Donosimo vam priču o mladiću Luki Krušiću, čija volja i borba motivišu i jasan su pokazatelj da je sve moguće, da nije potrebno čudo, već volja.
Razmišljate da li da počnete sa treningom, ali su kišni dani i nije vam do toga?
Recite izgovor Luki Krušiću ako imate hrabrosti, čoveku koji je preskočio sve prepreke i koji je samo pozitivnim razmišljanjem, voljom i podrškom najbližih uspeo da nastavi bez problema.
Luka ima 22 godine, iz Podgorice je, tačnije iz Bloka 5, a ovo je njegova priča...
Njegovo detinjstvo je u početku bilo sasvim normalno, do trenutka kada se bol nije umešao u njegov život, a to se desilo oko šeste godine.
"U početku je bio bezazlen bol, a kasnije se pretvorilo u nešto mnogo veće, naime imao sam tumor zvani Juingov sarkom koji je obuhvatio pola stidne i pola sedalne kosti", kazao je Luka u razgovoru za MONDO.
Posle teških hemoterapija koje je primio u Beogradu, na inicijativu njegovih roditelja pošao je na operaciju u Minster, u Nemačkoj.
"Iz svega ovoga izašao sam kao mali heroj zajedno sa mojim roditeljima koji su mi sve vreme bili "vetar u leđa"", kazao je Luka.
Od detinjstva ispred zgrade u Bloku 5 Luka je bio deo društva sa loptom.
"Moja prva ljubav su bile skije i fudbalska lopta. Nakon saznanja da se više ne smem baviti ovim stvarima jer postoji veliki rizik, ta veza između mene i ovih sportova je bila osuđena na propast, ali želja za loptom je bila mnogo jača od svega i nastavio sam da igram fudbal do svoje trinaeste godine, kada su treninzi trebali da budu mnogo ozbiljni i intezivniji shvatio sam da svaki grubi start može da bude koban za mene", kazao je Luka.
Posle toga, sa 13 godina, kao i svaki drugi dečak u pubertetu počeo je da radi sve one stare muške vežbe: sklekove, zgibove, razboj...
FOTOGALERIJA:
Luka sada trenira u teretani, a evo kako je došlo do toga.
"Posle dugih i iscrpljujućih fizikalnih terapija, odlučio sam da je vreme za teretanu i da želim da budem sam sebi gazda. Radio sam treninge kao i svaki početnik, sve sto mi se sviđa, ali sam bio mnogo obazriv. Pošto sam se edukovao preko interneta kao i svaki drugi tinejdžer, akcenat je bio na mom gornjem delu tijela i iskreno donji je bio malo zapostavljen pogotovo leva noga i atrofirani butni mišići. Shvatio sam da to nije baš najbolji način za mene i da moram da ojačam svoje najslabije djelove tela. Iako je moja odbojnost prema personalnim trenerima bila velika morao da zatražim pomoć jer sam imao bol u donjem delu leđa i znao sam da je to zbog zapostavljanja leve strane koja mi je više bila psihička barijera nego fizička. Veliku pomoć mi je pružio Obrad Radović (trener) i bio mi je dodatna motivacija u svemu ovome."
Zbog bola u donjem delu leđa i disbalansa koji postoji sada radi samo unilateralni trening, to znači da sve vežbe prvo radi sa jednom nogom pa potom sa drugom.
"Ništa se ne zapostavlja i svaki dan radim celo tijelo. Za sve to je zadužen Obrad, on sastavlja treninge dok Ognjen, njegov brat, radi treninge sa mnom", kazao je Luka i dodao da već oseća napredak u snazi i bol u donjem delu leđa već je odstranjen.
Luka za kraj poručuje svima koji se razmišljalu da li da počnu sa treningom sledeće: Nemojte da vas stvari iz prošlosti, ispeglana kosa i nalakirani nokti spreče da radite na sebi. Budite aktivni!
