveli su predstavnici Španije.
U pismu se predstavnici Kosova - koje se pominje uz fusnotu, pozivaju da unaprede ostvarivanje standarda koji su zacrtani u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, sugeriše se nastavak dijaloga izmedu Beograda i Prištine podržan od strane Evropske unije, "pošto je nemoguce pronaci rešenje sukoba nametanjem unilateralnih rezultata".
