Iako je ova oblast dobro regulisana postojećim zakonima, oni se u praksi ne primenjuju. Najveći problem u ovim postupcima se javlja kada tuženi roditelji nemaju prijavljene redovne prihode.

Kada se rastanu od partnera, mnogi zaborave i na decu. Neki ne plaćaju alimentaciju jer nemaju posao, dok mnogi čine sve da je izbegnu - menjaju mesto boravka, nemaju prijavljene redovne prihode, ne odazivaju se na sudske pozive, a najčešće imovinu prevode na prijatelje ili članove porodice.

"Onda sud sam naloži katastru da se dostavi izveštaj na koga se ta imovina vodi, od kad i na osnovu čega. Tu se nađe trag na koga se pre vodilo, kad se prevelo to na nekog drugog. I onda sudija to poništava i vraća na prvobitno stanje i onda se tako može naplatiti", kaže za RTS Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih roditelja.

Pročitajte: Brak u Srbiji - koliko traje, koliko je razvoda...

Plaćanje alimentacije podjednako izbegavaju i majke i očevi. Najteži su prvi meseci nakon razvoda, a socijalne službe su tu da pomognu.

"Otprilike se ta situacija smiri posle dve godine i onda ljudi ipak nađu neki način da komuniciraju kao roditelji. Jedan broj roditelja, ipak ni tada ne uspeva da prevaziđe problem, nego vodi dugotrajne i iscrpljujuće sudske procese, ili se potpuno otuđi od dece", rekla je Nevenka Žegarac, profesor Fakulteta političkih nauka.

Pročitajte: Ovo su uzroci većine razvoda

Organizovanje svakodnevnog života, usklađivanje sa dečijim potrebama i nerazumevanje poslodavaca najčešći su problemi samohranih roditelja.

Dragan Stanojević sa Instituta za sociološka istraživanja kaže da pored materijalne podrške, potrebna im je i podrška oko organizacija poslova oko dece, dovođe i odvođenje u vrtić, oko vođenja domaćinstva, a naročito im je potrebna psihološka podrška, koju najčešće nemaju.

Za krivično delo neplaćanja alimentacije zaprećena je i zatvorska kazna do dve godine, ali u sudu ističu da se time ne rešava problem. Naprotiv. Kada tuženi ode u zatvor tek tada, kažu, nije u mogućnosti da plati bilo šta.