"Raspad Jugoslavije je počeo pred Mundijal '74"

Legenda jugoslovenskog fudbala Stanislav Karasi priseća se dana kada se Jugoslavija borila i izborila za plasman na Mundijal u Nemačkoj 1974. godine. "Pred utakmicu sa Španijom je za mene počeo pravi raspad Jugoslavije", kaže on.

"Raspad Jugoslavije je počeo pred Mundijal '74" Foto: MN Press Jugoslovenski reprezentativci posle pobede nad Grčkom 4:2

Amarkord. Reč vuče poreklo iz provincije Emilija Romanja, rodnog kraja Federika Felinija. "Sećam se", na dijalektu.

Najpoznatiji film čuvenog italijanskog reditelja. Prepun nadrealnih scena. Za pamćenje. Idealna asocijacija za fudbalske priče isprepletane nizom živopisnih i ekscentričnih likova.

U ovoj rubrici, kolumnista MONDA uz pomoć sekvenci iz prošlosti "izvlači" iz svojih sagovornika što više nepoznatih podataka o događajima koji su obeležili određene epohe. Felini pretvara svakodnevni život učmale provincije u cirkus društvenih rituala, adolescentskih želja, političkih uticaja i muških fantazija.

Naša ideja ide u drugom smeru. Želimo da izazovemo emociju. Da evociramo uspomenu na period kada se fudbal igrao za dušu. Ne za milione.

Naravno da neka sekvenca uključi svetlo u tamnom hodniku memorije. Oduva paučinu sa davno zaboravljene anegdote. Kod nas nema izmišljenog grada po imenu Borgo. Ni mladog Tite koji balansira na granici između detinjstva i zrelosti.

Ovde je sve istina. Možda ćemo ponekad odlutati od teme. Haotičnim tonom razgovora otežati praćenje strukture zapleta.

Ali, ne zamerite. Ipak je to AMARKORD.

Naručite kaficu i uživajte.
...

SEZONA 1973/74
Protagonista: Stanislav KARASI, bivši as Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije
...
Otvaramo album i na prvoj fotografiji stručni štab "Plavih" sa utakmice protiv Španije u Zagrebu. Pazite imena: Vujadin Boškov, Miljan Miljanić, Gojko Zec, dr Branko Nešović, Raki Aranđelović. Sve puca od znanja i autoriteta. Tada se nije moglo pravo iz kopački na klupu državnog tima.

"Šurjak i ja smo tek ulazili u reprezentaciju. Nije išlo glatko u kvalifikacijama i Boškov je pokušao sa svežim snagama. Ivica je debitovao baš protiv Španaca, ja sam zamenio Bjekovića u drugom poluvremenu i odmah ušao u dve idealne šanse za gol. Završilo se 0:0, što nama nikako nije išlo na ruku", kaže Stanislav Karasi na početku nove epizode serijala "Bila jednom jedna liga".

Maksimirski remi je udaljio Jugoslaviju od Mundijala i izazvao lavinu kritika na račun selektora. Oštro pero Mileta Kosa zabeležilo je na stranicama magazina "Tempo" da nas je Vujketova nedoslednost koštala presudnih bodova u pohodu ka Nemačkoj:

"Čika Mile nikoga nije štedeo i uvek je gađao u centar. I tada je napisao da je igrao tim koji nije uigravan na pripremama i da su Oblak, Aćimović, Bjeković i Vabec bili na totalno pogrešnim pozicijama na terenu. Svi su nas otpisali jer nam je protiv Grka u poslednjem kolu trebala pobeda od bar dva gola razlike".

U domaćem prvenstvu Zvezda brani titulu, ali početak pripada hrvatskim velikanima. Dinamo i Hajduk vode na tabeli posle 10. kola, Čelik i Radnički iz Niša prate sa bodom zaostatka. Vardar usred "Marakane" dobija 2:1.

"Šujica i Spasovski su nam došli glave. A Uzunov je imao još četiri zicera. Mogli su da nas deklasiraju, priseća se Karasi.

Teško je bez Džaje. Kapiten Pavlović tvrdi da bi Zvezda igrala finale Kupa šampiona, a reprezentacija sigurno išla na Mundijal, da je"Mister 11" potpuno fit. Oporavak teče sporo, a ima svedoka koji su Džajića videli kod čuvenog Nika Radulovića. Poštanski službenik iz Budve leči meniskuse bez operacije i gipsa. Preteča "doktorke" Marijane Kovačević, da budemo jasniji.

Stevanović daje gol na Karaburmi za pobedu OFK Beograda protiv Partizana, Zvezda gubi u Nišu pa daje pet komada Olimpiji u Beogradu. Sada su Nišlije i zagrebački "modri" izjednačeni na vrhu (16), prate ih Hajduk i Čelik (15), Zvezda je na minus tri, ali plus jedan u odnosu na Partizan.

"OFK je sa Zecom i Lukićem bio veoma neugodan rival. Izbacili su Panatinaikos u prvom kolu Kupa UEFA. Svaki klub je imao bar dva potencijalna reprezentativca. Uvek je neko od autsajdera iskakao u prvoj fazi prvenstva, ali bi kasnije gubio korak i prepuštao velikima borbu za titulu. Tako je i Radnički na proleće posustao i jedva zadržao prvoligaški status".

Velež loše startuje, ali pobeda nad Dinamom zvuči kao prekretnica. Kvesić i Bajević lako slamaju otpor lidera na tabeli. Sarajevo ima Mirsada Fazlagića i Svetozara Vujovića na klupi, Safeta Isovića u rukovodstvu (?!), ali se Koševom ne peva šampionska sevdalinka. Bordo tim ne igra na nivou svoje reputacije.

Zvezda se muči na startu Kupa šampiona i golom Karasija u finišu meča stiže do tesne pobede protiv Mjeleca:

"Pižon je pogodio posle samo dva minuta igre, a čuveni Lato izjednačio početkom drugog dela. Voleo sam iz kornera da gađam prvu stativu i posrećilo mi se protiv Poljaka. Lopta je pogodila golmana Kuklu u glavu i završila u mreži. Tamo smo ih dobili golom Vojina Lazarevića. Bilo je teže nego što smo očekivali".

Žreb je nemilosrdan .U Ljutice Bogdana stiže Liverpul. Bil Šenkli je na klupi, a na terenu mnogo vedeta koje će uskoro zavladati evropskim i svetskim fudbalom:

"Dobili smo ih 2:1 u obe utakmice. Cole Janković je dao gol i u Beogradu i u Engleskoj. Ovde je i Bleki (Bogićević) matirao Klemensa, ali je Kigen postigao gol koji je vratio neizvesnost uoči revanša".

U svom dnevniku sa Enfilda, Cole piše da su mu se odsekle noge po ulasku u svlačionicu. Uplašio se da se ne ponovi Glazgov iz '69, kada je Zvezda primila pet od Seltika.

"Bleki i ja smo bili zaduženi za prekide. U jeku njihovih napada kod 1:1, Cole mi priđe i zamoli me da ga pustim da izvede slobodnjak. Ja, naravno, odbijem, a on mi obeća da će samo da preskoči loptu. Zaleti se i na kvarno je šutne, pravo pod prečku. Nisam mu ništa zamerio. Em je dao gol, em je za mesec dana išao u vojsku, em mi je pravio društvo tokom šopinga u Sautbortu dok sam tražio haljinu za novopečenu suprugu. Kada je Laza dao prvi gol, levom u suprotni ugao, Pavika je zaplakao od sreće. Pričalo se za Vojina i Prljinčevića da ne znaju da igraju fudbal, a oni su tresli mreže iz nemogućih pozicija".

Zvezda je među osam najboljih. Čeka se proleće i ime rivala u četvrtfinalu. Evropska euforija uzima danak u prvenstvu. Čelik u Zenici nema milosti:

"Izgubili smo 3:0 na starom stadionu. Teren je bio od gline, upadne noga i ne možeš da trčiš. Pižon je imao ludu anegdotu sa bekom Čelika. Priđe mi i zakuka 'Cale, Cale, ovaj hoće da me ubije ako ga budem dribla'. Ja mu kažem'samo ti njemu proturi kroz noge i ništa se ne boj'. U sledećoj akciji, primi je na desnom krilu, zalomi ga, ovaj padne, pa ustane i jurne ponovo za njim, a Piki mu je samo bocne kroz noge i opet ga vrati na zemlju. Priđe mu i kaže: 'Paseš, paseš? E pa pasi kada umeš da pretiš'. Bio je mlad i drzak, ali je sa loptom mogao šta hoćeš. Mi smo ga štitili, slušao je savete i zato je postao veliki igrač".
.
Dinamo ispada u Kupa kupova od Milana, Velež i OFK Beograd u Kupu UEFA od Tatrana i Tbilisija. Gruzijci su "romantičarima" dali osam u dve utakmice. Milenković i Borota umalo da se potuku od muke.

Zvezda se vraća u ritam i dobija derbi sa Hajdukom 3:1.

"Jerković je oduzeo loptu Baraliću i omogućio Žungulu da savlada Olju Petrovića, ali su nas tim izjednačenjem samo trgli iz letargije. Žota (Zoran Antonijević) je ušao sa klupe i dao gol, a Kule (Jovan Aćimović) rešio dileme oko pobednika. Igrali smo dobro, mada ni Katalinić nije imao svoj dan. Da je na golu Hajduka stajao Mešković, teže bismo došli do oba boda".

Partizan gubi na Maksimiru, Vladica Kovačević ne diže paniku: "Hoćemo titulu, ali ne po svaku cenu". Radnički se ne šali i posle 14. kola svi mu gledaju u leđa. Glavne uzdanice niškog tima Pavle Grubješić i Slobodan Antić poručuju sa Čaira "letimo ka tituli". Trener Dimoski je oprezniji i podseća da je opstanak i dalje primaran cilj.

U finalu Kupa, Hajduk vraća Zvezdi milo za drago i u dve burne utakmice osvaja najdraži trofej:

"Tu je sudijska organizacija napravila cirkus jer su u Beograd poslali sudiju iz Hrvatske, a na stadion pod Marjanom Ljujića iz Beograda. Politika je umešala prste i pogurala Hajduk ka trijumfu. U Splitu smo poveli mojim golom, ali je Žungul izjednačio. U revanšu su slavili sa 2:1 i opet je Žungul odigrao ključnu ulogu. Oni su u tom periodu dominirali u Kupu i pet puta zaredom osvajali pehar Maršala Tita".

Sledi "rokamboleska" na Koševu. Sarajevo - Zvezda 3:4:

"Vodili smo 3:0 u 15. minutu meča. Dali smo im i četvrti do odlaska na odmor, a onda je Fazlagić zamolio Miljana da dignemo ručnu u drugom poluvremenu. Ušli smo opušteno i malo je falilo da ostanemo bez boda".

Nedelju dana kasnije, Željo polaže oružje na Marakani (3:1), Partizan gubi od Bora na JNA (2:3), ali se iz Niša vraća uzdignuta čela (1:1):

"Moram da priznam da mi je te sezone laknulo kada je Ilija Katić otišao u Cirih. On mi je uvek zadavao najviše problema. Onako brz i eksplozivan, nije se dao uhvatiti na terenu. Dok sam služio vojsku i nastupao za Borovo, on je igrao u Slavoniji iz Osijeka i borili smo se za prvog strelca Druge lige. Ostali smo veliki prijatelji. Kćerka mu danas radi kao sportski novinar u RTS-u (Marija Katić, prim.aut)".

Poslednje kolo jeseni, Zvezda gubi u Zrenjaninu 3:2.

"Tu je Džaja polomio nogu. Šarčević mu je ušao u potkolenicu i nije bilo spasa".

Radnički pada u Tuzli (2:0), ali je i pored toga jesenji šampion. Tabela posle 17. kola: Radnički 22, Dinamo 21, Hajduk 20, Zvezda, Velež i Čelik po 19...

Sastav "Reala s Nišave": Pantelić, Dovedan, Rajković, Andrejević, Martinović, Kovačev, Grubješić, Antić, Dimoski, Stefanović, Pešić.

"Panta je nosio one brkove i branio k'o lud".

U trci za Zlatnu kopačku, Karasi je odmah iza Bajevića iz Veleža, Šujice iz Vardara i Popivode iz Olimpije: "Miljan nas je odveo u Južnu Ameriku na pripreme, ali nam ovi iz rukovodstva nisu dali dnevnice. Bili smo vezani za hotel, nismo se javljali kući, ni sladoled na ulici nismo mogli da priuštimo. Po povratku u Beograd, dao nam je tri dana slobodno, a onda na prvom sastanku održao govor u svom stilu. Ubedio nas je sa tri rečenice da zaboravimo šta je bilo i da se posvetimo borbi za titulu".

"Trofej Marjana" razbija monotoniju zimskih priprema. Hajduk "bije" Zvezdu u finalu  5:1. U borbi za treće mesto Partizan bolji od Dinama, Živaljević je iskoristio nesporazum Šarovića i Blaškovića i postigao pobedonosni gol.

Stanislav Karasi Foto: MN Press



Evo i Atine. Utakmica istine. Možemo li ipak na najveću smotru svetskog fudbala? Samo dva gola razlike protiv Grka obezbeđuju majstoricu sa Španijom:

"Bio sam cimer sa Vladićem iz Veleža, inače ljutim konkurentom za mesto u timu, pošto je jedno bilo rezervisano za Kuleta. Probudi me on u gluvo doba noći i kaže: 'Mali, sanjao sam da daješ dva gola'. Siđemo ujutro na doručak, kad na recepciji Bobek. Zagrli me pred svima i razdere se: 'Ove Grke znam u dušu, ako neko može da ih sruši onda je to ovaj momak'. Vladić se nasmeje i dobaci 'Pa ja sam to i sanjao'!".

Počinje drama. Petkov šut Aćimović odbija u mrežu - 0:1. Akcija Džajić, Aćimović, Petković, Karasi - 0:2. Nemačka je na dohvat ruke:

"Doktor Nešović je obukao beli džemper zbog uroka. Isti je nosio i u Oslu kada smo tukli Norvešku 3:0".

Odjednom, "black-out", pomračenje. Grci koriste pad u igri našeg tima i stižu do 2:2. Opet je sve na nuli. Bajević i Jerković grizu nokte na klupi, Rebac pali cigaretu za cigaretom.

"Bajević je dobio crveni karton i hteli smo svi da ga zadavimo u svlačionici na poluvremenu. Miljan je skočio i jedva smirio strasti. Mislili smo da sa igračem manje nemamo šta da tražimo u nastavku".

Šurjak na asistenciju Karasija postiže treći gol, ali ni to nije dovoljno.

Ističe 90. minut, komentator Vladanko Stojaković kuka u prenosu: "Šta da vam kažem, imali smo sve u našim rukama..."...

"Kule i ja smo kod tog trećeg gola odigrali dupli pas na sredini, dao sam jači for, nisam hteo da podnem nego da dam gol, lopta se odbila golmanu od grudi i došla pravo do Šurjaka. I onda taj istorijski momenat. Hadžiabdić je započeo akciju, Pižon glavom vratio na penal i ja već vidim kako treba da je šutnem. Molim Boga samo da mi ne pređe preko noge i ode preko gola. Šta god neko mislio, način na koji sam zahvatio loptu je jedan od najtežih udaraca u fudbalu".

4:2!

"Da li je moguće", dere se Vladanko. "Imaaaa Bogaaa", čuje se iza kamere i religiozni snimatelj dobija otkaz u državnoj televiziji. (Snimak pogledajte OVDE)

"Gol decenije", pišu jugoslovenski mediji.

"Umalo mi srce nije puklo. Emocije su navirale sa svih strana. Buljan me je zagrlio otpozadi sa obe ruke, malo je falilo da me udavi. U tom šut je bilo mnogo besa koji se mesecima skupljao u meni. Igrali su oni koji ne zaslužuju ni kvalitetom ni ponašanjem. Ja sam davao, nameštao, oduzimao... Pitao sam se šta još treba da bih dobio poziv u reprezentaciju. Verovali ili ne, čak se i posle te Atine postavljalo pitanje zaslužuje li Karasi da igra majstoricu protiv Španije. Umesto da se na miru pripremamo za utakmicu godine, mi smo se po običaju bavili aferama i kandidatima za novog selektora".

Vujke se povukao, formirana je Komisija kao privremeno rešenje. Miljanić, Mitić, Bobek, Ribar i Ćirić.

"Već je tada počela da se stvara loša atmosfera. Za mene je to pravi početak raspada Jugoslavije. Svako je od tih trenera vukao na svoju stranu i forsirao svoje igrače. Krenule su i prve trzavice unutar ekipe. Enver Marić mi je na jednom treningu ušao sa dve noge u koleno. Hteo je po svaku cenu da njegov klupski drug Vladić igra na Svetskom prvenstvu. Ustao sam i nokautirao ga pesnicom u glavu. Posle na sastanku u hotelu Slavija, Rebac insistira da mene oteraju zauvek iz reprezentacije. Znači, nije kriv Marić što je hteo da mi polomi nogu, nego kriv Karasi što nije dao na sebe. Ustao sam i rekao: 'Čekajte, bre, svi ste vi zahvaljujući meni još uvek u igri za odlazak na  Mundijal'".

Na jednoj fotografiji, Enver Marić pozira u bokserskim rukavicama.

Možda se spremao za duel sa Karasijem u ringu: "Hahahaha. Možda. Mada sam se ja na fudbalski način svetio onima koji su bili bezobrazni prema meni. Tako sam i njemu posle tog incidenta rekao: 'Doći ćeš ti sa Veležom na Marakanu'. Ima jedna scena sa utakmice u Beogradu koja je konkurisala za fotografiju godine. Vrteo sam ga minut i po u šesnaestercu, bacao čas na jednu čas na drugu stranu i na kraju promašim prazan gol. Hteo sam da se pojedem od muke. Ali, bar sam se njemu slatko osvetio".

Džajić u Atini nije bio na svom niovu, ali psiholog reprezentacije Vojkan Stefanović tvrdi da je samo njegovo prisustvo dalo doprinos stabilnosti ekipe:

"Da, imali smo i psihologa. Vojkan je bio veliki Miljanov prijatelj i mnogo nam je pomogao na tom mentalnom planu".

Jugoslavija, jugoslovenska reprezentacija, reprezentacija Jugoslavije Foto: MN Press Bogićević, Pižon Petrović, lekar Nešović, Aćimović, Bajević, fizioterapetu Raki Aranđelović, Karasi, Krivokuća, Bjeković, Antić, Katalinski, Oblak, Enver Marić, Ognjen Petrović, Jerković, Buljan, Šurjak i Vabec.



Uoči Frankfurta, ogroman problem. Ko umesto suspendovanog Bajevića? Bjeković, Šurjak, Santrač ili Musemić.

"Nisam nijednog trenutka sumnjao da će Čiča (Miljanić) pronaći rešenje. Umeo je da iznenadi taktičkim detaljem, recimo sa Šurjakom kao centarforom i sa mnom koji se ubacujem iz drugog plana na poziciju polušpica".

Polako. Pre reprezentativnog okršaja sa Špancima, najpre onaj na klupskoj sceni. Dvomeč sa Atletikom za plasman u polufinale Kupa šampiona: "I dan danas žalim za tim porazom. Bili smo bolji u Beogradu, Džaja je imao dve-tri fenomenalne šanse. Imali su strašan tim sa Iruretom, Garateom, Adelardom, Euzebijom, Aragonesom... Te sezone su dogurali do finala i izgubili od Bajerna tek u ponovljenoj utakmici".

Luis Aragones u 39. i Hoze Garate u 80. Kapitalna prednost za Špance pred revanš na Kalderonu:

"Miljan nas je napustio i otišao u Real. Nije imao dozvolu kluba da se sretne sa nama pred utakmicu u Madridu. Otišli smo krišom u njegov hotel, bio je nešto prehlađen, ali je smogao snage da nam otkrije neke tajne iz igre Atletika. Nije bilo vajde. Završilo se bez golova i oni su otišli dalje. Meni je u finišu poništen gol, pogledajte snimak na YouTube pa sami zaključite da li sam bio u ofsajdu".

Zbog golova u Atini, Karasi je na vrhuncu slave. Mušterije dolaze kod brice Zorana i traže frizuru "ala Stane".

"On me šiša od 1964. godine Danas njegov sin Zoran šiša mog zeta, unuka i sve moje drugare".

Novine se utrkuju koja će da objavi originalniji naslov. "Konac delo Karasi", jedan je od najupečatljivijih.

Pred utakmicu sa Španijom, euforija kao da je finale Svetskog prvenstva. Ceo Vald stadion u bojama jugoslovenske trobojke. Deluje da igramo u Beogradu:

"Čekali smo taj gol 12 godina. Propustili smo Englesku i Meksiko i bilo smo spremni da izginemo na terenu za plasman u Nemačku. Kada smo osetili ambijent u Frankfurtu, kao da smo dobili natprirodne moći. Škijo (Katalinski) se sjajno snašao kod centaršuta Oblaka. Mislim na onaj drugi udarac, njemu igra glavom nikada nije bila problem, ali nas je iznenadio reakcijom posle skoka. Zakucao je Iribaru pod prečku i odveo nas na Svetsko prvenstvo".

Izvor: YouTube/Football Seventies


Meč je prenošen u 40 zemalja. Više od 100 miliona ljudi je videlo demonstraciju moći  jugoslovenskog tima.

"Bila je to poslednja utakmica na kojoj smo disali kao jedan. Oblak je potpuno isključio Asensija iz igre. Bleki je gospodario sredinom terena i pokretao svaki naš napad. Loro je sudio perfektno, ali morate da vidite start španskog igrača u šesnaestercu kod jedne naše šanse. To bi se danas kaznilo isključenjem i sa tri utakmice suspenzije. Tada se to nije sviralo, arbitar je jednostavno pustio prednost".

Frankfurt u delirijumu. Jugoslavija ide na Svetsko prvenstvo!

"Ljudi su probili kordon i uleteli na teren. Moj brat je došao iz Holandije, plakao je od sreće. Ruke su mu bile krvave od preskakanja ograde. Slavlje se nastavilo posle utakmice u jednom jugoslovenskom restoranu. Do zore, bukvalno smo iz restorana ušli u avion".
...
Kraj prvog dela
...
U drugom delu: PROLEĆNI RASPLET ZA TITULU, SVETSKO PRVENSTVO U NEMAČKOJ:

Karasi: "Sudija meni 'Svinjo jugoslovenska', ja njemu 'Danke šen'".

Sve vesti