On je dodao da  je NATO, međutim, morao da preduzme oštre mere kako bi pokazao da nije zadovoljan ponašanjem Moskvom,

NATO je prošle nedelje proterao sedam diplomata ruske misije u Alijansi i smanjio maksimalan broj članova ruske delegacije sa 30 na 20, posle napada izvedenog pre tačno mesec dana u engleskom gradu Solzberiju, za koji Zapad krivi Moskvu, dok Kremlj negira krivicu.

"Nastavljamo da stremimo ka boljim odnosima s Rusijom jer je Rusija naš sused, i na tom će mestu ostati. Nemamo za cilj da izolujemo Rusiju", rekao je prvi čovek Severnoatlantske alijanse u govoru na Univerzitetu Otave, prenosi Rojters.

Stoltenberg je, istovremeno, istakao da je NATO zabrinut zbog "agresivne Rusije" koja je, kako je naveo, pripojila Krim, destabilizovala istočnu Ukrajinu, podržala sirijskog predsednika Bašara al-Asada i umešala se u pitanja drugih zemalja.

Rusija: Zapad podstiče novi Hladni rat

"Zato su saveznici i partneri NATO reagovali onako kako su reagovali nakon napada u Solzberiju, jer to nije jedini događaj. To je napad koji se dogodio s pozadinom modela ponašanja kakav godinama viđamo kod Rusije", istakao je Stoltenberg.

Više od 100 ruskih diplomata proterano je iz zapadnih zemalja kako bi se Kremlj kaznio za napad izveden 4. marta, podseća britanska agencija.

Rojters napominje da je NATO obustavio svaku praktičnu vojnu i civilnu saradnju s Rusijom posle pripajanja Krima 2014. godine.

Odnosi Rusije i Zapada su spali na najniži nivo iz perioda Hladnog rata, a nakon što je Rusija anektirala Krim i podržala proruske separatiste u istočnoj Ukrajini, navodi agencija.

Tenzije su dalje eskalirale ovog meseca, nakon što su bivši kontrašpijunm Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija 4. marta pronađeni bez svesti u Solzberiju.

Slučaj Skripalj: Evo gde se desio dodir s agensom

Velika Britanija je nakon toga saopštila da su oni otrovani nervnim agensom i za to optužila Rusiju koja je odbacila te optužbe što je dalje vodilo ka masovnim diplomatskim proterivanjima između Zapada i Rusije.

Kako su agencije prethodno prenele, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin kazao je takođe danas da je na osnovu akcija koje protiv Rusije preduzima Vašington moguće da počne da se govori o povratku u eru Hladnog rata.

"Vašington je postao opsednut borbom protiv nepostojeće, takozvane ruske pretnje. Ovo je dostiglo takve razmere i poprimilo tako apsurdne karakteristike da je moguće govoriti o povratku u mračno doba Hladnog rata", rekao je Nariškin u govoru na bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.

Nekadašnji dvostruki ruski agent pukovnik Ruske vojne obavještajne službe Sergej Skripalj i njegova kćerka Julija otrovani su nervnim agensom 4. marta u britanskom gradu Solsberiju.

Oni su prebačeni u bolnicu i od tada su u kritičnom stanju.