Plenković:Sve ovo smo "otvorili" s Vučićem, ali...

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas u Briselu da je potrebno vreme da se sva otvorena pitanja koja je otvorio s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem do kraja rasvetle.

36
A- A A+

S predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, tokom posete Zagrebu, otvorene su "sve teme" i dogovorena je metodologija daljih razgovora, ali je potrebno vreme, rekao je Plenković nakon konferencije za štampu sa predsednikom Evropske komisije, Žan-Klodom Junkerom.

"Otvorili smo sve što je na stolu, dogovorili metodologiju daljih razgovora i rešavanja. Treba vremena da se sva ta pitanja do kraja rasvetle i urede. Radimo na tome vrlo smireno i samosvesno sa željom da njihovo rešavanje omogući otvaranje nove stranice u međusobnim odnosima", rekao je Plenković za Tanjug.

Kolinda uzvraća posetu: Doći će u Srbiju?

Zagrebu ne treba "moratorijum"

U odgovoru da prokomentariše odluku Srbije o moratorijumu na zapaljive izjave, Plenković je rekao da su "novinari koji prate hrvatsku scenu mogli da primete da predsednik HDZ i predsednik vlade ni u jednom trenutku, ni u kampanjama ni u redovnom poslu, nije krenuo putem tenzija ni neprimerenih izjava". "Naša politika je da želimo da se sve manjine, posebno srpska, dobro osećaju u društvu. Postoje akcioni planovi, proračunata sredstva, napor koji je više nego politički odlučan da rešimo sve što je otvoreno ili nije bilo adekvatno uređeno. Isto tako, želimo da položaj hrvatske manjine u Srbiji bude dobro uređen i da se primenjuje bilateralni sporazum iz 2003", rekao je on.

Među temama koje su se na stolu u Zagrebu tokom Vučićeve posete našle, naveo je pitanja procesuiranja raznih zločina i zaštite manjina, kao i pitanja vezana za nestale osobe, granice i ratnu odštetu.

"Da li su ta pitanja elementi Stategije EU za Zapadni Balkan, to nije bitno. Hrvatska ih rešava jer smatra da ih treba rešiti, i to samo istinom i zaključenjem tih procesa koji su još uvek aktuelni jer u proteklih 20 i nešto godina nisu rešeni. Možemo ići i prema pomirenju i prema saradnji i zajedničkom suživotu u EU", istakao je on.

Hrvatska sa Srbijom, naveo je, ima odnose na dva nivoa - aktuelne i buduće s jedne strane, i one vezane za prošlost sa druge strane.

Što se tiče informacija koje mogu pomoći u rasvetljavanju zločina počinjenih na teritoriji Hrvatske u vreme vlasti Slobodana Miloševića u Srbiji, hrvatski premijer je rekao da je Zagreb "snažno za njih zainteresovan" uključujući vukovarsku bolnicu, ali i brojna druga mesta u Hrvatskoj.

Hrvatska, istakao je Plenković, želi da rešava sva otvorena bilateralna pitanja sa susedima, bili oni u EU ili van nje.

"U procesu pregovora želimo da svaka država ispuni kriterijume koji su pred nju postavljeni - pre svega one propisane pravnim tekovinama EU i poglavljima", rekao je.

Prema njegovim rečima, za probleme iz vremena raspada SFRJ postoje razni mehanizmi da se oni reše - bilateralni razgovori, međunarodna pravosudna tela, konačno i arbitraže, ali je, kako je istakao, na državama da odluče kojom metodologijom i tempom žele te probleme rešiti.

Plenković je, takođe, kazao da je sa Junkerom danas razgovarao i o evropskim integracijama zemalja regiona.

Plenković o Vučiću: Ništa od izvinjenja...

"Junker će sa (komesarom EU za proširenje Johanesom) Hanom za petnaestak dana posetiti svih šest zemalja. Mi ćemo biti otvoreni, solidarni, spremni na podršku i uvek negovati načelo individualnih zasluga prema svakoj državi", rekao je Plenković.


JUNKER O POSETI: ZANIMLJIVO!

Na pitanje novinara da prokomentariše Vučićevu posetu Zagrebu, Junker je ocenio tu posetu kao "zanimljivu".

"Biću u regionu krajem februara, početkom marta i razgovaraću s relevantnim partnerima. Generalno, želim da zemlje regiona jačaju međusobne odnose", rekao je Junker.

Upitan da li EU ima instrument da spreči jednu zemlju članicu EU da blokira zemlju kandidata, predsednik EK je odgovorio da EU "ima kapacitet da objasni zemljama Zapadnog Balkana da moraju da reše probleme, jer ako ih ne reše - gubimo vreme".

"Bolje ih je rešiti pre pristupanja. Uvek je potrebno strpljenje, posledice ratova traju dugo. Primer su Nemačka i Luksemburg čiji spor traje 25 godina, i to posle pristupanja obe zemlje. To je bolan proces, često težak. Želim da se zemlje ponašaju tako da ne ugrožavaju EU nakon pristupanja", zaključio je Junker.

Sve vesti