Neuobičajeni vremenski uslovi naterali su ždralove da svoj put sa severa Afrike na kratko zaustave u Crnoj Gori, iako su im prva pogodna odmarališta kraška polja u Bosni i Hercegovini, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica.
"Ovih dana svedoci smo posledica klimatskih promena koje najbolje ilustruju plaže Mediterana pod snegom i najtoplije zime na Grenlandu, sa zabeleženih čak šest stepeni. Pored hladnog talasa, zajedno sa snežnim pahuljama, Crnu Goru je zahvatio nešto drugačiji, migratorni talas sa najglasnijom seobom od svih, seobom ždralova", navodi se u saopštenju.
Neuobičajeni vremenski uslovi, primorali su ove ptice da svoj put sa severa Afrike, na kratko zaustave u Crnoj Gori, iako su im prva pogodna odmarališta kraška polja BiH.
Zahvaljujući građanima, koji su primetili tu vrlo bučnu migraciju, CZIP je došao do, kako kažu, neverovatnih podataka i neočekivanih lokacija na koje su sleteli, verovatno i prvi put.
Reč je o dolini Morače i Mrčevom polju kod Jaza.
"Ždralovi nisu tihe ptice, često skrenu pažnju na sebe glasnim oglašavanjem. Ukoliko smo u gradu najlepše ih je čuti noću, kada se umiri gradska buka, dok u tišini prirode njihovo oglašavanje dodaje pravi prizvuk divljine, spoj egzotične Afrike i hladnog severa", kaže Bojan Zeković iz CZIP-a.
Iz CZIP-a pojašnjavaju da je reč o velikim pticama, raspona krila i do 2,4 metra. Lete u uglavnom u "V" formacijama i nije ih teško primetiti, posebno ako se prethodno čuju.
"Iako sposobne da prelete visoke planine, češće biraju otvorenije terene kao što su polja i rečne doline. Tokom prolećne seobe, kada krenu iz Afrike ka Evropi, nakon napornog prelaska Jadranskog mora, prva pogodna odmarališta za njih su kraška polja u lancu Dinarida. Tako se kod nas najčešće mogu videti kako odmaraju na prostoru Nikšićkog polja, na plavnim livadama oko Budoša, u Gornjem polju, oko Skadarskog jezera, Bjelopavlića, Mareze", objašnjava Zeković.
CZIP, navodi on, u poslednje dve godine pomnije prati migracije ždralova, kako bi kreirao mapu najznačajnije i najglasnije migracije u Evropi.
"Ipak, to ne bi bilo moguće bez odlične saradnje sa građanima od kojih često dobijamo informacije o jatima, njihovom pravcu, lokaciji i vremenu preleta, najčešće sa fotografijama na kojima možemo da prebrojimo svaku jedinku. U poređenju sa prošlom godinom gde je u prvih 10 dana marta, zahvaljujući opažanjima građana, evidentirano 1.699 jedinki, ove godine tokom samo dva dana mogli smo prebrojati 2.530 ždralova u 15 različitih jata/opažanja, dok su najveća jata brojala 300-400 jedinki. Najveći broj opažanja zabeležen je na nebu iznad Podgorice, potom na primorju (iznad Bara i Tivatskih solila) i na severu iznad Kolašina", kazao je Zeković i pozvao građane da nastave da prate najbučniju migraciju od svih i eventualno ih fotografišu kao što su to činili i do sada.
