Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, koje će se održati u maju, jedna od glavnih tema biće i proglašenje patrijarha Pavla za svetitelja, tvrde izvori bliski SPC.
"Krajnje je vreme da se kanonizacija patrijarha Pavla nade na dnevnom redu sabora koji ce biti održan pocetkom maja , jer su se za to odavno stekli uslovi", kaže izvor "Kurira".
Njegovi poštovaoci vec devet godina, koliko ima od kad je napustio ovaj svet, željno išcekuju ovu odluku SPC, a u prilog tome ide i cinjenica da mnogobrojni vernici svedoce o cudima koja su im se dogadala nakon molitvi na njegovom grobu, piše štampa.
Patrijarh Pavle u anegdotama: Drug Paja i mercedes
"Kod njega se zaista osecalo da je drugaciji. Susret s njim ostaje trajan, upecatljiv, za razliku od drugih koji nemaju tu harizmu. Videlo se da je on svetitelj za života. Ovo bi bio poseban dogadaj da se patrijarh proglasi svetim, ali to je potrebno nama, ljudima, a ne njemu, jer je on vec u zajednici svetih", rekao je Zdravko Peno, profesor na Bogoslovskom fakultetu.
"Bilo je jasno da je patrijarh Pavle bio Božiji covek i da je živeo po Njegovoj volji i zapovestima. Cim neko ispunjava volju Božiju, onda i njega sluša Bog, pa nije ni cudo ako su njegove molitve pomogle vernicima", rekao je vladika mileševski Atanasije Rakita koji ne negira da ce se kanonizacija patrijarha naci na dnevnom redu sabora.
Skromni heroj Srbije - od siromaha do živog sveca
Penzionisani profesor Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezic kaže da posle Svetog Petra Cetinjskog niko u narodu nije bio toliko poštovan i prihvacen kao patrijarh Pavle, što je jedan od uslova kanonizacije.
"Svi u saboru to znaju, ali se verovatno uzdržavaju, kako ne bi to uradili preuranjeno", rekao je on i dodao da poglavari SPC smatraju da ova odluka ne sme biti nametnuta, vec iskljucivo volja naroda, pa se zato cekalo na to.
Patrijarh Pavle je na mestu poglavara Srpske pravoslavne crkve proveo 19 godina: Izabran je 1. decembra 1990. godine, kada je zamenio bolesnog patrijarha Germana.
Mnogi su ga doživljavali kao sveca još za života, a njegova skromnost bila je putokaz mnogima.
Preminuo je 15. novembra 2009. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je proveo poslednje dane na lecenju.
