Prema mišljenju Svetske banke, ukupni izgledi regiona su pozitivni. U Srbiji se očekuje oporavak privrednog rasta.
Svetska banka predviđa da će privredni rast Srbije iznositi 3,0 odsto ove godine, za iduću godinu prognozira 3,5 procenata, a za 2020. rast od 4,0 odsto.
Istovremeno, ovaj međunarodni kreditor procenjuje da će javni dug Srbije pasti na 56 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, u 2019. godini na 54,3 procenta, a u 2020. na 52 odsto BDP-a.
Prema najnovijem redovnom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan, koji je predstavljen danas u Kancelarijama ove međunarodne finansijske institucije u Beogradu, inflacija će ove, kao i u naredne dve godine, iznositi 3,0 procenta.
Projektovani rast BDP-a regiona Zapadnog Balkana će se u ovoj godini oporaviti na 3,2 posto, a u 2019. godini će iznositi 3,5 procenata.
KAKO STOJI ZAPADNI BALKAN
U izveštaju se takođe navodi da je privredni rast na Zapadnom Balkanu opao lani, uprkos otvaranju 190.000 novih radnih mesta u prvih devet meseci te godine, pri čemu je BDP Srbije, najveće ekonomije u regionu, usporio na procenjenih 1,9 odsto u 2017. prvenstveno usled nepovoljnih vremenskih uslova.
Stopa privrednog rasta za region u celini pala je sa 3,1 odsto u 2016. na procenjenih 2,4 odsto prošle godine zbog oštre zime i manjeg obima investicija, ali se očekuje oporavak rasta na 3,2 odsto u ovoj i 3,5 odsto u 2019. godini.
"U regionu se beleži pozitivan trend. Sve više građana nalazi posao, dok se zarade polako povećavaju. Međutim, na privredni rast negativno utiču kako domaći tako i inostrani činioci, što je i potvrđeno usporavanjem rasta u 2017. godini", navela je Linda Van Helder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Stabilniji rast koji Svetska banka predviđa u narednih nekoliko godina, kako kaže, može se ostvariti pod uslovom da se primeni pravilna kombinacija javnih politika i propisa da bi se smanjila osetljivost na udare i podstakao rast.
Prema mišljenju Svetske banke, ukupni izgledi regiona su pozitivni, pošto se očekuje oporavak rasta u Srbiji i BJR Makedoniji, povećanje investicija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i usporavanje rasta u Albaniji i Crnoj Gori sa završetkom velikih investicionih projekata i nastavkom preko potrebne fiskalne konsolidacije u Crnoj Gori.
U izveštaju se konstatuje da se zaposlenost povecava u čitavom regionu, i to naročito u sektoru trgovine na veliko i malo.
U svih šest zemalja Zapadnog Balkana otvorena su nova radna mesta tokom 2017. godine, napominje se i dodaje da je prosečna stopa zaposlenosti neprekidno u usponu i da je dostigla u septembru 2017. nivo od 42,6 odsto.
Nezaposlenost u regionu je bila 5,6 odsto manja nego prethodne godine, a opala je i nezaposlenost mladih na 31,5 odsto sa 37,5 odsto prethodne godine.
Ipak, u izveštaju se upozorava na usporavanje tempa otvaranja radnih mesta, budući da je stopa rasta zaposlenosti na godišnjem nivou pala sa 4,5 odsto u 2016. godini na 3,2 odsto u septembru 2017.
U izveštaju se poziva na smele strukturne reforme radi pružanja podrške stvaranju novih radnih mesta i podsticanju održivog rasta na srednji rok.
"Privredni rast u celom regionu i dalje je osetljiv kako na udare izazvane vremenskim prilikama, kao što su oštre zime i neočekivane prirodne katastrofe, tako i na činiocekoji se odnose na svaku zemlju pojedinačno, poput političke neizvesnosti.
Zemlje regiona se protiv uticaja ovi h negativnih faktora mogu boriti reformama kojima se podstiče razvoj privatnog sektora i smanjuju prepreke za učešće radne snage", zaključuje se u izveštaju Svetske banke.
