Previše često jedemo onako usput, doručak preskočimo ili uzmemo tek zalogaj i u žurbi izlazimo napolje, a ručak jedemo za radnim stolom. Dok možda osećaju kao da su zbog toga produktivniji, sve su šanse da se i kilogrami na vagi osećaju isto.

Znamo da nije lako usporiti jer nam je moderan način života nametnuo da uvek negde žurimo, ali možda vredi pokušati jer je studija pokazala da su ljudi koji jedu normalnom brzinom 29 odsto manje skloni gojaznosti, u odnosu na one koji jedu brzo i halapljivo. Oni koji jedu sporo imaju čak 42 odsto manje šanse da budu gojazni!

Sprovedena studija u kojoj je učestvovalo oko 60.000 ljudi obolelih od dijabetesa tipa 2, takođe je pokazala da oni koji sporo jedu imaju manji obim struka i niži indeks telesne mase nego oni koji jedu brzo.

Dijetetičar i profesor na Grifit univerzitetu, Ben Desbrou, kaže da je sporije jedenje dobro jer dozvoljava ljudima da se "uključe" i slušaju šta im sopstveno telo govori.

"Potrebno je oko 15 do 20 minuta da se uključe prirodni mehanizmi koji nam daju nekakav odgovor. To je psihološki proces koji podrazumeva prepoznavanje osećaja sitosti, signal da nam je želudac pun", kaže on.

Dr Desbrou kaže da je danas, kada nam je hrana dostupna bukvalno na svakom koraku, još važnije da jedemo sporo. Jedan od načina da to uradimo je da svaki zalogaj žvaćemo više.

"Sve što je razbijeno na manje delove stvara više prostora za enzime za varenje, da se potencijalno apsorbuju i transportuju svi nutrijenti uneti hranom".

Nutricionistkinja Džesika Sepel kaže da već godinama praktikuje takozvano svesno jedenje i da je primetila poboljšanje ne samo u svom izgledu, već i u zdravlju.

"Kada razvijemo jaču vezu sa svojim telom, možemo da naučimo da prepoznamo signale da smo siti, pa čak i da počnemo da poštujemo te signale", kaže ona.

I dok Desbrou preporučuje da svaki zalogaj sažvaćete barem deset puta, Sepelova ipak savetuje da žvaćete 20 puta.

"Progutajte hranu pre nego što stavite sledeći zalogaj i odložite pribor za jelo na tanjir", predlaže ona.

Nutricionistkinja takođe preporučuje da na tanjiru nemate više od veličine dlana proteina i ugljanih hidrata, da jedete više povrća, da imate proteinske užine između obroka i da nikada ne jedete zbog emocija.

Ona takođe savetuje da nikako ne pijete vodu uz obrok.

"Popijte dve čaše vode 20 minuta pre obroka, to će vam dati blagi osećaj sitosti, ali ne pijte ih uz hranu. Time se razblažuju enzimi za varenje koji vam pomažu da svarite hranu", kaže ona.

Dijetetičarka Suzi Barel kaže da je još jedna korisna taktika koja će sprečiti da se prejedete da naučite osećaj gladi.

"Kada ste poslednji put bili zaista, zaista gladni? Za mnoge od nas, to je nepoznat osećaj jer tokom celog dana grickamo nešto. Naučite da procenite osećaj gladi i da mu date ocenu od jedan do deseti. Jedite kada ste na toj skali gladni oko osam ili devet", savetuje Barelova.

Pored toga što je važno da jedete samo kad ste gladni, bitno je i da prestanete pre nego što ste potpuno puni.

"Obratite pažnju na trenutak kada počinjete da osećate da vam je stomak pun. Generalno, trebalo bi da prestanete da jedete zalogaj ili dva pre nego što ste potpuno siti".

Barelova savetuje da sebi u tanjir sipate malo manje nešto biste inače, a zatim da žvaćete sporije i tako duže jedete, kao i da spuštate pribor za jelo na tanjir između zalogaja.

Od ključne je važnosti da prestanete da jedete pre nego što vam je stomak potpuno pun. I istraživanja su to potvrdila - oni koji jedu sporo unose manje kalorija od onih koji brzo i bez ikakvog razmišljanja samo unose hranu.