Krstajić za MONDO: Zvezdaši, neću vas zapostaviti

Mladen Krstajić je na najvećem ispitu u životu. Za MONDO priča o Mundijalu, o tome kako je zamalo otišao u Zvezdu, velikom prijatelju Ivanu Rakitiću i šta mu je rekao. "Jokane, hvala ti za Mitra!".

Krstajić za MONDO: Zvezdaši, neću vas zapostaviti Foto: MN Press

Boško Simonović, Mikica Arsenijević, Aleksandar Tirnanić, Ljubomir Lovrić, Miljan Miljanić, Ivica Ocim, Slobodan Santrač, Ilija Petković i Radomir Antić.

Dakle, "jubilarac" Mladen Krstajić. Deseti selektor koji će sastaviti najbolje od najboljeg za turnir najboljih na svetu:

"Tek sada razumem Petka (Iliju Petkovića, prim. aut.) i sve muke na kojima se našao uoči Nemačke. I što više shvatam, sve sam oprezniji i koncentrisaniji", kaže selektor "orlova" pripremajući se za Mondovu Azbuku.

Broje se dani, tenzija raste, ali Krstajić ne dozvoljava euforiju:

"Oseća se groznica velikog događaja što i je i normalno pred Svetsko prvenstvo. Poznavajući mentalitet našeg naroda i sklonost ka kritici, meni su sada najvažnije ove dve utakmice protiv Maroka i Nigerije. Lakše mi je bilo 2006, tada je mnogo ljudi razmišljalo o meni i moje je bilo samo da izađem na teren i odradim zadatak koji sam dobio od šefa. Sada sam ja glavni i odgovorni i moram da vodim računa o još 30 glava. Da se plašim izazova, digao bih ruke od svega i pobegao na salaš da uživam u prirodi. Ne! Zasukao sam rukave i prionuo na posao".

Mladen Krstajić Foto: MN Press



Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, SRJ, SCG, Srbija. Kako god da smo se zvali, ni na jedan šampionat ne odosmo bez neke afere - 1974. godine - premije, 1982. godine - marka opreme, 1990. godine - ispraćaj uz zvižduke, 2006. godine - selektorov sin (Dušan Petković), 2010. godine - sukob sujeta.

Sada, kapitenska traka (skinuta sa ruke Branislava Ivanovića i data Aleksandru Kolarovu):

"Nema tu nikakve afere. Bane je pametan momak. Razgovarali smo pola sata i brzo je shvatio da ništa nije upereno protiv njega. Ovim potezom želim samo da razmrdam ekipu. Sve druge priče oko Dekijevog rekorda ili navodne svađe nemaju blage veze sa istinom".

Mladen Krstajić Foto: MN Press


...
A kao Ailton

"Dežmekasti Brazilac koji je cepao mreže po Nemačkoj i omogućio mi da se radujem 'duploj kruni' sa Verderom 2004. godine. Fantastičan špic, koristio je svoju brzinu na pravi način, igrao je jednostavno i te sezone je bio prvi strelac lige. Tehnika mu nije bila jača strana, ali je zato imao fenomenalan smisao za prostor i osećaj za gol. Iako nezgrapan na prvi pogled, nefudbalski građen, znao je da koristi situacije na ivici ofsajda i bio je neukrotiv u šesnaestercu. Ono posle u Zvezdi nije bio isti Ailton, ali to je neka druga priča. Možda ni Zvezda u tom momentu nije umela da iskoristi njegove osnovne kvalitete. On se nikada nije snalazio protiv ekipa koje se zatvore, već je tražio prostor u kojem bi njegove brzinske sposobnosti dolazile do izražaja. A protiv Zvezde je skoro svaki tim igrao bunker".

B kao Bijeljina

"Grad za koji sam vezan i na privatnom i na poslovnom planu. Tamo mi žive roditelji i najstarija sestra. Pre tri godine sam ušao u priču sa Radnikom i želja mi je da taj projekat isteram do kraja. Funkcija predsednika je trenutno zamrznuta, ali tamo su ljudi u koje imam potpuno poverenje. Osvojili smo Kup pre dve godine pobedom u finalu protiv tuzlanske Slobode i moram da priznam da je taj trofej stigao neočekivano i sve nas iznenadio. Titula nije realan cilj jer nemamo budžet na nivou Sarajeva, Zrinjskog i Željezničara. Ovo što zaradimo, raspodelimo gde treba i ne zalećemo se sa velikim ambicijama. Izborili smo ove sezone Ligu za prvaka i to je sasvim dovoljno. S vremena na vreme pomrsimo račune nekom favoritu, kao što smo ovog vikenda slavili protiv Sarajeva na domaćem terenu. Eto da se pohvalim, ne znamo za poraz u poslednjih pet kola. Kako da ne budem zadovoljan".

V kao Verder

"Nisam mogao da odaberem bolju sredinu 2000. godine kada sam odlazio iz Partizana. Klub velike tradicije i sa publikom koja važi za jednu od najvernijih u Nemačkoj. Imao sam sreću da baš u Bremenu napravim prvi inostrani korak i to mi je bila odskočna daska za nastavak karijere. U tom trenutku bili smo na ivici egzistencije i zahvaljujući Verderu obezbedio sam lagodan život svojoj porodici. Danas u zelenom dresu igra mali Veljković i eto vam još jednog pojma na V. Drago mi je da se izborio za status standardnog prvotimca na mojoj poziciji. Siguran sam da će napraviti veliku karijeru".

G kao Gelzenkirhen

"Grad u kojem sam stekao punu afirmaciju, ali i grad u kojem sam doživeo najteži poraz u karijeri. Stigao sam 2004. godine kao deo velikog projekta. Šalke je jurio titulu posle pola veka čekanja i u dva navrata bili smo nadomak šampionskog lovora. Oba puta smo posustali u finišu prvenstva, ali sam odmah u prvoj sezoni osvojio Superkup Nemačke. Ironijom sudbine, grad u kojem sam proveo predivnih pet godina života, nije mi se posrećio onda kada je bilo najvažnije. Taj debakl neću zaboraviti dok sam živ. Argenitna se poigravala sa nama, dala nam tri za poluvreme i dovršila posao u nastavku. Džabe što je Deki zamolio Kambijasa da dignu ručnu u drugom, kada je Pekerman poslao na teren Mesija i Teveza. Oni željni dokazivanja napraviše dar-mar i staviše tačku na naš fijasko. Ostaje žal svakako, ali i nauk da u budućnosti pokušamo da izbegnemo neke stvari koje su nas tada koštale bruke na Svetskom prvenstvu".

D kao Destilerija

"Uvek sam gajio specifičan osećaj prema prirodi. Nije bitno da li je planina ili neka ravnica. Samo da odem van grada, pronađem spokojstvo i prepustim se uživanju. Prija mi samoća posle napora i raznih životnih turbulencija. Tako se i rodila ideja o rakiji. Sa prijateljem Miroslavom Kneževićem pokrenuo sam destileriju u Banatskom Velikom Selu i dao joj ime 'Hubert', jer se ovo mesto sve do kolonizacije 1945. zvalo upravo tako, po svecu zaštitiniku lovaca. Postojimo već sedam godina, ali se nešto preterano ne eksponiramo. Nama je najbolja reklama kada neko proba rakiju pa pronese glas o njenom kvalitetu. Dobro nam ide, mada u poslednje vreme nemam dovoljno vremena da se posvetim proizvodnji. Odem na kratko, uverim se da je sve u redu, sednem sa radnicima, popijemo po čašicu i nazad za Beograd".

Đ kao Đala

"Mesto odakle mi je supruga. Nalazi se na graničnom prelazu sa Mađarskom. I tamo sam počeo da ulažem 2000. godine u neke sitne poslove sa poljoprivredom i voćarstvom. Rekoh vam, samo da ima veze sa čarima prirode".

E kao Ergić i Ernst

"Obojica veliki fudbalski znalci. Bili su sličan tip igrača i potpuno isti po karakteru. Mirni, povučeni, da se uvek osloniš na njih i da im poveriš najkomplikovanije zadatke. Ivan nam se pridružio na pripremama za Svetsko prvenstvo, ušao je protiv Argentine i počeo meč sa Obalom Slonovače. Onako staložen i priseban, širio je pozitivnu energiju oko sebe. Svojim ponašanjem, stavom, načinom oblačenja bio je atipičan fudbaler. Znao je u svakom momentu šta hoće, kako na terenu tako i u privatnom životu".

Ž kao Žabljak i želja

"Očevo mesto rođenja. Ja sam pola Crnogorac, pola Bosanac. Majka je srpkinja iz Zenice, a ćale sa Žabljaka. Na to slovo može i želja. Želja da napravimo nešto na Svetskom prvenstvu. Imamo kvalitetne momke u ekipi i moramo da delujemo kao celina. Naše ponašanje i način na koji reprezentujemo svoju zemlju treba da budu ispred rezultata. Završni turniri kriju razne zamke i ne postoji selektor koji može da garantuje uspeh svoje reprezentacije na Svetskom prvenstvu. Meni je važno da sedam miliona srpskih 'selektora' prepozna našu dobru nameru i da svim srcem bude uz ove momke tokom šampionata u Rusiji. Čak i ako izgubimo neku utakmicu, da mogu da nas pogledaju u oči i kažu nam: 'Dobro je, borili ste se koliko je bilo u vašoj moći'. Izvukao sam pouke sa Mundijala 2006. i znam koje greške ne smem da pravim. Ja kao najodgovorniji moram da stišam euforiju i učinim sve da u Rusiju odemo trezvene glave".

Z kao Zenica

"U sećanju za sva vremena. Živeo sam tamo do 18. godine. Uvek se rado vratim i osećaj je kao da nikada nisam ni odlazio iz grada. Ljudi me vole, cene i poštuju. Ponosni su na podatak da sam prve fudbalske lekcije naučio u Čeliku. Sada su Radnik i Čelik u istoj ligi i svaki put me dočekaju kao svog najrođenijeg. Ne sećam se prvog treninga, ali dobro pamtim prvi izlazak na glavni teren Bilinog polja. Bio sam u omladincima i igrali smo protiv Željezničara. Za mene je to bilo ispunjenje dečačkog sna. Taj Čelik je igrao u elitnom rangu jugoslovenskog fudbala, gledao sam sa tribina mečeve protiv Zvezde, Partizana, Dinama... A onda sam dobio priliku da istrčim na taj isti teren. Drhtao sam od treme. Mnogo mi je žao što nisam dočekao da debitujem u dresu prvog tima".

I kao Ilić

"Legenda. A sad ću vam otkriti jednu tajnu. Ja sam krivac za taj nadimak. Vratili smo se u isto vreme u Partizan, ja iz Nemačke, on iz Austrije. Bili smo cimeri i Sale nije mogao da diše od poljubaca i zagrljaja saigrača. Njega čovek ne može da ne voli, a ovi su ga toliko voleli da su ga davili od ljubavi. I onda ja skočim i kažem: 'Alo, bre, stanite, on je legenda, ne možete tako sa jednom legendom'. I od tada je Sale za sve u Partizanu - Legenda. Nije još prihvatio moju ponudu da  poslednju sezonu karijere odigra u dresu Radnika iz Bijeljine. Neću ga još dugo čekati, posle i da hoće, moraće da plati da bi igrao (smeh). Sale je igrač poteza, pravi fudbalski šmeker. Ima i sada u reprezentaciji momaka koji me podsećaju na njega. Tadić, Ljajić, Milinković-Savić... To su fudbaleri koji svakog trenutka mogu da izmisle nešto nepredvidivo i prelome meč".

Tim Partizana iz 2010. godine Foto: MN Press Tim Partizana iz 2010. godine



J kao Jokanović

"Veoma ga poštujem i kao čoveka i kao stručnjaka. Kada sam ja ulazio u reprezentaciju on je već bio prekaljeni internacionalac. Kasnije smo se sreli u Partizanu, bio mi je trener jedno vreme i ovi rezultati koje pravi sa Fulamom za mene nisu nikakvo iznenađenje. Privukao je pažnju Čelzija i samo je pitanje vremena kada će završiti na klupi nekog velikog kluba. I još jedna stvar, hvala mu do neba što mi je preporodio Mitrovića".

K kao Kostarika

"U Brazilu su osvojili su prvo mesto u grupi sa Italijom, Engleskom i Urugvajem, izbacili Grke u osmini finala i protiv Holandije bili na korak od polufinala Svetskog prvenstva. Recite posle da takav tim ne zaslužuje respekt. Mi u Srbiji smo skloni da potcenimo rivala, ali sa Kostarikom moramo da budemo maksimalno oprezni. Nije to samo Brajan Ruiz. Imaju mnogo iskusnih igrača, dugo godina igraju zajedno i deluju kao kompaktna celina. Svaki dan radimo analizu, upoznajemo se sa njihovim manama i vrlinama i dočekaćemo spremni duel u Samari. Nisu slučajno 11 mesta bolje plasirani od nas na FIFA rang listi. Ishod te utakmice biće od presudnog značaja za naše ambicije u nastavku takmičenja".

L kao Litvanija

"Reprezentacija protiv koje sam odigrao svoju poslednju utakmicu u dresu reprezentacije. Slavili smo 3:0 u oktobru 2008. Nije mi u tom trenutku ni palo na pamet da bi to mogao da bude moj oproštaj od nacionalnog tima. Znate kako, ja sam svaki poziv selektora doživljavao kao čast, ali ne samo svoju, već i čast za moju porodicu, prijatelje, kumove... Kada me nisu zvali, nisam pravio buku. Bože moj, nije smak sveta ako jednog Krstajića nema u reprezentaciji. Bilo mi je svejedno da li sedim na klupi, igram celu ili sam ušao u poslednjih pet minuta. Sećam
se da sam kod selektora Đukića u Gelzenkirhenu sišao iz lože i dobio sliku i zahvalnicu kao zaslužni reprezentativac. Mislio sam da je to kraj. Posle kreću kvalifikacije za Južnu Afriku i ja dobijam poziv od Antića. Jesam se iznenadio, ali ništa sporno. Jednostavno, čovek je procenio da sam mu neophodan i ja sam se odazvao. Niti sam zamerio Đukiću što me nije zvao za prijateljske mečeve, niti Antiću što me kasnije nije vodio na Svetsko prvenstvo. Kao što nikada nisam rekao nijednu ružnu reč o Boškovu koji me je skinuo sa šireg spiska kandidata za EURO u Belgiji i Holandiji. Stvari u fudbalu funkcionišu tako. Svaki selektor ima neke svoje principe i način na koji donosi odluke. I oni na kraju polažu račune za postignute rezultate".

Mladen Krstajić Foto: MN Press



LJ kao Ljubiša Tumbaković

"Stručnjak sa kojim sam najduže sarađivao u karijeri. Dočekao me je 1995. godine i mnogo mi pomogao. Uvek traži maksimum i strogu disciplinu. Bilo je u njegovim metodama i nekih detalja koje sam zapamtio i koje se trudim sada da primenim, ali ne bih vam otkrivao o čemu se radi. Sada smo
kolege i uskoro ćemo odmeriti snage u Ligi nacija. Crna Gora ima sjajan tim, Jovetić se budi i konačno dolazi do izražaja njegov ogroman potencijal. Ne razumem zašto se zbog te utakmice diže tolika prašina. Mi smo bratski narodi, za mene je to i dalje jedna ista država, Srbija i Crna Gora čije sam boje branio na Svetskom prvenstvu. Nema mesta bilo kakvim političkim konotacijama. Ko bude bolji, neka pobedi. Priznajem da mi je žao što su nam neki igrači izmakli u poslednjem trenutku i završili u dresu Crne Gore, a sigurno bi imali mesta i na mom spisku".

M kao Makedonija

"Debitantski nastup za državni tim. Finiš kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2000. Igrali smo u tri dana dva puta protiv južnih suseda. Počeo sam obe utakmice. U Beogradu je Piksi postigao dva fenomenalna gola. Dole je bilo 4:2. Ima jedna anegdota sa tog meča u Skoplju. Dva moja prijatelja su sedela na tribini, mene je Boškov stavio u startnu postavu, a Deju ostavio na klupi. Onda je ovaj jedan prijatelj rekao drugom: 'Vidiš, kada je došao iz Zenice, ti ga nisi hteo u tvojoj ekipi na malom fudbalu. A on sada igra za Jugoslaviju, a Savićević sedi među rezervama' (smeh). Te dve pobede protiv Makedonije su bile uvertira za onu čuvenu utakmicu na Maksimiru. Imali smo fantastičan tim. Bila je privilegija sedeti u društvu Piksija, Deje, Mijata, Juge, Jokana, Mihe, a kamoli igrati sa njima u istoj ekipi".

N kao Nejmar ili Noćna mora

"Pratim pažljivo kako teče proces oporavka i voleo bih da bude spreman za Rusiju. Greh je da takav igrač propusti Svetsko prvenstvo zbog povrede. Rekao sam to i brazilskim novinarima sada u Sočiju: 'Gospodo bez brige, vi imate 20 Nejmara u ekipi'. Ne plašim se ja Nejmara, već nedostatka vremena za uigravanje tima. Naša okupljanja traju pet dana, šta ja da uradim za to vreme. Evo sada putujemo u Torino, a nećemo imati ni dva puna treninga. Postoji recept za sve, pa i za igrače ekstra klase poput Nejmara. Tu glava igra ključnu ulogu. Nema zaletanja jer možete da ispadnete smešni. Samo distanca. Ne dozvoliti mu da se približi opasnoj zoni u kojoj njegova magija stupa na scenu".

NJ kao Njukasl

"Dve sjajne utakmice u Kupu pobednika kupova. Poraz u Engleskoj 2:1 i pobeda kod kuće 1:0. Mislim da je Vuk Rašović dao oba gola iz penala. Sećam se da sam u Beogradu izašao na poluvremenu zbog polomljenog nosa u duelu sa Solanom. Sada sam ga sreo u Rusiji i slatko smo se ispričali. Imali su Širera, Spida, Kecbaju, ali smo ih izbacili i otišli na Lacio u narednoj rundi. Rimljani su imali moćan tim. Dobili su nas 3:2 u Humskoj, dao sam lep gol, slabijom desnom nogom posle prodora Troboka. Deki je kasnije ušao u igru i savladao Damjanca. Slavio je gol na način koji se nije dopao našim navijačima pa je bilo žestokih reakcija. Bio je mlad i nisam mu zamerio. Svi smo mi u tom uzrastu poletni i naivni, razmišljamo srcem, a ne glavom".

O kao Oproštaj

"Ne žalim za oproštajnom utakmicom. Jednostavno sam zatvorio knjigu posle te Litvanije i nisam se više ostvrtao unazad. Dok igraš fudbal, radiš svoj posao i ne zanima te da li je prva ili posladnja. 'O' mi je više asocijacija na OFK Kikindu i OFK Sentu. Moji počeci. Klubovi u kojima sam stekao prijatelje za ceo život".

P kao Partizan

"Pet titula i dva kupa u dva mandata. Ako se pitate otkud to da jedan Zeničanin navija za Partizan, odgovor je jednostavan. Otac je okoreli 'grobar' i celu familiju je 'preveslao' na crno-belu stranu. Dok sam bio u Kikindi, imao sam pozive Zvezde i Partizana. Mene je Partizan uzeo zato što me je Zvezda tražila (smeh). Kada sam saznao za interesovanje sa 'Marakane', morao sam da konsultujem ćaleta. On mi kaže: 'Sine, to je život. Posao ne priznaje emocije. Ideš tamo gde te hoće'. I malo je falilo da završim u crveno-belom. Dva dana posle Zvezdinog poziva, javio se Bjeković i sve je palo u vodu. Kada me je pitao šta tražim, rekao sam da mi obezbedi dres, da imam gde da spavam i šta da jedem. Ništa mi više ne treba. Zabezeknuo se. Mi smo u to vreme doživljavali Zvezdu i Partizan kao nešto nedokučivo. Bili su to evropski, a ne samo jugoslovenski giganti. Kada te pozovu, da kažu peške, nema problema, peške za Beograd. Danas ovi klinci postavljaju nenormalne uslove".

Mladen Krstajić Foto: MN Press



R kao Rakitić

"Kada je stigao u Šalke, onako žut i plav, delovao je izgubljeno. Imao je svega 19 godina i nije znao šta ga je snašlo. Pitam ga: 'Ko si, šta si', on me gleda i kaže: 'Ivan Rakitić, došao iz Bazela'. Ja ga zagrlim i šapnem: 'Slušaj mali, ćuti, radi, treniraj, lepo se ponašaj, a ako te bilo ko bude dirao, samo se obrati meni'. To mi nikada nije zaboravio. Postali smo veliki prijatelji, umeli smo da se provedemo, ali je bilo i kazni kojih smo se naplaćali. Čujemo se često. Zvao me je da mi čestita kada sam postao selektor. Kaže: 'Brate, sada moramo na V'. On će u Rusiji na Mesija, ja na Nejmara, pa sami procenite kome je teže. Kažu da Hrvati lakše od Srba stvaraju virtuoze na sredini terena. Ipak, ne zaboravite da su i Modrić i Rakitić poreklom iz Bosne. Dogodila im se fantastična generacija, ali ne mislim da imaju neku tajnu formulu. Oni recimo nemaju Matića, Sergeja, Tadića, Kolarova...".

S kao Soligorsk i Stanković (Dejan)

"Dobili smo ono što smo tražili. Imaćemo vrhunske uslove tokom Svetskog prvenstva, od hotela, preko terena, do svih drugih pratećih objekata. Na 'S' je i Stanković. Veliko ime srpskog i italijanskog fudbala. Čovek koji nema mrlju u karijeri i o čijim ljudskim kvalitetima je suvišno trošiti reči".

T kao Trofeji

"Nešto što ostaje za sva vremena. Kada se vratiš u prošlost, možeš da konstatuješ da se nisi džabe bavio fudbalom. Nisi radio u prazno. Hvala Bogu, gde god sam bio, bilo je i uspeha. Valjda će se posrećiti i sa Srbijom. Ne bih mogao da izdvojim najdraži trofej. Svaka titula sa Partizanom imala je posebnu draž. Kao što i svaki gol ima specifičnu težinu. Prvenac za reprezentaciju protiv Švajcarske, onaj drugi u prijateljskom meču na Koševu, mnogi u dresu Verdera i Šalkea... Ipak, najviše sam vezan za dva gola protiv Rijeke. Imali smo silnu želju da se iskupimo za debakl od Kroacije i te dve ubedljive pobede su došle kao melem na ranu".

Ć kao Ćirić

"Mađioničar u kopačkama. Zahvaljujući svojim ljudskim osobinama i pravi lider u ekipi. Kako na terenu, tako i u svlačionici. To se rodi. Kao i Sale. Lucidnost ne možete da steknete kroz treninge".

U kao Učenik

"Polažem za licencu i dobro mi ide. Sedim, ćutim, radim, više slušam nego što pitam, valjda da mi pitanja ne odvuku pažnju. Čovek se uči dok je živ. Kada pomisliš da najviše znaš, tada treba još više da zagreješ stolicu. Samo ako pratimo standarde i idemo u korak sa inovacijama, možemo da napredujemo u poslu kojim se bavimo".

F kao Fortaleza

"Jedini moj susret sa Brazilom. Prijateljska utakmica 2002. Izgubili smo 1:0, Luizao je dao gol sredinom drugog poluvremena. Ali, kakav je to bio tim! Kafu, Roberto Karlos, Ronaldo, Ronaldinjo... Da se raspametiš. Sećam se kroz maglu, teren je bio čudan. Trava onako visoka, prava brazilska. Selektori Savićević i Skolari. Sjajno iskustvo. Eto, da mogu da kažem da sam i ja igrao protiv Brazila".

Mladen Krstajić Foto: MN Press Tim koji je igrao protiv Brazila u Fortalezi



H kao Hajnkes

"Čovek koji se založio za moj dolazak u Šalke. Nažalost, brzo je otišao dalje. Sarađivali smo vrlo kratko, posle je došao Rangnik, pa Slomka, Biskens i na kraju Ruten. Ali Jup je trenerska gromada. Tako jednostavan, a drži fudbal u malom prstu. I sa njim sam se sreo pre izvesnog vremena u Minhenu. Razmenili smo mišljenja. Naravno, uglavno sam ja zapitkivao, a on odgovarao. Saznao sam od njega mnogo detalja koji mogu da mi budu od velike koristi pred Svetsko prvenstvo. Moram da pomenem i Tomasa Šafa. Došao je sezonu pre mene u Verder i punih 15 godina ostao na klupi tima iz Bremena. Sjajan stručnjak i vrhunski psiholog. Kada sam došao i potpisao ugovor, išao je kroz grad sa mnom i mojim menadžerom da zajedno tražimo stan u kojem ću živeti. Nepojmljivo. Čovek zaslužuje svaki respekt".

C kao Crvena zvezda

"Klub prema kojem gajim veliko poštovanje. Nikada od mene niste čuli neku ružnu izjavu na račun bilo koga sa Marakane. Nisam ja onaj ostrašćeni navijač Partizana koji više mrzi druge nego što voli svoje. I dok sam igrao fudbal, nisam imao ni najmanji problem sa navijačima Zvezde. Rivalitet je normalna pojava, ali ništa bez korektnog odnosa i fer-pleja na relaciji dva ljuta rivala. Neka igrači Zvezde ne brinu, neće se sigurno osetiti zapostavljeno kod selektora Partizanovca. Nije li poziv Vujadinu Saviću najbolji dokaz?".

Č kao Čvarci

"Nešto bez čega ova moja rakija ne bi imala nikakav smisao. Kada dođe zima, pa se posvetimo spremanju zimnice, logično je da sednemo i damo sabi oduška uz čašicu šljive, kruške, dunje ili čega već. Srbima je to u krvi. Ne treba menjati tradiciju, samo je dozirati u normalnim količinama".

DŽ kao Džet-set

"Nikada se nisam osećao kao deo glamura. Nekako mi je prijatnije u senci. Bio sam svojevremeno na dnu, sada sam selektor svoje zemlje i ništa se nije promenilo. Znam ko sam, šta sam i sa kim sam. Super mi je kada odem na salaš da obiđem moje traktoriste, pa sednemo na gajbu, popijemo pivo, pitam ih kako je bilo danas, šta se ore sutra, da li ih nešto muči... Posle dva dana obučem odelo, stavim kravatu, odem na sastanak sa grupom intelektualaca i opet se osećam kao svoj na svome".

Š kao Švajcarska

"Pamtim taj Bazel i zbog prvenca i zbog pobede za koju se ispostavilo da nas nije odvela na Svetsko prvenstvo. Sećam se povratka posle utakmice kada su nam saopštili da ne možemo da poletimo za Beograd. Savo je na'fini' način objasnio članovima posade šta misli o njihovom revnosnom poštovanju propisa (smeh). Nadam se da će mi Švajcarci ostati u lepšem sećanju posle meča u Kalinjingradu. Respektujem ih kao ozbiljnu reprezentaciju koja je zasluženo u TOP 10 svetskog fudbala. Imaju nekoliko igrača albanskog porekla koji su nosioci igre u svojim klubovima. Poznajem lično selektora Petkovića i verujte mi da čovek nije slučajno na toj funkciji".
...
Za kraj, potpisuje se na svoju sličicu u Paninijevom albumu za Mundijal u Nemačkoj:

"Vidi mi facu. Kao dete. Gorke uspomene. Šteta što Panini nema selektore u albumu".

Povezano

Sve vesti