Sposobnost beba da razlikuju emocionalne ekspresije razvija se već u šestom mesecu života. Ali, da li one zaista prepoznaju emocije ili samo fizičke karakteristike lica i glasova? Istraživači sa Univerziteta u Ženevi otkrili su odgovor na to pitanje, ispitujući sposobnost šestomesečnih beba da povežu glas (koji izražava sreću ili bes) i emocionalnu ekspresiju lica (opet, sreću ili ljutnju).

Ispostavilo se da bebe duže gledaju u ljutito lice - posebno u usta - ako su čule glas koji izražava sreću, pokazala je studija. Ova reakcija prvi put pokazuje da bebe već tako rano imaju sposobnost da emocionalnu informaciju koju dobiju "prevedu" iz zvuka u ono što vide.

Dakle, sudeći prema ovom istraživanju, bebe i u tako ranom uzrastu, pre nego što progovore, mogu da razlikuju emocije.

Autorka studije Amaja Palam potvrđuje da su ovom studijom utvrdili da šestomesečna beba može da prepozna emocije, "bez obzira na audio ili vizuelne fizičke karakteristike".

Bebe izražavaju emocije kako bi na taj način komunicirale sa svojim roditeljima ili starateljima, pošto je to jedini način da izraze svoje potrebe za presvlačenjem, hranom…

Dalji rezultati studije sugerišu da bebe nemaju preferencije za srećna ili ljuta lica nakon što čuju neutralan glas ili nekoga ko iskazuje bes. One takođe duže vremena gledaju ljudima u usta, ako su prepoznale ljutnju, a čule glasove koje prepoznaju kao srećne emocije.

Istraživači su za potrebe ove studije analizirali 24 šestomesečne bebe u Ženevi. Njima je pokazan crn ekran dok su slušale neutralne, srećne ili ljutite glasove 20 sekundi.

Posle toga su gledale lica koja su izražavala neke od ovih emocija u trajanju od deset sekundi.

Tehnologija kojom su praćene linije pogleda beba utvrdila je da bebe duže gledaju u srećna lica, te da mogu da razlikuju sreću od besa.