Američki reditelj dokumentarnih i igranih filmova, kao i muzičkih spotova, gost festivala u Beogradu.
Americki reditelj Ejbel Ferara bice gost "Beldoks" festivala na kome ce biti prikazan njegov dokumentarac "Trg Vitorio", najavili su organizatori.
MONDOPop - vaša nova omiljena filmska emisija!
Iako je u svetu filma najpre poznat po svojim hvaljenim i neobicnim igranim filmovima, Ejbel Ferara, koji je pre ne koliko godina bio i gost "Kustendorf" festivala i od koga se uvek ocekuju provokacije, pot pisao je i znacajan broj dokumentarnih filmova. U njima se mahom vraca na mesta odakle je potekao, on ili njegova familija, ili se bavi onim što ga se licno tice. U dokumentarnom filmu "Ulica Malberi" iz 2010. godine uspeo da rekonstruiše mesto gde zapoceo svoju filmsku karijeru 1975, a dokumentarcem "Chelsea on the Rocks" oživeo cuveni hotel "Celzi" u srcu Njujorka.
"Trg Vitorio", snimljen prošle godine kada i dokumentarac "Uživo iz Francuske", predstavlja hroniku najživljeg trga u Rimu, na kome se sve razlicitosti ovog grada osecaju u potpunosti, mesto gde žive i Rimljani i Azijati i Afrikanci. Prolazec i trgom, Ferara se upušta u razgovore sa njima o njihovom poreklu, razlogu dolaska, želji za ostankom i opstankom u surovom savremenom svetu.Upravo zbog svoje vrlo slikovite strukture, Trg Vitorio je postao i stecište mnogih umetnika, kao i samog Ferare, koji zato upravo strukturom dokumentarnog filma uspeva da prodre do srži i da ude u unutrašnjost njegove jedinstvene dimenzije. Ferara otkriva zbog cega je upravo Trg Vitorio postao tako inspirativan filmadžijama, medu kojima je bio i Pazolini kome je posvetio prethodni film, sa Viljemom Defoom cija je pojava i u "Trgu Vitorio" naocita.Ferara je i svoju karijeru gradio na žanrovski i tematski krajnje razlicitim ostvarenjima.
Roden u Bronksu, poceo je snimajuci filmove sa "super 8" kamerom, pre nego što se naširoko proculo za njega zahvaljujuci filmovima "Driller Killer" i "Ms. 45". Ova dva ostvarenja ispunjena žestinom i nasiljem, kao i os obenom stilizacijom, postavila su visoko lestvicu ocekivanja od njegovih potonjih radova. Ferara ih nije razocarao, ali koliko god da su studiji želeli da ga prisvoje, on je ostao dosledan svom avangardnom pristupu filmu, te je tako potpisao neka od kultnih ostvarenja, poput "Zlog porucnika" iz 1992. godine.
Njegova obrada fantasticnih "Kradljivaca tela", te vampirska poslastica "Zavisnost", triler "Zmijske oci" sa Madonom, crnohumorna "Sahrana", religijska ekstravagancija "Marija" i brza komedija "Price o gogo igracicama", obogatile su na razlicite nacine njegovu karijeru sve do novog doba kad je snimio apokalipticni "4:44 Poslednji dan na zemlji" i biografski "Pazolini", o njegovom ocito omiljenom autoru i inspiraciji.
Karijeru izmedu popunio je video spotovima, po kojom serijom i, naravno, dokumentarcima. Koliko god je svaki od filmova bio razlicito primljen i kod publike i kod kritike, Ferara je bez sumnje ostao dosledan svom specificnom stilu i nezavisnoj produkciji, što mu je i obezbedilo status kultnog autora.
