Naučnici upozoravaju da se radi o dosad neviđenoj vremenskoj anomaliji, piše Gardijan. Dok je Evropa okovana ledom, na Arktiku su ovog meseca zabeležene rekordno visoke temperature.
Baš taj topli talas na Severnom polu uzrok je snežnih mećava koje poslednjih dana pogađaju Evropu, tvrde naučnici.
Iako su mnogi talas polarnih hladnoća na kontinentu opisali kao povratak normalnih zimskih temperatura, zapravo se radi o premeštanju polarnog vremena na jug.
Možda se i radi o vanrednoj nepogodi, ali naučnike brine mogućnost da globalno zagravanje remeti polarni vrtlog, odnosno snažne ledene vetrove zbog kojih je Severni pol do sada bio pod ledom.
U Srbiji danas izmereno i minus 24!
Zbog dotoka toplog vazduha temperature u Sibiru rasle su i do 20 stepeni iznad istorijskog proseka.
"Ovo je anomalija nad anomalijama. Dovoljno je iznad istorijskog proseka da je zabrinjavajuće. Možemo naslutiti da nas čeka još iznenađenja", kaže Majkl Man sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji.
"Arktik oduvek smatramo zvonom za uzbunu zbog zatvorenog kruga koji u tom regionu pojačava otopljenje prouzrokovano ljudskim delovanjem. Sada nam šalje jasno upozorenje", dodaje Man.
SIBIRSKI TALAS odneo 54 života u Evropi
Na najsevernijoj mernoj stanici na Grenlandu u februaru je izmereno čak deset dana kada su temperature bile iznad nule, što je trostruko duže nego obično. Temperature su u nekoliko navrata bile više od onih izmerenih u Londonu i Cirihu.
"Temperaturni skokovi deo su normalnog vremenskog obrasca. Kod novog slučaja neobično je što toliko dugo traje i što je toliko toplo", kazala je Rut Moltram s Danskog meteorološkog instituta.
"Barem od 50-ih godina prošlog veka nije bilo toliko visokih temperatura oko Severnog pola", navela je.
Temperature na Arktiku često fluktuiraju zavisno od jačine olarnog vrtloga.
Međutim, temperaturni skokovi sve su učestaliji poslednjih godina i sve duže traju.
"Trenutno otopljavanje je najintenzivnije i jedno od najdužih ikad izmerenih okom zime", smatra Robert Rod iz organizacije za klimatske promene Berkli Ert.
Naučnici se sada pitaju da li najnovije zagrebanje Arktika znači da polarni vrtlog slabi ili mu pak preti kolaps.
Vrtlog zavisi od temperaturne razlike između Arktika i umerenog pojasa, ali se ona smanjuje jer se pol ubrzano zagrava.
Prosečna svetska temperatura podigla se za jedan stepen, ali prosečna na Severnom polu porasla je za čak tri.
Prema NASA-i, morski led na Arktiku sada nestaje stopom od 13,2 posto za jednu deceniju.
