/Od izveštača MONDA sa priprema Partizana/
Upale, udarci, rupture mišića i druge sitne, ali i ozbiljne povrede, neizostavan su deo sportskih priprema.
O zdravlju fudbalera Partizana u Limasolu brine petočlani medicinski tim, na čelu sa doktorom Ilijom Rosićem. Na njima je da sve što fudbal čini bolnim saniraju u najkraćem roku, da oporave ekipu i spreme je za nove izazove koje svakodnevno donosi sport u kojem rade.
Sa najdužim stažom je fizioterapeut Viktor Vujošević.
Saša Ilić debitovao je za crno-bele u jesen 1996. U martu iste godine radni odnos sa Partizanom zasnovao je korpulentni Dorćolac. Skoro 22 godine kasnije, zajedno su na još jednim pripremama "parnog valjka"...
Vujošević je stasavao i učio uz legendarnog Slobodana Brankovića, jednog od najboljih fizioterapeuta koje je ova zemlja imala i ima.
"Ne jednog, već, po mom mišljenju, najboljeg u celoj Srbiji. Bila mi je velika čast i privilegija da radim sa Slobom i budem uz igrače koje sam pre toga samo gledao na utakmicama", započinje Vujošević priču za MONDO.
"Sada se to malo izgubilo, mlađi ne poštuju starije kao nekada. Čast mi je bila da nekome odnesem led, da ga izmasiram, da mu uradim terapiju, pa makar on bio 25. ili 30. igrač, a kamoli Dragan Ćirić, u to vreme najbolji igrač Srbije."
Pripreme je odavno prestao da broji.
"U Partizanu sam od 1996. godine i ovu su mi možda 40-te pripreme. Ne brojim ih, ne znam tačno", nije siguran fizio crno-belih, kao ni u to koliko je trofeja osvojio kao član medicinskog bloka kluba iz Humske.
"Nisam brojao titule, ali mislim da ću jednog dana biti najtrofejniji fizioterapeut. Za sada je Sloba, u klubu je od 1984. i ima trofeje iz SFRJ, ali ja jedini imam titulu svetskog prvaka sa Novog Zelanda", sa osmehom i ponosom naglašava Vujošević.
LED
Posle svakog treninga ili utakmice fudbaleri Partizana, s ciljem bržeg oporavka, imaju terapiju ledom.
"To je sastavni deo oporavka. Cilj je da se ubrza proces skupljanjem krvnih sudova, da se smanji zapaljenje mišića. Dolazi sveža krv, grune u mišiće, unese hranljive materije i kiseonik i umor nestaje."
Nije uvek bilo isto, a ima i trenera koji nisu pobornici ove metode.
"Kada sam došao mi smo samo stavljali led. Prvi put sam metodu ulaska u led video u Engleskoj početkom 2000. Posle sam video da je sličan način rada i u NBA ligi. Sada je modernije, postoje hladne saune, gde temperatura ide i do -180 stepeni Celzijusa. Sve je u službi oporavka, neko se slaže s tim metodama, a neko ne."
Isto je i među fudbalerima...
"Baš juče su se žalili da im je led mnogo hladan. Ne znam kako!? Suma je trebalo da bude šest minuta, ali nije mogao duže od tri-četiri. Ostali su navikli i bez problema izdrže propisano vreme."
U ritmu koji je crno-bele pratio ove jeseni na tri fronta opravak igrača je od izuzetnog značaja. Jedna od terapija je i masaža.
"Klinci koji ulaze u prvi tim nisu navikli na tretman masažama. Oni nisu imali ni potrebe za tim. Polako se privikavaju... Baš sam skoro masirao igrača iz manjeg kluba, oni nemaju takvu negu. U manjim klubovima je obično jedan terapeut i fizički ne može da postigne da izmasira sve. Rekao mi je da se zadnji put masirao pre dva-tri meseca."
Igrači, svesni njenog značaja, brzo zavole masažu. Dragan Ćirić ju je obožavao.
"Nema stidljivih, ali ima onih koji je obožavaju. Ćirić se masirao posle svake utakmice. Nije bilo mobilnih telefona, uzme novine čita i uživa. Voleo je i Kežman... Od aktuelnih nema onih koji baš obožavaju masiranje.
Depilacija?
"Zdjelar, recimo, nije depiliran. To je pomalo moda... Meni je komšija bio jedan poznati fudbaler Partizana iz osamdesetih. U to vreme bila je aktuelna šala da što je čupaviji, pre će postati dobar igrač. Onda je čovek brijao noge i dlake su mu buknule toliko da nije bilo normalno. Sada je suprotno, briju noge, depiliraju se. Nama kada masiramo je u principu svejedno. Malo je drugačija tehnika da se ne bi iziritirao koren dlake i malo više kreme se troši", objašnjava Vujošević.
Viktor će propustiti pripreme crno-belih sledećeg leta. Čeka ga ostvarenje sna - odlazak na Mundijal sa reprezentacijom Srbije.
"Koga nema bez njega se može... Jedva čekam da odem na Svetsko prvenstvo, to je za mene, uz Olimpijske igre, najveći sportski događaj. Kao dečak sam gledao Svetsko prvenstvo u Nemačkoj i prva utakmica koje se sećam bila je između Jugoslavije i Brazila (0:0) na otvaranju. U pamćenju su mi ostali Argentina i Mario Kempes, a posebno sam se ložio na Španiju 1982. Odlazak na Mundijal je i za mene ostvarenje sna", završava Viktor Vujošević, fizio Partizana i reprezentacije Srbije, uz želju da i seniorima bude taličan kao "olrićima" na Novom Zelandu.
LED
Posle svakog treninga ili utakmice fudbaleri Partizana, s ciljem bržeg oporavka, imaju terapiju ledom.
"To je sastavni deo oporavka. Cilj je da se ubrza proces skupljanjem krvnih sudova, da se smanji zapaljenje mišića. Dolazi sveža krv, grune u mišiće, unese hranljive materije i kiseonik i umor nestaje."
Nije uvek bilo isto, a ima i trenera koji nisu pobornici ove metode.
"Kada sam došao mi smo samo stavljali led. Prvi put sam metodu ulaska u led video u Engleskoj početkom 2000. Posle sam video da je sličan način rada i u NBA ligi. Sada je modernije, postoje hladne saune, gde temperatura ide i do -180 stepeni Celzijusa. Sve je u službi oporavka, neko se slaže s tim metodama, a neko ne."
Isto je i među fudbalerima...
"Baš juče su se žalili da im je led mnogo hladan. Ne znam kako!? Suma je trebalo da bude šest minuta, ali nije mogao duže od tri-četiri. Ostali su navikli i bez problema izdrže propisano vreme."
U ritmu koji je crno-bele pratio ove jeseni na tri fronta opravak igrača je od izuzetnog značaja. Jedna od terapija je i masaža.
"Klinci koji ulaze u prvi tim nisu navikli na tretman masažama. Oni nisu imali ni potrebe za tim. Polako se privikavaju... Baš sam skoro masirao igrača iz manjeg kluba, oni nemaju takvu negu. U manjim klubovima je obično jedan terapeut i fizički ne može da postigne da izmasira sve. Rekao mi je da se zadnji put masirao pre dva-tri meseca."
Igrači, svesni njenog značaja, brzo zavole masažu. Dragan Ćirić ju je obožavao.
"Nema stidljivih, ali ima onih koji je obožavaju. Ćirić se masirao posle svake utakmice. Nije bilo mobilnih telefona, uzme novine čita i uživa. Voleo je i Kežman... Od aktuelnih nema onih koji baš obožavaju masiranje.
Depilacija?
"Zdjelar, recimo, nije depiliran. To je pomalo moda... Meni je komšija bio jedan poznati fudbaler Partizana iz osamdesetih. U to vreme bila je aktuelna šala da što je čupaviji, pre će postati dobar igrač. Onda je čovek brijao noge i dlake su mu buknule toliko da nije bilo normalno. Sada je suprotno, briju noge, depiliraju se. Nama kada masiramo je u principu svejedno. Malo je drugačija tehnika da se ne bi iziritirao koren dlake i malo više kreme se troši", objašnjava Vujošević.
Viktor će propustiti pripreme crno-belih sledećeg leta. Čeka ga ostvarenje sna - odlazak na Mundijal sa reprezentacijom Srbije.
"Koga nema bez njega se može... Jedva čekam da odem na Svetsko prvenstvo, to je za mene, uz Olimpijske igre, najveći sportski događaj. Kao dečak sam gledao Svetsko prvenstvo u Nemačkoj i prva utakmica koje se sećam bila je između Jugoslavije i Brazila (0:0) na otvaranju. U pamćenju su mi ostali Argentina i Mario Kempes, a posebno sam se ložio na Španiju 1982. Odlazak na Mundijal je i za mene ostvarenje sna", završava Viktor Vujošević, fizio Partizana i reprezentacije Srbije, uz želju da i seniorima bude taličan kao "olrićima" na Novom Zelandu.
