Uplatom izlazne klauzule od 65 miliona evra za Aimerika Laporta (23), jedinog fudbalera u istoriji Atletik Bilbaa koji nije baskijskog porekla ili bar rođen na teritoriji Baskije, Mančester siti potrošio je u prethodnih godinu dana više sredstava na svoju odbranu od 53 države sveta.

Kada se na sumu datu za Francuza koji je od ranih tinejdžerskih dana bio uvršten u čuvenu Atletikovu fudbalsku akademiju doda novac potrošen na Benjamina Mendija (Monako, 57,5), Kajla Vokera (Totenhem, 51), Edersona (Benfika, 40) i Danila (Real Madrid, 30), lako se može izračunati da su godišnji troškovi "Ministarstva odbrane" sa "Etihada" narasli na 243,5 miliona evra!

I to bez bonusa obećanih klubovima u zavisnosti od nastupa igrača, bez premija za same fudbalere i bez njihovih primanja u Mančesteru.

S obzirom na to da su relativno skoro među "građane" došli i Džon Stons (Everton, 55,6), Nikolas Otamendi (Valensija, 44,6), Elakim Mangala (Porto, 30,5) i Klaudio Bravo (Barselona, 18), ukupna suma koju je suvereni lider Premijer lige potrošio na aktuelnu odbranu iznosi 392,2 miliona evra za dve i po godine.

Ponavljamo, bez dodatnih troškova.

"Veoma sam srećan što sam ovde. Mančester siti je klub s velikim ambicijama i jedan od najboljih u Evropi. Radujem se što ću raditi sv Gvardiolom i daću sve od sebe da pomognem ekipi da ostvari uspeh. Mnogo mi znači što je klub pokazao da veruje u mene i jedva čekam da počnem novu epizodu u karijeri", rekao je 23-godišnji Laport, čiji su prababa i pradeda baskijskog porekla pa je to, na kraju, bio dovoljan razlog da Bilbao odstupi od principa prema kom od osnivanja kluba selektira igrače za prvi tim.

Pored, kao što smo rekli, uvođenja u Akademiju u relativno ranom dobu, sa 16 godina.

Sedam godina kasnije, Laport je postao drugi najskuplji defanzivac svih vremena iza Virdžila van Dajka čiji je transfer vredan 78,8 miliona evra iz Sautemptona u Liverpul ozvaničen 1. januara ove godine.

Prošlog leta i ove zime, računajući i dolazak stamenog Laporta, menadžer Mančester sitija Pep Gvardiola potrošio je 311,8, a zaradio 95,6 miliona, što čini deficit od 216,2 miliona evra u jednoj takmičarskoj sezoni. Računajući od njegovog dolaska u Englesku iz Bajern Minhena, leta 2016. godine, najplaćeniji menadžer današnjice posle selektora Kine, Marčela Lipija, potrošio je na pojačanja 524,8 miliona uz deficit od 393,85 miliona evra na tršištu igrača što je suma koju će bogati vlasnici Mančester sitija verovatno "ispeglati" kroz unosne i dugoročne sponzorske ugovore kakav je onaj sa kompanijom "Nike", recimo.

"Neki klubovi potroše 300-400 miliona na dva igrača, mi smo potrošili na šest. Imali smo problema prošlog leta kada je šestorici igrača istekao ugovor. Kada želite da se takmičite na najvišem nivou, morate i da trošite", rekao je Gvardiola.

"Možda će jednog dana i ovaj klub potrošiti 100 ili 130 miliona na jednog igrača, ali smo odlučili da, za sada, ne radimo to. Razumemo inflaciju na tržištu fudbalera, tako je kako je. Prihvatamo i kritike, ali nam je važno samo da naša pojačanja igraju dobro i da se uklope u ovaj klub".

Iako mnogi poznavaoci prilika u Mančester sitiju, ali i izvori bliski porodici Gvardiola, upućuju na to da je jedan od najbogatijih ljudi sveta i vlasnik "građana", šeik Mansur bin Zajed Al Najan, još tokom poslednje sezone Manuela Pelegrinija na "Etihadu" kupovao igrače koje je želeo tadašnji trener Bajerna, Gvardiola, ne bi bilo pravedno zagovorniku ideje o nezavisnoj Kataloniji na "ceh" dopisivati i transfere poput Kevina De Brujnea (Volfsburg, 74) i Rahima Sterlinga (Liverpul, 62,5), ali jedno je jasno - niko o svetu fudbala osim Gvardiole, Unaija Emerija i Žozea Murinja nema priliku da troši novac na ovaj način.

Mada se već sada može pročitati da se upravo Emeri u Pari sen žermenu nalazi u ulozi Pelegrinija u sezoni 2015/16.