CRNI PANTER (FILMSKA RECENZIJA)

Naš kolumnista nije plakao kao publika u Africi, ali je svakako uveren da je ovo ultra zabavan i zanimljiv film pun dubine i oštrine.

Black Panther (2018)

Režija: Rajan Kugler

Uloge: Čedvik Bousmen, Majkl B. Džordan,

Distributer: Taramount

I taman kada pomislite da Marvel nema više ništa novo da ponudi i da filmovi o superherojima počinju lagano da šlajfuju, MCU (Marvel Cinematic Universe) izbaci neke tamo "Čuvare Galaksije", povampiri neubedljivog "Tora", lansira "Doktora Strejndža". Ista stvar se dešava i sada, sa 18. filmom ovog čudesnog filmskog sveta – "Crnim panterom".

Crni panter, naravno, postoji već decenijama – Sten Li i Džek Kirbi su ga kroz Marvelov strip lansirali još 1966. godine kao prvog superheroja sa afričkim poreklom – ali na filmu, on je debitant, i kao takav naročito zanimljiv i atraktivan. Marvelu je bilo potrebno deset godina od početka njihovog sopstvenog filmskog života da ga promoviše, ali čekanje se isplatilo.

Panter nije samo "vlasništvo" Stena Lija i Marvela - mladi kralj T’Čala, a naročito njegovo skriveno kraljevstvo Vakanda, tipičan su predstavnik afrofuturizma, kulturnog, umetničkog i filozofskog pokreta koji istražuje i razvija odnose afričkog i afričko-američkog društva sa tehnologijom. Obično kombinuje elemente naučne fantastike, istorijske fikcije i afrocentrizma, pa čak i magijskog realizma u cilju pronalaženja mnogih odgovora i razrešenju brojnih dilema crne populacije širom planete.

No, to je samo definicija i svako ko bi želeo makar malo da proširi svoj vidik, morao bi da se pozabavi i SF romanima velikog Semjuela Dilejnija, slikama Baskijata, fotografijama Rene Koks i brojnim stripovima sa Crnim panterom, pa još sve to uz saundtrek koji bi činila jedna plejlista sa Parliament/Funkadelic, Sun Ra, Erika Badu i Dženel Mone pesmama i spotovima. Druge hip-hop primere da ne pominjem. U svakom slučaju uzbudljivo putovanje za svakog zainteresovanog moglo bi da počne i sa ovim odličnim filmom Rajana Kuglera.

Priča o poreklu je jednostavna i kompleksna u isto vreme, a u filmu je ispričana na samom početku. Izveštaji sa premijere u Lagosu i drugim afričkim gradovima kažu da je publika tamo plakala na ove uzbudljive i dirljive scene u kojima saznajemo da se iz svemira na Afriku obrušio meteor sazdan od vibranijuma, moćnog metala nepoznatog i nedokučivog Zemljanima. Ratnik koji je prvi došao u kontakt sa srcolikom biljkom na koju je uticao vibranijum, stekao je super moći – pre svega izuzetnu snagu, brzinu i instinkt – i postao prvi Crni panter i ujedinitelj zaraćenih plemena.

Zatim smo nakratko u 1992. godini u Ouklendu, gde kralj T’Čaka posećuje svog brata N’Džobua i optužuje ga da šuruje sa Kloom koji je ukrao i prokrijumčario vibranijum iz Vakande. I onda smo konačno u današnjem dobu, baš tamo gde se završila poslednja priča o Osvetnicima ("Građanski rat"), kada je u terorističkom napadu T’Čaka ubijen. Njegov sin se vraća u Vakandu na sopstveno krunisanje u novog kralja. Ipak, čini se da Crni panter nije jedini pretendent na upražnjen presto.

"Crni panter" nije samo strip i priča poznata svim ljubiteljima ove umetnosti prenesena na platno, već i refleksija sveta u kojem živimo. Ovo je film koji živi u XXI veku i diše sa planetom, naročito onim delom koji se tiče severno-američkog kontinenta. Uz saundtrek koji je sastavio verovatno najveći muzičar današnjice, Kendrik Lamar, "Crni panter" je eskapistički beg u futurističku Afriku, ali je u isto vreme i holivudski mejnstrim hit, blokbaster i superspektakl. U svakom slučaju film koji će promeniti mnogo toga.

Da naglasim još jednom: pored sve dubine i oštrine koju u sebi nosi Kuglerov film, on je i spektakl koji se retko viđa i na vizuelnom planu – specijalni efekti i naročito kostimi i celokupan dizajn filma, nešto su što se retko može pronaći u svetskim bioskopima. Spektakularni prizori Vakande, koja izgleda kao, recimo, neki Gaudijev grad iz 25. veka, kombinuju futuristički izgled sa tradicionalnim afričkim izrazom i ta kombinacija izgleda zapanjujuće.

I dok prisustvujemo tom vizuelnom festivalu i eksploziji boja mogućih samo u Africi, dok sa divljenjem gledamo i proučavamo plemensko nasleđe kroz fascinantne maske, T’Čala i njegova svita emituju snažne poruke dostojne najvećih crnih lidera XX veka. U isto vreme, gledamo i jedan ultra zabavan i uzbudljiv film o liku koji je u stanju da raspali maštu svakog dečaka ove planete, bez obzira na boju kože sa kojom se rodio.

Čedvika Bousmena znamo još iz prethodnog "Kapetana Amerike", ali čak je i njega, kao i ostale članove besprekornog kastinga, zasenio perfektni Majkl B. Džordan u ulozi njegovog zakletog neprijatelja.

Pomalo opterećen silnim objašnjenjima i samim uvođenjem novih likova i svetova, "Crni panter" će, kako nam i nagoveštava "after credit" scena, tek u budućnosti postati prava sila. Stripovi o Crnom panteru sadrže na stotine priča koje bi tek trebalo ispričati, tako da nema bojazni da će nam ovaj neverovatni junak ikada dosaditi. Potrebno je samo dočekati nastavke. U međuvremenu, ovo nije jedina obojena životinja kojoj ovih dana treba posvetiti punu pažnju i poštovanje.

Ocena:

****1/2


Povezano

Sve vesti