Vrhunski sportisti zbog njega igraju bolje

"Pročitao sam njegovu knjigu i poželeo da ga kontaktiram. Tako je sve počelo", kaže Miloš Jojić o stručnjaku za ishranu koji radi sa mnogim sportistima. Upoznali smo ga, pitali koja je tajna zdravlja, šta se dešava sa Novakom...

Vrhunski sportisti zbog njega igraju bolje Foto: MONDO/Stefan Stojanović

Talenat i upornost više nisu dovoljni za vrhunskog sportistu. Njima sada treba mnogo više - najbolja oprema, na primer, ali i posebna ishrana. O ovom drugom se često govori u poslednje vreme, naročito otkako je Novak Đoković zablistao pa posustao.

Koliko je hrana uticala na njegovu karijeru, pitali smo, između ostalog, mr. sc. Gorana Radovanića, Splićanina u kojeg se kunu mnogi profesionalni sportisti, jer su zahvaljujući njegovim savetima o ishrani postigli neverovatne rezltate na terenu. 

"Neozbiljno bi bilo s moje strane da sada pričam o ishrani i karijeri Novaka Đokovića. Činjenica je da su ga izmene u prehrani dovele do toga da se lako i brzo regeneriše nakon mečeva. Zato je mogao da igra u pet setova i da bude onoliko koncentrisan. To vidim i sa sportistima sa kojima ja radim. Nivo energije utiče na nivo koncentracije. Međutim, šta se sada dešava sa Novakom Đokovićem, to samo on zna. Hrana je važna, ali nije presudna, mnogo činilaca utiče na svaku karijeru, pa i na karijeru sportiste".

Kako je Goranova tajna pomogla Milošu

"Napravili smo veliki preokret što se tiče moje ishrane. Izbacili smo mnogo stvari koje sam konzumirao svakodnevno, pre svega mleko i meso, ali i jaja. Već posle 3,4 meseca strogog pridržavanja, smršao sam 6 kilograma. Dobio sam na pokretljivosti i nekako se lakše osećam. Najbitnija promena koja mi se desila, jeste oporavak posle utakmice. Primetio da već dva dana nakon utakmice mogu opet da igram bez problema. Ranije kada vežem 4,5 utakmica za 2 nedelje, bio mi je potreban duži period za oporavak. Imao sam malih problema na početku da se naviknem, naravno, ali sam brzo video rezultate. Koža mi je postala glatka, mišići su došli do izražaja, i to me je motivisalo da nastavim. Sada mi je to već rutina, navikao sam organizam na lakšu hranu. Jedem često u toku dana, ali se vrlo brzo zasitim. Porcije su mi manje. Pročitao sam Goranovu knjigu 'Tajna zdravlja' i istog momenta poželeo da ga kontaktiram. Tako je sve počelo", rekao nam je nekadašnji fudbaler Partizana, sada nemačkog Kelna, Miloš Jojić koji dve godine sarađuje sa Radovanićem.

Da li to znači da i mi, koji se bavimo nekim drugim biznisima, možemo pomoću pravilne ishrane da zablistamo i postignemo bolje poslovne rezultate?

"Nisu svi moji klijenti samo sportisti, imam puno onih koji su u raznim biznisima i imaju sastanke ceo dan. Njihovo najčešće pitanje je - zašto mi posle ručka opadne energija? Kažem im da je to sasvim logično, jer pojedu hranu koja traži da telo utroši energiju da bi svarili ta jela. Kada im malo modifikujem ručak, kada im izbacim neke namirnice, a neke ubacim, onda oni jedu hranu koja im daje energiju, posle ručka budu jednako budni kao i pre ručka."

I vi ste nekada bili profesionalni fudbaler, igrali ste UEFA kup. Kako ste se hranili tada, a kako sada?

"Sada se hranim potpuno drugačije nego onda. Zapravo, jeo sam ono što sada jedu sportisti koji dolaze kod mene da im pomognem da postignu bolje rezultate. Igrači, poput Miloša Jojića na primer, hrane se isto poslednjih 40 godina. Svi pre utakmice jedu piletinu i testeninu. Fudbaleri, vaterpolisti, rukometaši, trkači, ronioci… svi jedu isto. Ja se šalim i kažem da ono što je jeo naš stari hajdukovac Franjo Matošić, koji je igrao 1930, jedu i današnji sportisti, a nikako ne bi trebalo da bude tako."

Šta fali piletini i testenini?

"Te dve namirnice su potpuno nekompatibilne, čak i da je piletina iz ekološkog uzgoja, a često nije jer se klubovi ne trude da nađu takvu piletinu, kupuju ono što im je najjeftinije. Meso traži enzim da razgradi proteine, a testenina enzim da razgradi skrob. Kad dođu zajedno u stomak treba im mnogo vremena da se razgrade, jedna drugu poništavaju. A onda, na sve to, svi obavezno pojedu voće posle ručka, jer to je kao zdravo, a ne znaju da je to najgora stvar koju neko može da uradi. Pogledajte, najsnažnie životinje na kugli zemaljskoj ne jedu piletinu, ne jedu meso uopšte. Slon, na primer, jede travu. Naravno, nemamo mi želudac kao slon i ne možemo da živimo samo na travi, ali i nama treba puno salate, semenki, pa onda tek piletina i riba, ali sasvim malo."

Pomenuli ste semenke - šta mislite o čija semenu, koje je sada toliko popularno kod nas, bez obzira na to što je iz uvoza, a neki nutricionisti smatraju da ne bi trebalo da jedemo hranu koja nije sa našeg podneblja, poput kurkume, avokada...

"Svet je postao globalno mesto, na Internetu možete da pročitate sve o drugim zemljama i onome šta se tamo jede. Zašto ne bismo iskoristili ono najbolje što nam svet nudi? Treba jesti našu sezonsku hranu, ali kada je nema onda je doro iskoristiti ono što je tamo negde u sezoni, tamo gde ima više sunca i zrelih plodova."

Miloš Jojić, orlići, U 21 Evropsko prvenstvo Foto: MN Press

Kad već piletina ne valja, da li je riba zdrava?

"Piletina valja kada je iz ekološkog uzgoja, a riba je dobra ako je divlja, upecana. U našim krajevima se najviše jedu losos i tuna, a losos je najgora namirnica koju možete da uneste u svoje telo. Preporučujem vam da pogledate dokumentarac o tome kako se uzgaja losos. Većina tih uzgajališta je u Baltičkom moru, u koje utiče reka koja je čistač Nemačke - Rajna. Takođe, nijedno uzgajalište lososa nije dopustilo TV ekipi da uđe i snima. Dakle, uzgoj životinja na kopnu ima, koliko-toliko kontrole, ali uzgoj ribe nema nikakvu kontrolu."

Dakle, treba da idemo na pecanje i tako sebi obezbedimo zdravu ribu. Ali, vrhunski sportisti, profesionalci, nemaju vremena za pecanje. Zato se obraćaju vama. Šta im savetujete da večeraju. Možda da preskoče taj obrok?

Hrana i seks? Ovako...

"Jednom starijem gospodinu pomogao sam prilikom lečenja od zloćudnog tumora, i nakon tri godine njegova supruga me zove da me nešto pita, ali okoliša. Vidim da joj je neprijatno, jer ona je dama, ali je na kraju ipak rekla: 'Gorane, imam veliki problem, moj muž je postao nezasit. Kao kada smo bili mladi, ne znam više šta ću s njim!'. Rekao sam toj gospođi da mu daje malo manje zelenih sokova, da mu opadne energija. Znate, hrana je naše gorivo, i često pitam fudbalere koji voze dobre automobile i svake godine ih voze na servis, kada su poslednji put svoj organizam odvezli na servis, kada su očistili svoju jetru, krv, motore svog tela?"

 "Večera je uživanje, ne treba se toga lišavati, samo treba biti umeren. Tada se može popiti i čaša crnog vina.To je jedini alkohol koji ima antioksidans resveratrol, nalazi se u opni grožđa i nije slučajno da Francuzi jedu sir i piju vino, a imaju najmanje srčanih udara. Međutim, mi za razliku od Francuza, umesto jedne čaše popijemo čitavu bocu, pogotovu uveče, a to onda uopšte nije zdravo."

Alkohol nije hrana, ali vas sportisti pitaju da li smeju da piju ili ne. I seks nije hrana, ali neki kažu da može da utiče na uspeh na terenu, naročito ako se desi neposredno pre utakmice. Šta vi o tome mislite?

"To je individualno, kao i sa prehranom. Ono što odgovara jednom igraču, ne znači da odgovara i drugima. Ima sportista koji pre utakmice popiju zeleni šejk i tako dobiju dodatnu energiju, a nekima isti taj šejk napravi problem jer ne mogu da ga svare. Imam neke starije klijente koji me pitaju da li bih mogao da im pomognem u vezi sa potencijom i ja im pomognem."

Gde još sportisti greše, kada je ishrana u pitanju, osim što jedu piletinu i testeninu?

"Mnogo koriste proteine, kupuju ih bez kontrole. Imao sam jednog klijenta koji mi je rekao kako mu je doktorka savetovala da izbegava mleko, dala mu je da pije proteine, a ja sam mu onda objasnio da to što pije, umesto mleka je napravljeno od mleka! Veštačke stvari kratkoročno mogu da pomognu, ali dugoročno veoma štete zdravlju. Nije slučajno da skoro svi profesionalni bodibilderi između 50 i 60 godina starosti operišu srce."

Partizan, Miloš Jojić Foto: MN Press

Da li ste protiv svih drugih veštačkih dodataka ishrani, suplemenata, sintetičkih vitamina?

"Jesam, mada neke stvari koje su esencijalne i ne možemo ih u dovoljnoj količini uneti hranom, pre svega vitamin C, moramo unositi suplementacijom. Ali, to ne bi trebalo da bude običan vitamin C već sodijum askorbat. Običan vitamin C je askorbinska kiselina koja ima PH veoma kiseo, a mi se trudimo da jedemo hranu koja je što više bazična. Da li znate da vam za jedan gram vitamina C treba 50 limuna? Preporuka ljudi koji su dobili Nobelove nagrade za istraživanja u vezi sa vitaminom C je da nam dnevno treba 15 grama. Ko može 750 grama limuna u jednom danu da unese u organizam? Ljudi takođe ne znaju da najviše vitamina C ima u naru - 1.000 miligrama u 100 grama voća. Ali su lenji da ga očiste! A možete samo da ga presečete na pola i u sokovniku napravite napitak koji je takođe pun C vitamina."

I oko sokova su podeljena mišljenja. Jedno vreme su sportisti pili smutije, a sada na internetu čitamo nova istraživanja da ni to nije čarobni napitak. Šta vi kažete?

"Ništa nije čarobno, ali kombinacije u određenim dozama mogu da daju čarobnu formulu. Kad probate jelo vrhunskog kuvara ništa ne dominira, bez obzira na to što ima mnogo sastojaka. Znate zašto? Zato što su svi dobro izbalansirani! Zato, ni sa čim ne treba preterivati, pa ni sa smutijem."

Mi smo jedini sisari koji piju mleko nakon što se završi period laktacije majke. Da li je to pogrešno, ili nam mleko stvarno toliko treba?

"Moj najmlađi sin još nije okusio kravlje mleko. Sada mi je žao što ova znanja nisam imao pre 20 godina kada sam dobio prvo dete, ali bolje ikad nego nikad. Sada imam troje dece, nijedno ne pije mleko niti mlečne proizvode. Jedemo ponekad sireve jer ih volimo, uživamo u tome, ali kada je reč o mleku, onda pijemo bademovo, pirinčano, nekad ga i sami napravimo."

Kada sportista nije disciplinovan i pretera hraneći se nezdravo, koji je najbrži način da se vrati u normalnu?

"Važno je da se prvo očisti telo i da nakon velikog napora sportista bude brzo spreman za nov napor. Mišići nas bole zbog nagomilane mlečne kiseline, zato treba doći do toga da se ta kiselina što teže stvara i što brže apsorbuje u organizmu. Za to su potrebni meseci, to ne može brzo i lako da se postigne. Fudbalerima se nakon utakmice meri kreatin kinaza - pokazuje koliko su mišići opterećeni. Znamo da smo postigli uspeh kada sportista dođe do toga da njegovo telo pokazuje da je odmorno nakon utakmice i da je spremno za novu."

Koliko se uopšte razlikuje ishrana od sporta do sporta?

"U suštini baza je svuda ista, ali malo je sportova gde je opterećenje kao u fudbalu. U košarci ili rukometu, možeš da napraviš karijeru kao napadač, na primer, da igreš 20 minuta, ali ne i u fudbalu. Ako sportisti treba mišićna masa onda mu se povećava unos proteina, ako mu treba veća izdržljivost, onda mu se daju sokovi sa prirodnim elektrolitima, uglavnom od povrća i to od cvekle i celera."

I na kraju, da li ćete nam otkriti tajnu zdravlju, ili moramo da pročitamo vašu knjigu, koja se baš tako zove?

"Tajna zdravlja je balans u svemu. Ako popijete čašu vina to je ok, ali ako popijete bocu vi ste alkoholičar. Ako pojedete komad mesa tu i tamo, to je dobro, ali ne i više od toga."

Definišite, molim vas, "tu i tamo"?

"S obzirom na to da se mediteranski način ishrane smatra najzdravijim, rađeno je istraživanje u Italiji - koliko često i u kojim količinama se tu jede meso. Odgovor je - poluvegetarijanstvo. Meso i riba se jedu jednom nedeljno, i to ne više od po 200 grama. Što se sira tiče, oko 100 grama nedeljno je dovoljno. Testenina se takođe jede, ali ona od durum pšenice, da ima što manje glutena i skroba. I to je to."

Povezano

Sve vesti