Nenad Lalatović: Ne mrzim Partizan, to su mi braća

Nenad Lalatović je otvorio je dušu na pripremama Čukaričkog. Pročitajte zašto veruje u horoskop, šta kaže za Vladimira Stojkovića, kako mu je brat bio klinički mrtav, a onda... Zašto se "zakačio" sa Šusterom u Šahtjoru i još mnogo toga!

Nenad Lalatović: Ne mrzim Partizan, to su mi braća Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Njegovi intervjui podižu prašinu i izazivaju lavinu reakcija.

"Govorim iz srca. Odgovaram konkretno na postavljeno pitanje, bez demagogije i dosadnih floskula. Nikada ne bih pomenuo Vučiča da me novinar ne pita o njemu. Ne koristim mobilni telefon, već tri godine ne kupujem novine, ne čitam komentare na forumu. Sa mnom se bave dokoni ljudi koji nisu zadovoljni svojim životom".

Ne zanima ga da li mu je potenciranje političkog opredeljenja nanelo više štete ili koristi u karijeri:

"Ja (nove) prijatelje nemam, družim se isključivo sa drugarima iz detinjstva. Moj kum ne mora da bude bogat i slavan, bitno je da zna kako dišem. Seo sam na Zvezdinu klupu pre nego što sam počeo da govorim o Vučiču. I nikada u Zvezdi nisam dobio ono što su dobili drugi treneri, pre svih Grof Božović i Vladan Milojević. Ćutao sam i radio. Forsirao sam našu decu, stabilizovao klub i obezbedio mu miran život u narednih nekoliko godina. Otišao sam u Borac i doveo ga do drugog mesta u ligi. Sa Vojvodinom sam stigao na pola koraka od Lige Evrope. Pa nije Vučić rekao onima iz Dinamo Minska da nam se sklone na terenu! Imam pravo na svoj politički stav i to ne može niko da mi oduzme. Imaju ga svi, ali retko ko ima hrabrosti da ga kao ja iznese javno i da stane iza njega".

Ne ume da ćuti i uvek je na nišanu onih koji jedva čekaju neki njegov gaf.

"Uplašim se kada je oko mene nirvana. Znam da mi se nešto sprema. Bolje da se trese i da odjekuje. Kada me vređaju, plivam kao riba u vodi. Tako upadaju u moju zamku. Umesto da navijaju protiv mog tima, oni navijaju protiv mene. Najslađe je kada ih pobedim i samo se poklonim na kraju utakmice. Pošaljem im poljubac i zakažem novo druženje naredne sezone".

Zreo je Azbuku. Ali i tu mora mimo sveta:

"Nemoj po redu, molim te. Nije zanimljivo. Kod nas uvek misle da je sve namešteno. Kad se žreba za kup, govore o rashlađenim kuglicama. Daj izmešaj ta slova, pa šta izvučem. I šta mi prvo padne na pamet".

Foto: MONDO/Nebojša Petrović



Zavalite se u fotelju i naručite kaficu. Sa Lalatovićem nikada nije monotono. Spremite se za oblak prašine...
...
G kao Goran Drulić

"Jedan od najboljih igrača sa kojima sam ikada igrao. Zvezda je na njemu mnogo zaradila. Imao je dve teške operacije i bio bi najbolji špic u Evropi da nije imao problema sa povredama. Sada se bavi trenerskim poslom, dolazio je na moje treninge dok sam vodio Zvezdu. Igrali smo zajedno u Radničkom iz Kragujevca. Barsa nas je tražila obojicu, ja nisam hteo da idem, on je otišao i igrao je za njihov B tim. Sjajan momak i veliki prijatelj".
...
Č kao Čvarci i Čukarički

"Ponosan sam na svoj narod, našu istoriju i na naša tradicionalna jela. Upravo me čvarci podsećaju na Srbiju i često ih jedem. Nedostaju mi ovde na Kipru i čim se vratim u Beograd idem na neku lepinju sa kajmakom i duvan čvarcima. U Čukaričkom imam zadovoljstvo da radim sa vrhunskim profesionalcima. Od predsednika Obradovića koji mnogo ulaže u srpski fudbal, preko potpredsednika Mirosavljevića, dvojice direktora Matijaševića i Matića, do ovih momaka u timu koji su sjajno vaspitani i veoma talentovani. Da imamo navijače kao što ih, recimo, ima Novi Pazar, bili bismo svake sezone šampioni Srbije".
...
D kao Deda

"On me je odgajio i svi kažu da ličim na njega. Rođen je u Nikšiću, bio je veliki trgovac. Vodio me je na treninge, ispunjavao mi sve želje i bukvalno mi je bio drug. Sećam se da je uvek nosio šešir, košulju, pantalone i pušio lulu. Pravi gospodin starog kova. Bio sam mu omiljeni unuk i kada bi dobio penziju uvek je odvajao meni sa strane neku siću da niko ne zna. Mnogo sam ga voleo i teško mi je palo kada je umro u 83. godini, baš na dan kada sam potpisao stipendijski ugovor sa Zvezdom. Nije dočekao moju prvu utakmicu. Iz poštovanja prema dedi, planiram da kupim lulu i da je koristim u trenucima opuštanja. To mi baš deluje otmeno. Možda sa njom sednem i na klupu. Voleo bih da budem 'srpski Bearcot' (legendarni trener koji je sa Italijom osvojio Svetsko prvenstvo - bio je poznat po čuvenoj luli, prim.aut)".
...
U kao Uroci

"Imao sam 16 godina kada su čudne stvari počele da se dešavaju mojoj porodici. Brata je udario autobus, policija nas je pozvala na fiksni telefon i obavestila nas da je Saša poginuo. Šok, neverica, katastrofa. Ležao je u mrtvačnici prekriven čaršavom, dok smo otac i ja preuzimali njegove krvave stvari. Stric Voja je nekako ubedio pokojne doktore Musulina i Repca da bar nešto pokušaju, iako su nam svi rekli da mu nema spasa. Oni su ga odveli u bolnicu, operisali ga, zakrpili i pomoću aparata ga održavali u životu. Bio sam mali i ne mogu da izbrišem te slike iz glave. Sve se nekako urotilo protiv nas, mama je umirala od raka, brat ležao u komi. Gadi mi se i dan danas onaj miris bolnice, jer sam 22 dana bdio pored njega i molio se Bogu da otvori oči. Onda je tata čuo za neku babu u Bačkom Jarku koja se bavi crnom magijom i nije mu ostalo ništa drugo nego da se uhvati za poslednju slamku. Otišao je tamo i saznao da su na Aleksandra bačene čini. Baba je samo rekla da potražimo duksericu sa prugama i da spalimo ono što je ušiveno sa unutrašnje strane. Otišli smo odmah u bratov stan i čim smo otvorili orman ugledali smo zeleni duks. Kada smo ga izvrnuli, crni konac u obliku krsta je zaista stajao odmah pored srca. Tata ga je spalio i posle 3-4 dana brat se probudio iz kome. Prozvali su ga 'fenomen'. Bio je klinički mrtav i niko mu nije davao ni promil šansi da preživi. Kroz nekoliko dana je normalno hodao i skroz se oporavio. Molili smo babu da nam kaže ko je bacio čini na Sašu, rekla je da zna, ali da ne sme nikako da nam otkrije".
...
A kao Amerika, Aćimović, Agahova...

"Nikada nisam bio u Americi, a voleo bih da odem. Jesu nas bombardovali i mnogo patnje naneli našem narodu, ali to ne menja na stvari. Mileta sam sreo kada sam bio sa Zvezdom na pripremama u Sloveniji. On mi je veoma drag prijatelj i bilo bi lepo da se nađemo svi skupa, Bunja, Pjana, on i ja, da odemo na večeru i prisetimo se dana kada smo slavili titulu sa Zvezdom i delili koru hleba. U Šahtjoru sam imao Agahovu, fenomenalan igrač, kada se pojavi na terenu, da gol i napravi onaj salto, ceo Donjeck je u delirijumu. Bili smo i cimeri i družli se i van terena".
...
C kao Cedevita

"Uvek je imam u kući, nije važno da li je od pomorandže ili od limuna. Treniram svaki dan, a kada se znojite morate nekako da nadoknadite izgubljenu tečnost. Zato je tu hladna voda iz frižidera i nekoliko kašičica cedevite. Nalivam se i koka-kolom, ali uglavnom posle obroka. Gurman sam, volim da jedem i ta hrana mora nekako da se svari".

Foto: MONDO/Nebojša Petrović


...
Z kao Zvezda

"Klub u kojem sam ponikao i koji mi je pružio sve u životu. Nisam bio dete koje je poniklo u bogatoj porodici i koje je moglo da očekuje da će tata i mama da mu kupe auto i stan od 100 kvadrata. Sve mi je to Zvezda omogućila. Normalno, nikada je ne bih pustio da pobedi i tu nema ljutnje. Tukao sam je sa svim klubovima u kojima sam radio, tukao bih je i sa Čukaričkim da me sudija nije pokrao jesenas na Banovom brdu. Bio sam kapiten, osvojio 4 trofeja, postigao gol u Derbiju, sedeo na trenerskoj klupi. Sve svoje snove ostvario sam na Marakani. Nikada neću zaboraviti tu utakmicu protiv Partizana, Pjana je dao prvi gol, ja drugi, došao sam do centra i setio se o čemu sam maštao kao klinac. Tada sam skinuo dres, otrčao na sever i ispunio svoj dečački san".
...
L kao Lale

"Volim cveće. Najviše ruže i lale. Ovo drugo zbog nadimka. Često kupim buket lala i stavim ih na sto u dnevnoj sobi. Bio sam u Vojvodini, možda jednog dana odem i u Holandiju. Sve su to 'lale'. Mada je nama trenerima iz Srbije nekako bliži istok. Posle Čukaričkog, sebe vidim na klupi nekog ruskog kluba".
...
H kao Horoskop

"Obavezno pred važnu utakmicu pogledam šta mi planete predviđaju. Ako piše 'imaćete uspešnu poslovnu nedelju', znam da mi pobeda ne gine".

Pratite HOROSKOP na MONDU

...
O kao Olovka

"
Obavezan rekvizit u trenerskom poslu. Kada pravim trening, crtam taktiku, pišem startnu postavu. Šteta što olovka gubi bitku sa tastaturom i polako izumire. Počeli smo da zaboravljamo kako se pišu pojedina slova. Skoro sam bio u jednom restoranu sa drugarom i dva para do našeg stola za čitavo veče nisu progovorili dve rečenice. Svo četvoro je buljilo u svoje telefone! Ja svoj nikada ne nosim sa sobom. Razgovaram sa ljudima uživo, a ne preko žice, fejsbuka ili SMS porukama".

...
F kao Frizerka Rajka

"Pune 32 godine sam veran istom 'brici'. Rajka ima salon na Dorćolu, kada sednem u stolicu kažem joj 'šišaj kako hoćeš'. Nisam neko ko voli mnogo da eksperimentiše. Od malih nogu se šišam na kratko i tako mi najviše prija. Ona mi ponekad predloži da pustim kosu i bradu dok ne izgubim prvu utakmicu. To baš i nije preporučljivo. Pošto retko gubim, ličio bih na Robinsona Krusa".
...
P kao Pekara i Partizan

"Ne mogu da zamislim doručak bez bureka sa sirom. Ili bar neka pereca. Partizan... U Humskoj imam mnogo drugara. Ljudi pogrešno rezonuju i misle da ja mrzim Partizan. To su gluposti. Ja samo ne navijam za Partizan, što je sasvim normalno za nekoga ko je ponikao u Zvezdi. Ne mogu da mrzim kuću u kojoj su odrasli moji veliki prijatelji Vlada Ivić, Zvone Vukić, Delibašić, Ćirić, Duljaj... Oni su moja braća i ja bih za njih sve uradio. Da me probude u pola noći i da mi kažu da imaju problem, ja bih se polomio da im pomognem. Siguran sam da ni oni ne mrze Zvezdu. Sada ću protiv Plzenja biti svim srcem uz Partizan. Tu su Ilijev i Sale Ilić koje izuzetno poštujem. Tu je i Stojke sa kojim sam kratko igrao u Zvezdi, on je posle otišao u Zemun. Znate šta, ja moram da kažem nešto o Stojketu, a da me pogrešno ne shvatite. I nadam se da ga neću opet uvaliti u nevolje. On je izvanredan momak. Posle Nanta je imao veliku želju da se vrati u Zvezdu, ali tadašnje rukovodstvo je imalo druge ideje. I on je dečko otišao u Partizan. Da se razumemo, ja to nikada ne bih uradio. Nema tih para. On je procenio da je tako najbolje i ja ga potpuno razumem. Jedino što mu zameram je ona majica. Ali sam ubeđen da to nije bila njegova ideja. Mislim da su ga navijači uslovili 'ako želiš da te prihvatimo, moraš to da napišeš i pokažeš'. Siguran sam sto posto da je to uradio pod pritiskom. On je moj drugar i od mene će uvek imati apsolutnu podršku".
...
K kao Kis

"Moj stric. Ljudina. Ne zovu ga džabe 'poljubac'. Ne znam da li postoji čovek kome Vojče nije nešto pomogao u životu. Ceo svoj radni vek je jurio i završavao drugima. Možda mu je bilo pametnije da je više računa vodio o sebi. Voja Kis je sinonim za Zvezdu".

Anđelković Parker Lalatović Jovanović Crvena zvezda Foto: MN Press


...
I kao Ina

"Moja kćerka. Pljunuta ja. I karakterom i izgledom. Ima osam godina, ona je moj prvi trofej. Mnogo mi nedostaju ona, Marko i Vanja. Dugo ih nisam video, uskoro će neke stvari da se srede i stabilizuju pa ću imati priliku da provodim više vremena sa njima. Ina je sportski tip, vitalna je i žustra, pokazuje interesovanje za tenis i mislim da jednog dana može da bude nešto od nje".
...
N kao Napredak

"Pravi potez u karijeri. Stigao sam u Kruševac na poziv mojih prijatelja Marka Miškovića i Vladimira Matijaševića. Tvrdim da je Matija najbolji sportski direktor na ovim prostorima. Čovek je svemoćan. Pogledajte naše transfere. Doveo je Mićina kao anonimusa iz Vojvodine za platu od dve-tri hiljade evra, a prodali smo ga posle četiri meeca za dva i po miliona. Žao mi je što nismo sarađivali u Zvezdi, mislim da je njemu mesto na Marakani i da će se jednog dana vratiti tamo. U Napretku sam stekao punu trenersku afirmaciju, pobedili smo Zvezdu u onoj šampionskoj sezoni, Nikolićev moćni Partizan sa Škuletićem i Lazovićem i ta dva trijumfa su imala presudan uticaj na moju karijeru".
...
Š kao Šahtjor i Šuster

"Imao sam tada ponudu Galatasaraja, bio sam kod Fatiha Terima i dogovorio se za pet minuta. Ipak, Šahtjor je davao mnogo više novca za obeštećenje i to je bilo ključno. Da bi Zvezda bila na dobitku, ja sam se opredelio za Donjeck. Ukrajinci su meni omogućili da ovako mirno sedim i odgovaram na vaša pitanja, da kažem ono što mislim i da ne zavisim ni od koga. Šahtjor je obezbedio egzistenciju mojoj porodici i biću mu večno zahvalan. Za Šustera je vezana neobična priča i nije tačno da sam ga udario, samo sam ga odgurnuo. Njega je kao i mene doveo Zoran Stojadinović i sredio mu vrhunski ugovor. Nemac je tražio 800.000, Zoran mu je završio milion dolara, a ovaj nije hteo da mu isplati propisanih 10 odsto. Došlo je do svađe i da bi mu se osvetio, Šuster je počeo da maltretira Laneta Jovanovića i mene, misleći da smo i mi Zoranovi igrači. Rekao mi je da nisam fizički spreman i poslao me u B tim. Mene koji sam u tom trenutku zvanično proglašen za najboljeg odbrambenog igrača ukrajinskog prvenstva. Isključivo na molbu Rinata Ahmetova koji je bog i batina u Ukrajini i koji je mene mnogo voleo, pristao sam da odigram jednu utakmicu za drugi tim i opet bio najbolji na terenu. Šuster me vrati za utakmicu u kupu, ja dam gol i uđemo u četvrtfinale. On mi priđe u svlačionici, pruži mi ruku i čestita na partiji. Sutradan mi preko prevodioca Serjože poruči da za mene nema premije od 2.000 evra jer nisam bio na času ruskog!? Ja kažem 'Serjoža, pa kako ja pričam sada sa tobom, na kineskom?'. Ćutim, ne pravim problem. Previjem koleno, stave mi tri kopče jer sam zaradio rasekotinu na toj kup utakimici, on me šalje da odradim ceo kondicioni trening, iako su ostali imali samo trening oporavka. Prešao bih ja i preko toga, samo zbog Ahmetova, ali kako kad ne mogu, boli me noga. Šuster mi kaže 'kakvi ste vi Srbi mali narod, ne boli tebe koleno, tebe boli 2.000 evra'. Uuuu, tu me je ubio. Kažem 'Serjoža, reci mu da mene novac ne zanima jer imam veći ugovor od njega'. Naravno, slažem malo, ali sam znao šta će najviše da ga zaboli. On meni 'marš na trening!', ja 'neću' i onda Šuster napravi kardinalnu grešku. Opsuje mi majku. Pošto sam razumeo španski, priđem i... Nije bitno. Da me Serjoža nije zadržao, zadavio bih ga. Kasnije kada je došao Lučesku, igrali smo prijateljsku utakmicu protiv Šusterovog Levantea. Pozdravio se sa svim igračima, ja sam spustio glavu, kao vezujem kopačku, nisam želeo da mu pružim ruku. Tri dana posle meča u Valensiji, zove me Ahmetov u kancelariju i pokazuje mi neki papir. Ne verujem svojim očima. Levante je poslao zvaničnu ponudu za mene!? Rinat kaže 'da te pustim kod Šustera? Ni mrtav'".

lalatović lalatovic.jpg Foto: MN Press


...
DŽ kao Džak

"Svako jutro 10 km trčanja, pa rukavice na ruke i u džak. Dobro je za kondiciju, a troši negativnu energiju. Da ne treniram redovno, imao bih 200 kila. Meni ne može da se desi da pukne ležaljka kada sednem na nju. Šalim se naravno, video sam taj snimak iz Antalije, ali o Nešku imam samo reči hvale. Rezultati dovoljno govore o njegovim kvalitetima, to je iskusan trener od koga mogu puno da naučim. Čovek voli da pojede i Bože moj. Njemu to lepo stoji, šarmantan je. Možda bih i ja bio takav da se ne bavim sportom. Ovako, borim se sa Đukom i Stolicom za titulu najelegantnijeg trenera Superlige. Ilija je moj prijatelj, jako ga volim, želim da jednog dana sedne na klupu Partizana i da se
naosvaja trofeja".
...
R kao Razvan Rac

"Stigao je u Šahtjor šest meseci posle mene. Lučesku je doveo mnogo Rumuna, ali je Razvan bio najveće pojačanje. Sjajan levi bek. Srna, Pletikosa, Duljaj, Vukić i ja smo bili nerazdvojni, spavali smo jedni kod drugih, a Raca smo prihvatili kao velikog druga i brzo ga ubacili u klan".
...
S kao Saša

"Moj rođeni brat. Mnogo mi znači njegova podrška. Bio je talentovaniji fudbaler od mene, ali nije uspeo zbog nediscipline. Onako vragolast, više je voleo da izađe sa društvom, nego da ode na trening. Najvažnije da je sada zdrav, ono što je on preživeo, ljudi moji... Da te izvuku iz mrtvačnice, da ti neko kaže da su bačene čini na tebe... Užas. Mnogo ga volim, ponekad mi znači samo da me pozove telefonom na sekund, da mu čujem glas".
...
M kao Mama

"Žena koja je ostavila najveći trag na mene u mom životu. Žena koja je završila fakultet, žena koja je imala svoju biblioteku, obrazovana, mudra, inteligentna. U isto vreme prava domaćica, da nas okupa, opere, opegla, da nam spremi da jedemo, napravi kolače u vreme školskog odmora... Bila je doktorka u Tiršovoj, lečila decu. Svi moji drugari dolazili su kod nje po injekciju. Nažalost, obolela je od raka dojke, kasnije se to proširilo na kosti. I to njoj koja nikada u životu nije popila kafu i zapalila cigaretu. Imao sam tada 16 godina i to je ostavilo veliku traumu na mene. Sećam se kada sam sa tatom otišao poslednji put kod nje u posetu, ležela je na Zvezdari, doktori su nam rekli da neće još dugo. Sedeli smo pored njene postelje, ustali da krenemo, ona me je pozvala onim izmučenim glasom, zamolila me da se sagnem da mi nešto šapne. Jedva je izustila 'sine, samo da znaš, mama tebe voli najviše na svetu'. Uspeo sam nekako da izustim 'i ja tebe mama', otišao sam i nikada je više nisam video. Patim i dan danas. Zato ne dam na sebe. Ne dam nikome da mi vređa majku. Poginuo bih i za Ivu, jer znam koliko je deci bitno da imaju majku pored sebe. Ako ne daj bože dođe do situacije da neko mora da ode sa ovog sveta, bolje da odem ja, nego Iva. Deci je majka najvažnija u životu. Kao što je meni bila moja Dobrila".
...
B kao Bane

"Moj kum, drugar iz detinjstva. Podelio sam sa njim mnogo lepih i teških trenutaka. Ja prezirem kumstvo iz interesa. Družim sa ljudima koje znam od malih nogu. Neko je od nas uspeo u životu, neko nije. Ali to ne utiče na naše drugarstvo. Bane je osoba na koju mogu da se oslonim u bilo koje doba dana. Da mu poverim novac, otkrijem tajnu, zamolim za uslugu... Poput rođenog brata. Jako ga volim i ne pravim razliku između njega i Saše".
...
Đ kao Đuka

"Đuka mi prija kao čovek, prosto me smiruje onim svojim odmerenim načinom izražavanja. Nekako se mentalitetom ne uklapa u ovo naše ludo podneblje. Ponekad mi ga bude žao. Igrali smo jesenas u Humskoj, bilo je 0:0. Ceo stadion me pljuje, ali baš me briga. Meni se i ne igra kada nema nekog da me vređa. Ali slušam i ne verujem, vređaju i njega. On ih uveo u Ligu Evrope, prezimeo u Evropi, ubacio Partizanu pare u džep, oni šta mu ne govore. Đuka mučenik ne zna šta ga je snašlo. Izuzetno ga cenim i smatram ga najboljim trenerom u Srbiji".

Fudbaleri Partizana Nemanja Miletić i Vladimir Stojković u razgovoru sa Nenadom Lalatovićem Foto: MONDO/Vladimir Sukdolak Fudbaleri Partizana Nemanja Miletić i Vladimir Stojković u razgovoru sa Nenadom Lalatovićem


...
Ć kao Ćirilica

"Nažalost, više pišem latinicom. Imamo predivno pismo i treba da budemo ponosni na Vuka Karadžića. Šteta je što okrećemo leđa nacionalnim obeležjima. Ja bih vratio običaj narodne nošnje na venčanju. Čemu Armani odelo ili venčanica od 1.000 evra? Zašto na majici mora da piše Rusija, Brazil ili Italija? Nama smeta sve što ima veze sa Srbijom. Veličamo tuđe. Zar mislite da u Rusiji MekDonalds piše na engleskom? Ne, nego na ruskom. Oni poštuju svoju istoriju i svoje pismo".
..
E kao Ekser

"Kao mali, voleo sam da majstorišem u dekinoj radionici. Uzmem čekić i eksere i ispusujem neke reči na zidu. Deda se nervirao što mu trošim materijal na gluposti. Sinoć sam gledao film 'Fokus', u jednoj sceni Vil Smit kaže da ga je otac naučio da se ljudi dele na čekiće i eksere. A ti si taj koji donosi odluku šta želi da bude u životu. Ja nikada nisam dozvolio da budem ekser".
...
V kao Vuk Rašović

"Sticajem okolnosti, umesto njega sam ušao u igru i debitovao za reprezentaciju Jugoslavije u prijateljskoj utakmici protiv Grčke. To je bio i moj jedini nastup za državni tim. Selektor je bio Ilija Petković, a štopere su još igrali Obradović i Dule Petković. Vuka veoma cenim, odličan je trener. Dokazao se u Dinamu iz Minska, sada sjajno gura u Saudijskoj Arabiji, treći je na tabeli. Žao mi je zbog načina na koji je otišao iz Partizana. On je kao i ja odrastao u Beogradu, Partizanovo je dete i zaslužio je veću šansu u matičnom klubu".
...
Ž kao Žena

"Rodila mi je troje dece i bez obzira na sve, uvek će imati moje ogromno poštovanje. Nismo se još zvanično razveli, ostala je neka formalnost. Nismo se mi ni svađali, više su drugi ljudi uticali na to da se nas dvoje udaljimo i na kraju raziđemo. Krivo mi je što su se mešali u naš brak i svi oni moraju da budu svesni da onaj gore sve vidi, sve meri i na kraju presudi po zasluzi. Deci je najteže jer će odrastati sa razvedenim roditeljima. Teško mi pada što ih ne viđam u poslednje vreme, ali po povratku u Beograd završavamo tu papirologiju pa ću ponovo biti sa njima".
...
J kao Jaja

"Ovde ih na Kipru spremaju na sve moguće načine. Najviše volim jaje na oko".
...
T kao Tata

"Čovek kome bih dao orden. Preživeo je pakao. Sin na ivici smrti, supruga umrla od raka. Sve je preuzeo na sebe. Mene vozio, razvozio. Danas sa 72 godine i dalje gleda svaku moju utakmicu. Najsrećniji sam kada je on ponosan na mene. Mogu da me vređaju koliko hoće, ali mi je teško kada vidim da njemu to smeta. On ne shvata da je onaj tamo platio kartu i došao na tribinu da pljuje po Lalatoviću, jer svojoj ženi kod kuće ne sme ništa da kaže. Zamera mi kada opsujem, ja se nasmejem i kažem mu 'tata, ti si me napravio. Nije me napravio komšija'. I on je ranije bio takav, prgav i temperamentan. To je čovek koji je obeležio moj život i drago mi je što sam mu ispunio najveću želju. Bolestan je zvezdaš i dočekao je da mu sin navuče kapitensku traku Zvezde i da zatrese mrežu Partizana u Derbiju. Toliko od mene".
...
LJ kao Ljuljaška i LJubav

"Nas trojica drugara iz kraja voleli smo da se zaljuljamo u parkiću, pa ko dalje iskoči iz ljuljaške. Čak i danas, mator konj, stavim decu u krilo pa na ljuljanje. Može i Ljubav. Ne razmišljam još o drugom braku, najpre da se na ovaj prvi stavi definitivno tačka. Za 15 dana imamo poslednje ročište, ona vraća svoje prezime i onda nastavljam svoj život dalje. Imam 40 godina, znam da će se desiti neka nova ljubav, desiće se i njoj. Možda ona već ima nekoga, ja to ne znam, ne živimo već sedam meseci zajedno. Čujemo se zbog dece, poštujemo jedno drugo i sutra bih život dao za nju. Iva će zauvek ostati u mom srcu. Iskreno, ne bih voleo da uskoro uđem u neku novu vezu. Bilo bi mi lakše da se prvo desi njoj, pa posle meni".
...
NJ kao Njujork i Njet

"Ina je bila sa majkom u Majamiju, ja bih voleo da je odvedem u Njujork. Grad koji ti pruža mnoge mogućnosti. Za sada sam ga samo video u filmovima. Nj je i Njet. 'Ne' na ruskom. Reč koju sam često izgovarao dok sam bio u Donjecku. Mnogo češće od 'Da'".
...
Kraj azbuke. Dakle, ni reč o Vučiću i politici. Gospodo, ovo je sportska rubrika.

"Voleo bih da se jednog dana oprobam u politici. Maštam o tome da budem na čelu države i da radim u interesu svog naroda. Žorž Vea nije samo predsednik Liberije. On je predsednik svih nas koji se bavimo fudbalom i koji se borimo protiv stereotipa da fudbaleri nisu sposobni za ozbiljne i odgovorne funkcije".

Na Veinoj inauguraciji u Monroviji bili su Taribo Vest, Samuel Eto, Mohamed Kalon... Možda će jednog dana Agahova, Vuk Rašović, Aćimović, Đukić, Razvan Rac i Drulić dobiti VIP pozivnicu za svečani prijem povodom stupanja na dužnost novog predsednika Srbije. I nemojte se začuditi ukoliko u Palati Srbije ugledate i Bernda Šustera.

Foto: MONDO/Nebojša Petrović

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Sve vesti