Na današnji dan 1918. godine umro je revolucionar Gavrilo Princip. Evo šta o njemu kaže Petar Princip, kom je Gavrilo bio deda - stric.
Banjalučanin Petar Princip (78) naglašava da je Gavrilo izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika i tiranina Franca Ferdinanda boreći se slobodu srpskog i ostalih naroda u svetu.
Princip kaže da današnji atentati u svetu nisu kao nekad jer se ne izvršavaju nad tiranima i ugnjetačima, ali da će ime i uzvišeno Gavrilovo delo i dalje zlatnim slovima ostati ispisani u istoriji srpskog i svih slobodarskih naroda sveta.
"Umobolni su svi koji mog strica danas nepravedno smatraju teroristom. Poznato je da je Veliki rat bio pripremljen i da je atentat u Sarajevu iskorišten samo kao povod za njegov početak", ocenjuje Princip za Srnu.
Povodom 28. aprila, kada se navršava 100 godina od smrti njegovog strica, Petar kaže da se politika danas upetljala u život i delo Gavrila Principa, čije je ime postalo nepoželjno u Sarajevu, odakle se od poslednjeg rata naovamo uklanjaju njegovi herojski tragovi.
"Kao član Gavrilove uže porodice mogu reći da su sve to politička gibanja. Tako su i Principovom mostu dali ime Latinska ćuprija. Hteli su da se zove Ferdinandov, ali nije uspelo zbog pritiska međunarodne javnosti", ističe Princip.
Negodujući što se u medijima objavljuju samo Principove slike iz zatvora, Petar je ustupio agenciji Srna nekoliko originalnih fotografija svog strica iz gimnazijskih dana, te otkrio da je iz priča roditelja zaključio da je Gavrilo bio jako živahan i nestašan, te da je često dolazio kući iscepane odeće.
"Ništa nije slutilo da će Gavrilo izvršiti atentat. Svi su bili iznenađeni tom vešću i dolaskom žandara, koji su ih ispitivali, saslušavali i nadzirali", priča Princip.
On kaže da ga je šest godina odgajala Gavrilova majka Marija, koju su svi zvali baba Nana. Ona je bila udata za Gavrilovog oca, koji se, takođe, zvao Petar.
"Bio je rođeni brat mog deda Stojana, a Gavrilo i moj otac Danilo bili su braća stričevići. Svi su živeli u jednoj porodičnoj kući u selu Obljaj, kod Grahova, do 1942. godine, kada je deo familije, uključujući i mene, tokom rata izbegao u Knin. Vratili smo se u Grahovo 1945. godine", seća se Princip.
On napominje da se ljudi i dalje interesuju za njegovo srodstvo sa Gavrilom, te da nikada zbog toga nije imao probleme.
Petra brine što danas među Srbima ima malo odlučnosti, entuzijazma i iskrenog rodoljublja.
"Prepuštamo se apatiji i nekom uljuljkanom društvenom `moralu`. Ne znam čemu sve to vodi. Trebalo bi nam odlučnijih koraka u svemu i da narodi u BiH budu iskreni jedni prema drugima, odnosno da sve radimo prema reciprocitetu i onoj poslovici: `čist račun - duga ljubav`", navodi Princip.
Ovaj penzioner ističe da u Bosanskom Grahovu danas vladaju jad i čemer, te da se u to mjesto nakon rata vratilo uglavnom staro stanovništvo.
"U mom rodnom mestu ima nešto mladih. To nas sokoli da bi Grahovo moglo da oživi i opstane. Postoje proizvodni pogoni za eksploataciju drveta, ali bilo bi dobro da se poradi na zapošljavanju i oživljavanju turizma, gdje se mogu iskoristiti i Gavrilova rodna kuća i nekada poznata pećina Ledenica", kaže ovaj potomak Gavrila Principa.
On naglašava da je iz roda Principovih i Slobodan Princip Seljo, narodni heroj Drugog svetskog rata i jedan od organizatora ustanka na Romaniji, zajedno sa Slavišom Vajnerom Čičom.
Petar Princip je izbjegao iz Grahova 1995. godine. Danas je član Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine (Solunski dobrovoljci) i Udruženja zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Banjaluka, a bavi se i lovom.
U proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu izgubio je sina Danila, koji je poginuo u decembru 1994. godine na grahovsko-livanjskom ratištu i sahranjen je u Grahovu u porodičnoj grobnici zajedno sa Gavrilovim i Petrovim roditeljima.
Princip je preminuo 28. aprila 1918. godine, nakon što su ga na dvadesetogodišnji zatvor osudile austrougarske vlasti zbog atentata na austrougarskog prestolonaslednika.
Tog 28.juna 1914. godine život je izgubila i njegova supruga Sofija.
Austrougarske vlasti su nakon atentata uputile ultimatum Srbiji sa zahtevom da njihova policija u Srbiji slobodno vrši istrage, hapšenja i druge mere u vezi s gonjenjem osumnjičenih za pogibiju svog prestolonaslednika, što je Srbija odbila, a nakon toga je Austrougarska Srbiji objavila rat koji je ubrzo prerastao u “Veliki rat”.
Inače, Ferdinand je tog dana preživeo već jedan pokušaj ubistva kada je prilikom prolaska bombu na kolonu bacio Nedeljko Čabrinović. Bomba je eksplodirala iza automobila i lakše ranila dvojicu pratilaca. Nakon toga, Princip je pucao u prestolonaslednika pogodivši ga u vrat.
U vreme ubistva Gabrilo Princip zbog godina pa nije mogao biti osuđen na smrtnu kaznu, zbog čega je dobio 20 godina zatvora. Umro je u češkom Terzinu od tuberkoloze.
