Pojam muzičkog menadžera postoji odavno. Da li su oni zaista potrebni bendovima? Pročitajte šta o tome kažu naši poznati muzičari. Savet mlađima: Nađite nekog ko će da brine o vama i vašoj karijeri, a vi samo pišite pesme.
Jednog novembarskog dana 1961. godine biznismen Brajan Epštajn otišao je na ručak u liverpulski restoran. Tamo su svirali neki momci za koje niko nije čuo. Epštajnu su se odmah dopali i prišao im je da ih upozna.
Tako je nastala jedna od najvažnijih grupa u istoriji muzike - Bitlsi (The Beatles). Epštajn je bio taj koji je vodio računa o Džonu Lenonu, Polu Makartniju, Džordžu Harisonu i Ringu Staru. Sve što im je trebalo Epštajn bi obezbeđivao. Njihovo je bilo "samo" da stvaraju pesme, a sve ostaklo je bila njegova briga.
Epštajn je bio njihov menadžer. Iako nije bio muzičar, poput fudbalskih skauta i lovaca na talente, za vreme tog ručka u Liverpulu prepoznao je talenat četvorice momaka iz radničkih porodica. Ostalo je istorija.
Da li bi Bitlsi uspeli da nije bilo Epštajna? Možda. Ali, sigurno je da ne bi dosegli takve visine bez njega, a možda bi se, zbog svojih bubica, raspali ranije.
Isto važi i za Endruja Oldama, menadžera Roling Stonsa (The Rolling Stones), koji je na nagovor prijatelja novinara, otišao da ih posluša. Odmah je imao "viziju" da od ovog benda napravi "anti-Bitlse".
Ili Malkolm Meklaren, menadžer Sex Pistolsa, utemeljivača pank muzike. Doduše, mnogi su, poput Srđana Gojkovića-Gileta iz Električnog orgazma, stava da je upravo Meklaren krivac za raspad Pistolsa, jer je radio po onoj "zavadi, pa vladaj". Tako je zavadio Džonija Rotena sa ostatkom benda i sve je otišlo do đavola.
U domaćim okvirima jedan od najpoznatijih menadžera svakako je Gane Pecikoza, koji je odavno prepoznao u sebi sposobnost da prepozna mlade talente i potom brine o njihovim karijerama. Njegov "proizvod" su, na primer, grupe poput Crvene jabuke, Zabranjenog pušenja, otkrio je Dina Merlina, a kada je došao u Beograd "napravio" je Tap 011.
"Menadžer u sebi treba da ima taj kvalitet da prepozna talenat, da se tome posveti, brine se o svemu", kaže Pecikoza.
Iskustva domaćih muzičara su različita. Žika Jelić iz YU grupe kaže da je on oduvek bio taj koji se brinuo za bend, nastupe, ponašanja, odnosno svega onog van studija. Isto važi i za Gileta iz Orgazma.
"Kada je nastala YU grupa 1970. godine, postojala je neka vrsta menadžera u našem poslu, mada su to bili ljudi koji su uglavnom ugovarali nastupe. Za YU grupu sam se uvek ja brinuo o svemu - od predstavljanja u javnostim, gostovanja u emisijama... o svemu. To je mukotrpan posao. Sad sam to prebacio na najmlađeg u grupi - Peru, vidim da se dobro snalazi, mada bi i on voleo da jednog dana dođe neko i kaže: 'E, ljudi, ja ću da brinem o vama'", rekao je Jelić na tribini o "Vođenju muzičkog posla" u okviru "Kontakt konferencije" u Beogradu.
Za sve početnike njegov savet je: odmah nađite čoveka koji će se brinuti o grupi, a vi se samo bavite pesmama.
KAKO JE YU GRUPA PROPUSTILA ŽIVOTNU ŠANSU?
Žika Jelić je ispričao kako je YU grupa propustila da, možda, napravi zapaženiju inostranu karijeru.
"Bila je to životna šansa, što se kaže. Bili smo u Londonu i videli smo se sa našim čovekom koji je dugo živeo tamo, a imao je kontakte sa izdavačkim kućama. Nosio im je naše ploče, one 'singlice' i uglavnom su ga odbijali. Tek, čovek iz kuće CBS nas je pozvao na probno snimanje. Oni su svi bili špkirani šta smo sve i kako odsvirali u kratkom vremenskom periodu. Rekli su nam: 'Snimajte šta god hoćete, mi plaćamo instrumente (tada su se instrumenti iznajmljivali)'. Dogovorili su nam i svirku. U pola te svirke, izađe na binu neki tip i kaže: 'Oduševljen sam kako ovi momci sviraju i kako izgledaju'. Zovem vas na 15-dnevnu turneju po Engleskoj da budete predgrupa Alman Brothers bendu", pričao je Jelić i nastavio:
"U to vreme smo imali zakazan koncert u Hali sportova u Beogradu. Zove nas organizator i kaže: 'Slučajno nemojte da me ispalite, rasprodao sam koncert!'. Mi ovom čoveku, što nam je ponudio turneju u Engleskoj kažemo: 'Moramo do Beograda, ali vraćamo se'. Međšutim, usledila je jedna, pa druga turneja po Jugoslaviji i tako propade naša šansa. Eto, vidite. Taj menadžer nas je slušao i procenio da valjamo i umesto da poslušamo njegov instinkt, mi smo postupili onako kako nam je vaspitanje nalagalo. Propustili smo veliku šansu, ali YU grupa postoji i danas i srećni smo zbog toga".
Električni orgazam i bendovi iz tog takozvanog "novog talasa" imali su sreću da su zaplivali upravo na tom novom talasu - mediji su im bili otvoreni, ljudi su bili željni nečeg novog...
Ali, Orgazam nije hajao za menadžerima.
"Ta naša nova generacija imala je potpuno drugačije ideje, viziju, poslovanje u odnosu na neke starije. Naš moto je bio: sve radi sam. I tekstove, i muziku, i produciranje, dogovaranje koncerata. Sve! To je bila naša filozofija, koja možda izgleda kao 'control freak' (manijakalna kontrola, prim. aut.)", rekao je Gile.
Orgazam, ipak, jeste ranije sarađivao sa dvojicom menadžera - Nebojšom Grgićem Grom i Dušanom Ercegovcem. Ali, problem je bio u tome što su obojica bili menadžeri i drugim bendovima tog vremena, poput Partibrejkersa, Ekaterine velike...
"Grga, koji je studirao organizaciju na Fakultetu dramskih umetnosti, jednom je organizovao koncert, pa se ponudio da nam pomaže. Ali, Grga je uvek sve radio u dogovoru sa mnom. Pomalo je bilo frustrirajuće kasnije kad menadžer ima više bendova o kojima brine, pa je svakom od nas izgledalo kao da nas zapostavlja u korist drugog benda", ispričao je Gile.
MONDO INTERVJU: SRĐAN GOJKOVIĆ-GILE
Maja Cvetković, idejni tvorac i prvi vokal i gitarista benda E-Play, smatra da muzičkim grupama jeste potreban menadžer, ali ne bilo koji i ne onaj "koji vodi istovremeno još 100 bendova".
"Ovde je problem što ne postoji menadžer koji bi brinuo o svemu. Uglavnom su to 'booking' menadžeri (dogovaraju nastupe). Ja sam bila i sa 'druge strane, dok sam radila za EXIT festival i videla sam kako to izgleda. Onda vidite kada neki bend ima svog menadžera 15-10 godina i samo sa njim ostvarujete kontakt. On se brine o svemu", rekla je Maja Cvetković.
