U prvih sedam meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u 2017. godini izrečeno je 13.808 hitnih mera udaljenja nasilnika iz stana i zabrane kontaktiranja žrtve.
Taj podatak iznela je Katarina Tomašević, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za ljudske resurse, preciziravši da je od juna do decembra 2017. izrečeno 4.469 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i 9.339 mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj.
"Samo u prvih 15 dana 2018. godine, policijski službenici izrekli su 1.277 hitnih mera, od čega su 426 privremenog udaljenja učinioca iz stana i 851 zabrana kontaktiranja i prilaženja žrtvi", navela je Tomašević na okruglom stolu o primeni ovog zakona, koji je održan u Vršcu.
Prema njenim rečima, za sedam meseci primene Zakona u 2017. godini prijavljeno je 3.840 krivičnih dela nasilja u porodici, dok je u istom periodu 2016. evidentirano 3.436 prijava.
Tomašević ocenjuje da ovakva statistika pokazuje da su se žrtve osnažile da nasilnike prijave i poručila da žrtve treba da znaju da imaju podršku Ministarstva unutrašnjih poslova i društva u celini.
Prema njenom mišljenju jedna od osnovnih vrednosti ovog Zakona je stavljanje žrtve u fokus.
"Godinama unazad veliki broj žrtava koje su prijavljivale nasilje u poslednjem momentu odustajale su od prijave, zbog nemogućnosti da odu iz stana, napuste decu ili nedovoljnih finansijskih sredstava. Zakon je izmeštanjem nasilnika i privremenim merama poslao jasnu poruku da nasilje neće biti tolerisano i da žrtva ima podršku društva", zaključila je Tomašević, a saopšteno je iz MUP.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe, onemogući nasilnika da bude uz žrtvu, ali i da ojača ugrožene, stupio je na snagu 1. juna prošle godine.
Zakon predviđa mogućnost da hitnim merama nasilnik bude udaljen iz stana, ako živi zajedno sa žrtvom.
Nasilniku može da bude zabranjen i prilazak žrtvi, a te mere ukupno mogu da traju do 32 dana.
Zakon predviđa i strože mere prema onim koji ne primenjuju propise na odgovarajući način i to disciplinsku odgovornost za nosioce pravosudnih funkcija i prekršajnu za policijske službenike.
Previđena je i prekršajna odgovornst za državne organe koji ne budu prijavljivali nasilnike.
