Nakon 70 godina izvođenja, i dalje na daskama...
Jugoslovensko dramsko pozorište obeležice 3. aprila 70 godina od svoje prve predstave - "Kralj Betajnove" Ivana Cankara. Tada je to delo režirao Bojan Stupica, a sada ce publika gledati postavku Milana Neškovica.
Umetnicki direktor JDP-a, reditelj Gorcin Stojanovic kaže da nije slucajno da je Cankarevo delo izvedeno na otvaranju tog teatra u trenutku "kada je jedna nova država pravila svoje reprezentativno pozorište na nekim socijalistickim zasadama".
"Cankar je pre svega odlican pisac i od onih starih socijaldemokrata koji su svet razumevali malo uzbudljivije i malo manje plošno nego kasnije, ali JDP svakako ne spada u taj socrealisticki korpus. Nikada nije spadalo, ako ništa drugo onda zbog toga što je jedan drugi Slovenac, Bojan Stupica, zapravo režirao prve predstave JDP-a i zato što je on svojom maštom, energijom, snagom i strašcu prevazilazio sva ideološka ogranicenja koja u ovom pozorištu srecom nisu dugo ni trajala", rekao je Stojanovic u intervjuu Tanjugu.
On kaže da ne zna kako je taj komad o kapitalizmu mogao da bude prihvacen 1948. godine, ali i primecuje da je Cankarevo delo danas aktuelnije zato što kritikuje "ono što mi danas živimo".
"Veoma slicno kao Nušic. Nušic je pisac kapitalizma. Nije pisac socijalizma i on se nije dobro snalazio u socijalizmu i otud je i nastala citava jedna ideja da Nušica treba igrani maltene kao laku i površnu komediju, pa je trebalo da se dogodi ovo što se dogodilo poslednjih 20-25 godina da bi Nušic postao bolno aktuelan pisac, vrlo gorak i bezobrazan u odnosu na vreme u kome se njegova dela pokazuju", ocenio je Stojanovic.
On podseca da se Cankareva dela u prvih 10-15 gdina slovenacke samostalnosti nisu mnogo igrala zato što "on udara u koren onoga za cim se žudi, a to je logika kapitala kao logika moci, logika privatne svojine kao logika apsolutnog posedništva svega pa i covekove duše".
"Nece prijati ni ovaj Cankar, pogotovo domacim ekonomskim liberalima, ali ce prijati publici. Mi imamo publiku koja dolazi cista srca u pozorište, gleda i onda sudi o vremenu u kome živi na osnovu tih predstava ili o predstavama koje gleda u odnosu na vreme u kojem živi", istakao je Stojanovic i dodao da "Kralj Betajnove" hvata bilo ovog doba, duh vremena na nacin na koji pozorište treba da cini.
Posle "Kralja Betajnove", zagrabacki reditelj Bobo Jelcic radice u JDP-u projekat "Zašto je podivljao gospodin R", takode gorku i tragicnu, ali i duhovitu kritiku malogradanštine i nekih od osnovnih postulata gradanskog društva.
Stojanovic smatra da nije toliko važno da li ce neka od tih predstava biti obeležje jubilarne sezone, nego cinjenica da se bore da po najvišim standardima, uprkos svemu, ne da opstanu, nego da "prave normalno pozorište".
"Ponekad je to rad na ivici donkihotovštine, povremeno je to udarnicki, rudarski rad. Sa 25 glumaca imamo misiju da pravimo ansambl predstave, uspevamo da imamo reprezentativne scenografije, da kostim bude najbolji moguci, da igraju najbolji moguci glumci, da režiraju najbolji moguci reditelji. Pozorište je umetnost, a umetnost je skupa stvar i nemerljiva novcem", zakljucio je Stojanovic.
