Amerikanku koja je volela Srbiju i nesebično joj pomagala...
Malvina Hofman, američka vajarka, pomagala je Srbiji i srpskoj deci tokom Prvog svetskog rata, a pričalo se i da joj se "srce ukrao" srpski pukovnik Milan Pribićević.
Kako je Malvina uopšte saznala za tragičnu sudbinu Srbije i zašto je ostala vezana za nju sve do kraja svog života?
Hofmanova je tokom Prvog svetskog rata radila za Crveni krst i organizovala je američko-jugoslovenski fond za pomoć deci, tako da je dolazila u Jugoslaviju, a poznavala je i hrvatskog vajara Ivana Meštrovića, koji je sa njom studirao.
Preko sestre Helen, koja je bila direktorka Crvenog krsta i organizovala slanje pomoći za srpsku decu, upoznala je srpskog pukovnika Milana Pribićevića 1916. godine. On je bio izaslanik srpske vlade u Sjedinjenim Državama.
Posebno su je inspirisali i dirnuli njegovi govori u kojima je tražio od jugoslovenskih imigranata da se bore za svoju domovinu.
"Rad u međunarodnoj ispostavi Crvenog krsta u Njujorku doveo me je u kontakt sa ljudima iz raznih zemalja. Među njima je bilo Srba, kojima je najviše bila potrebna naša pomoć. Jedan od njihovih patriota, pukovnik Milan Pribićević, došao je u Ameriku sa ostrva Krf. Njegova najveća želja je bila da okupi desetak hiljada dobrovoljaca i povede ih natrag, da oslobodi porobljena sela", pisala je Malvina Hofman u svojim memoarima "Juče je sutra."
Pribićević joj je pozirao za dve biste od kojih se primerci "Modernog krstaša" sada nalaze u Muzeju Metropoliten u Njujorku, Smitsonijanu u Vašingtonu i Umetničkom institutu u Čikagu.
Malvina je u svojim memoarima, ovako opisala susret sa Pribićevićem: "Njegovo ispijeno lice je bilo obasjano dubokim smeđim očima. Činilo se da tinjaju i gore intenzitetom njegovog patriotskog zanosa. Pored njegovih crta lica i sličnosti, mora da sam osetila i zabeležila heroja-idealistu koga je vera održala protiv horde protivnika, čoveka čiji su čast i integritet goreli poput baklje u tami".
Pričalo se da se među njima rodila i ljubav, ali da Malvina nije bila voljna da napusti dom i karijeru da bi se udala. Jednom je izjavila: "Obožavanje heroja je formiralo veliki deo mog emotivnog života".
Malvina je "oživela" ovih dana zbog plakata "Srbiji je potrebna vaša pomoć" (Serbia Needs Your Help), kojim se najavljuje večerašnja izložba u Klubu "Tribina mladih" u Kulturnom centru Novog Sada. Plakat je upravo njeno delo i deo je postavke izložbe "Ko je Malvina Hofman."
I američki ambasador Kajl Skot je na društvenoj mreži Twitter pozvao građane Srbije da dođu večeras u 19 časova i prisustvuju izložbi "o ovoj ženi koja je odigrala važnu ulogu u odnosima između SAD i Srbije."
Da li znate "Ko je Malvina Hofman?" Pridružite nam se večeras u 19h u @kcnovisad na interesantnoj izložbi o ovoj ženi koja je odigrala važnu ulogu u odnosima između SAD i Srbije. #NoviSadhttps://t.co/ItvqTjbiJa
— Amb. Kyle Scott (@usambserbia) 17. април 2018.
Dela Hofmanove su ustvari deo kampanje “Pomozite Srbiji” koju su u vreme Prvog svetskog rata vodile zemlje saveznice - SAD, Francuska i Velika Britanija.
Lik na plakatu je mrtav srpski vojnik na čamcu kojim su prebacivani vojnici u "Plavoj grobnici" kod ostrva Vido u Grčkoj. Malvina je isti lik iskoristila i za skulpturu Sv. Franje, predstavljenu na izložbi u virtuelnoj realnosti.
"Sve je krenulo od fotografije koju je naš ratni izveštač Miloje Igrutinović snimio na ostrvu Vido, fotografije čamca sa preminulim vojnicima koje voze da ih sahrane u plavoj grobnici, da ih bace u more", izjavio je svojevremeno autor izložbe Vladimir Čeh.
Igrutinovićeva fotografija je dospela na izložbu u Njujorku posvećenu stradanjima srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i lik jednog vojnika je ostavio poseban utisak na američku umetnicu Malvinu Hofman.
Ona ga je potom pretočila u crtež, koji je kasnije dospeo na naslovnu stranu publikacije kojom je u SAD 1918. u hotelu "Valdorf Astorija" u Njujorku promovisano obeležavanje Kosovskog dana (i prikupljanje pomoći za Srbiju). Potom ga je iskoristila za plakat "Srbiji je potrebna vaša pomoć" a od njega je kasnije nastala i razglednica.
Ova postavka o američkoj kampanji za pomoć Srbiji u Velikom ratu deo je izložbe "Srbija, rat i plakat", koja je, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, realizovana prošle godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Postavka se može pogledati do 23. aprila. Nakon Novog Sada, izložbu će videti publika u Subotici, Somboru, Vršcu, Kragujevcu, Nišu i Vranju.
