U medijima se  prethodnih par dana spekulisalo da ce kandidat DPS-a biti Milica Pejanovic Ðurišic, ali najnovija vest crnogorskih medija glasi - Milo se vraca i bice kandidat na predsednickim izborima 15. aprila.

Ako se potvrdi da je ova informacija tacna, Ðukanovic bi, posle dvogodišnje pauze od kad nije na državnoj funkciji, vec samo na celu svoje stranke, mogao ponovo da se "vrati u sedlo" i tako ponovo doprinese rekordu koji je sam postavio...

Naime, upravo on je jedini bivši jugoslovenski lider koji je "preživeo ratove" u ex-yu i nastavio do nedavno da vlada.

Pored toga, Ðukanovic drži i evropski rekord pošto je u kontinuitetu vladao najduže i od svih evropskih politicara. 

Ako se ne kandidujem bavicu se biznisom...

Ðukanovic je sa 29 godina postao najmladi premijer u Evropi 1991. godine. Od tada je u više mandata, sve do 2016. godine, bio na premijerskoj ili predsednickoj funkciji.

"Pregurao" je ratove devedesetih, kao i bombardovanje SR Jugoslavije u zajednickoj državi, a u samostalnoj Crnoj Gori od stupanja na dužnost postaje zagovornik Evropske unije, ulaska u NATO, severno-atlantskih integracija. Jedna od odluka koju je, na tom putu odobrio je i priznanje nezavisnosti Kosova.

U kratkim crtama...

Rodio se i odrastao u Nikšicu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Otac mu je bio sudija.

Studirao je ekonomiju i 1979. godine postao clan Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

Uz podršku Slobodana Miloševica, koji ce kasnije postati njegov najveci politicki protivnik, Ðukanovic je 1991. godine, sa 29 godina, postao najmladi premijer u Evropi.

Krajem 1996. i pocetkom 1997.  on pocinje da se distancira od Miloševicevog režima. Poznat je njegov intervju iz te godine u kome je kritikovao Miloševica. Opisao ga je kao coveka sa zastarelom politickom filozofijom, koji se okružio korumpiranim pomocnicima.

Ja sam Crnogorac,ne mogu "izdati Rusiju"

Milov stav o Slobi izazvalo je razdor u vladajucem DPS-u, koji se podelio na dve frakcije: jednu predvodenu Ðukanovicem i drugu, ciji je voda bio Miloševicev pristalica Momir Bulatovic.

Ðukanovic je uskoro, u julu te godine, odneo pobedu na predsednickim izborima

Tada Momir Bulatovic napušta partiju i osniva Socijalisticku narodnu partiju (SNP) koja je nastavila da podržava Slobodana Miloševica.

ZA PREDSEDNIKA: Crnogorci ne mogu bez Mila

DPS je bojkotovala savezne izbore u septembru 2000. godine i od tada je Ðukanovic na celu politicke grupacije koja se zalagala za državno osamostaljenje Crne Gore.

Marta 2002. godine, Ðukanovic je bio medu potpisnicima Beogradskog sporazuma o osnivanju Državne zajednice Srbije i Crne Gore, koja je proglašena februara 2003. godine, a njeno trajanje bilo je oroceno na tri godine.

Tako je i bilo -  do  21. maja 2006. godine, kada je Ðukanovicev Blok za nezavisnu Crnu Goru pobedio na referendumu - oko 55 odsto gradana izjasnilo se za nezavisnu Crnu Goru.

Milo Ðukanovic je u medijima optuživan od politickih protivnika za licne i politicke veze sa velikim švercom duvana u Crnoj Gori tokom devedesetih godina.

Italijanska agencija Ansa je 22. juna 2007. objavila detalje istrage tužilaštva italijanskog grada Bari, koji optužuju Ðukanovica da je bio na celu grupe koje je izmedu 1997. i 2000. godine zahvaljujuci krijumcarenju cigareta izmedu Crne Gore i italijanske pokrajine Pulje zaradila više desetina miliona evra.

Maja 2009. godine, istraga protiv Mila Ðukanovica pod optužbama za udruženi zlocinacki poduhvat u vidu medunarodnog mafijaškog udruživanja je arhiviran, shodno njegovom povratku u politiku na mesto premijera, sticanjem diplomatskog imuniteta.