Ne palite se, ništa bez uglja

Autor:

Ugalj ostaje i dalje neizbežan energent u Srbiji u narednih 50 do 70 godina, pa država planira da ukupna ulaganja u proizvodnju uglja u narednih pet godina budu oko 1,1 milijardu evra.

1
A- A A+
rudar, rudnik, mapa, resavica, ugalj Foto: Mondo/ Goran Sivački

Da ugalj možda zbog ekologije nije najpoželjniji ali je zbog ekonomike neizbežan, rečeno je danas na međunarodnoj stručnoj konferenciji "Uloga uglja u proizvodnji električne energije".

U vreme kada su sve jači pritisci dela javnosti na smanjivanje, ili čak potpuno napuštanje uglja kao izvora za proizvodnju struje, na skupu se moglo čuti da je stvarnost takva da će još decenijama ugalj biti osnovni energent, ali da treba voditi računa o zaštiti životne sredine pre svega izgradnjom modernih termoelektrana na bazi "čistog uglja".

Upravljanje kvalitetom

Jedan od najvećih projekata u EPS-u, koji bi trebalo da bude gotov ove godine je instalacija sistema za upravljanje kvalitetom uglja. Ovaj sistem treba da reši jedan od glavnih problema, a to je loš kvalitet i nestalnost kvaliteta uglja u Kolubari, koji se šalje termoelektranama. Reč je o projektu od 150 miliona evra, koji finansiraju KfW i EBRD, a on će, prema rečima direktora Mitrovića, "doneti epohalnu izmenu u proizvodnji uglja".

"Bespredmetno je raspravljati da li treba koristiti ugalj ili ne. Ulaganjem u ekološke projekte EPS je postao lider u zaštiti životne sredine u Srbiji i okruženju. U otklanjanje praškastih čestica, sumporovih i azotnih oksida biće uloženo oko milijardu evra u periodu od 2015. do 2020. godine", napomenuo je pomoćnik ministra rudarstva i energetike, Ivan Janković.

Dodaje da se do 2023. godine očekuje gašenje pojedinih termoblokova koji će biti zamenjeni novim kapacitetima.

Rudarstvo se nalazi u teškom trenutku ograničeno prostorom, vremenom i novcem, a kako kaže Slobodan Mitrović, izvršni direktor za proizvodnju uglja u EPS-u, rudari moraju da nadoknade zaostale obaveze.

"U Evropi je pravi haos kada se radi o podacima o proizvodnji uglja. U poslednjih nekoliko godina proizvodnja uglja je smanjena sa 420 na 380 miliona tona, ali istovremeno se beleži rast uvoza uglja, koji je dostigao 180 miliona tona" rekao je Mitrović.

"Ako je neko smanjio proizvodnju uglja u Evropi, to smo onda mi. Nema više gde da se smanjuje", ocenio je Mitrović dodajući da će u narednih 50 do 70 godina ugalj ostati, ako ne najbolji, a ono bar neizbežan energent.

Janković je rekao da su bilansne rezerve uglja u Srbiji 3,3 milijarde tona, a vanbilansne 1,2 milijarde, prema podacima iz 2016. godine, a da se danas sa površinskih kopova dobija 40 miliona tona uglja godišnje.

Većina rezervi uglja se nalazi u Kolubari (1,9 milijardi tona) i Kostolcu (0,9 milijardi tona), dok se ostatak nalazi u podzemnim rudnicima i Kovinu, a Mitrović podseća da se Srbija odrekla 76 odsto rezervi na Kosovu i Metohiji.

A, gde je Balkan: Amerikanci uvoze pepeo od uglja

Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu Dragan Ignjatović, napomenuo je da se u svetu beleži rast proizvodnje uglja i da najnovije projekcije do 2040. godine pokazuju da, iako će se smanjiti učešće uglja u proizvodnji energije, i dalje će rasti ukupna proizvodnja uglja.

Ignjatović kaže je strategija države da se više od 200 miliona evra uloži u istraživanje novih ležišta.

Postoje planovi o novoj termoelektrani u Kovinu od 700 megavata, koja bi koštala oko 900 miliona evra i godišnje proizvodila 4.900 gigavat časova električne energije.Moguća je, kaže i izgradnja termoelektrane od 320 megavata kod rudnika Štavalj, koji ima 120 miliona tona rezervi uglja.

"Prema strategiji ukupna ulaganja u proizvodnju uglja do 2023. godine trabalo bi da iznose oko 1,1 milijardu evra", rekao je Ignjatović.

Predsednik Komiteta za površinsku eksploataciju uglja Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Vladimir Pavlović ocenio je da, "globalno, ni fizički ni prostorno, obnovljivi izvori energije ne mogu preći 20 odsto do 2050. godine, bez obzira na subvencije država.

Niš: Jagma za ugljem, jurnjava taksijem

"Ugalj će ostati jedan od osnovnih izvora energije. Pitanje je samo kako ćemo ugalj koristiti za proizvodnju energije, a ne i da li ćemo to raditi", istakao je Pavlović ocenjujući da su stare termoelektrane prevaziđene i da se u budućnosti očekuje povećanje efikasnosti termoelektrana za 100 odsto, uz istovremeno smanjenje emisija štetnih gasova za 50 odsto.

Međunarodna stručna konferencija "Uloga uglja u proizvodnji električne energije" održana je u organizaciji Balkan magazina, JP Elektroprivrede Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Povezano

Sve vesti