Danas se i u Srbiji obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Državnu ceremoniju predvodio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević.
Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležen je danas polaganjem venaca i odavanjem počasti kod spomenika žrtvama genocida na Starom sajmištu.
Državnu ceremoniju obeležanja Dana sećanja predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević koji je rekao da je Srbija uvek bila na pravoj strani u istoriji i da se borila za slobodu.
"Mislim da i danas takve stvari naš narod treba da zna i da se ponosi time", rekao je Đorđević.
On je dodao da Srbija ima bogatu tradiciju i da je zemlja slobodarskog naroda.
"Mi svakako imamo dosta istorijskih momenata kojima kao narod možemo da se ponosimo i trudićemo se kao vlada, kao ministarstvo da to obeležavamo i da naše najmlađe podsećamo na sve te istorijske momente koji su proslavili Srbiju", rekao je Đorđević.
On je naveo da je u genocidu nad našim narodom na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema stradalo 700.000 muškaraca, žena i dece pretežno srpske, ali i romske i jevrejske nacionalnosti.
"U toj monstruoznoj veštačkoj fašističkoj tvorevini Nezavisnoj državi Hrvatskoj od sredine 1941. do sredine 1945. godine danonoćno su radila i tri koncentraciona logora namenjena isključivo ubijanju dece kroz koja je prošlo više od 33.000 dece od kojih je ubijeno njih 20.000", rekao je Đorđević.
Gradski menadžer Goran Vesić je rekao da se Grad Beograd sa poštovanjem i pijtetom odnosi prema žrtvama Holokausta.
"Nažalost, u našem gradu je tokom rata bilo nekoliko koncentracionih logora i jedan od njih se nalazio upravo ovde gde smo sada, na Starom sajmištu. Veoma smo ponosni što smo poslednjih nekoliko godina uradili zaista krupne korake da čuvamo sećanje na žrtve Holokausta u Beogradu", rekao je Vesić.
On je istakao da se Grad trudi da čuva sećanje na žrtve koje su se desile u Beogradu i u saradnji sa Vladom Srbije zajednički radi na pripremi zakona koji će regulisati status Starog sajmišta.
"U međuvremenu smo učinili krupne korake u smislu raseljavanja centralne kule i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa kako bismo zajedno sa Vladom Srbije posle donošenja zakona krenuli u pretvaranje Starog sajmišta u memorijalni centar", istakao je Vesić.
Na Spomenik žrtvama genocida vence su, osim Đorđevića i Vesića, položili i predstavnici Udruženja logoraša "Jasenovac 1941 - 1945. godine", porodice žrtava, predstavnici više ministarstava, diplomatskog kora, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Beograda i Saveta romske nacionalne manjine.
POTRESNO: "Već sam bio ušao u gasnu komoru..."
Ovaj dan posvećen je sećanju na Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim usmrćivanjima tokom Drugog svetskog rata.
Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se 22. aprila u spomen na taj dan 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Staro sajmište: Izgradnja memorijalnog kompleksa
Sistem koncentracionih logora "Jasenovac" predstavlja jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu.
U periodu između 1941. i 1945. godine u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece (logor u Jastrebarskom).
Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, sistem koncentracionih logora obuhvatao je više lokaliteta na teritoriji današnje Hrvatske i BiH.
Najzloglasniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je koncentracioni logor na Starom Sajmištu u Beogradu, čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944.
