OSVETNICI – RAT BESKRAJA (FILMSKA RECENZIJA)

Najkompleksniji "Marvelov" film od pet zvezdica koji ipak ima jedan minus, a evo zašto ne biste smeli da čitate komentare pre nego što ga odgledate!

Avengers: Infinity War (2018)

Režija: Entoni i Džo Ruso
Uloge: Robert Dauni Džunior, Kris Hemsvort, Mark Rafalo
Distributer: Taramount

Imam samo jedan problem sa najnovijim "Osvetnicima" – film se i nakon 150’ nije završio. Otišao sam ja iz sale, odgledao i sva slova i onaj dodatak filmu (nikad bolji), ali zbunjenost zbog priče prekinute usred završne bitke (koja očigledno nije bila završna) nije prošao ni sledeće jutro.

A ja sam još i dobro prošao – N. nije mogla da sakrije svoj očaj zbog…dobro, probaćemo bez spojlera.

Izvor: YouTube/Taramount


Kad bolje razmislim, film nema ni početak, barem ne onaj normalan, kakav ima svaki drugi film. Ne, ovde se odmah uključujemo u masakr preostalih Asgardijanaca nakon uništenja njihove planete, sve samo da bi Tanos i njegova usvojena i prilično jeziva deca otela još jedan kamen. Tor, Loki i Hulk su nemoćni da ih zaustave i tu već sve odlazi dođavola, tu nam već pristiže i prvi tragičan gubitak.

Ali tu u stvari i počinje naš film, serijom lančanih susreta i događaja – Baner sreće Doktora Strejndža koji sreće Starka (ovaj tandem će biti jedno od glavnih obeležja filma) koji hita da spasi čarobnjaka sve do svemirskog broda koji ga je i oteo. I tako dalje, sve dok ne upoznamo sve junake najnovijih "Osvetnika", a to su, da se ne lažemo, praktično svi heroji koje smo pažljivo pratili i voleli u poslednjih deset godina koliko i postoji MCU – fascinantni filmski svet Marvela. Kep, Vanda, Viz, Hulk, Spajdermen, Crna udovica, Tor, Baki, društvo iz Vakande - skoro svako koga biste mogli da se setite, uključujući i one budale koje nastupaju pod imenom Čuvari Galaksije, svi su tu u filmu koji bi trebalo da konačno uobliči ovu decenijsku sagu.

Dakle pred nama je jedan od najskupljih filmova ikada napravljenih – procene su da je "Rat beskraja" koštao blizu 400 miliona dolara – a svaki utrošeni cent se jasno i glasno vidi i na platnu. O tehničkim aspektima bi se verovatno moglo danima govoriti, ali iz ugla fana i običnog gledaoca sve se svodi na termine kakvi su fascinantno, genijalno, fantastično ili neverovatno.

I ovaj Marvelov film nam donosi sve na šta smo navikli i što svaki put, u krajnjem slučaju, i očekujemo od ovakvog filma. Sve se svodi na dve stvari, akciju i humor.

Uzbuđenje je vrhunsko i možda i nezapamćeno svaki put kada se na platnu odigravaju različiti obračuni, a da pri tom nikada ne dolazi do takozvanog "overkila", situacije u kojoj preterani i predugački pasaži borbi i eksplozija dovedu do kontra-efekta u kojem se sve prati bez ikakvog uzbuđenja ili čak i interesovanja.

Humor je spektakularan i suptilan u isto vreme, vozi vas od kikotanja do zacenjivanja, i baš kao i akcija, nijednog trenutka ne staje. Opet tipično za MCU, najurnebesnije je kada se ova dva elementa odigravaju u isto vreme. Marvel je tu formulu odavno usavršio.

Ali i pored ova dva elementa, ko sme da ne primeti dramu koja se odigrava između Viza i Vande, ili započeto otopljavanje između Tonija i Peper, lični očaj Gamore i još milion sličnih detalja koji ovaj film čine sigurno najkompleksnijim MCU filmom do sada. U isto vreme, teško mi je da se setim primera u kojem je stripovski medij ovako verno i pedantno prenesen na filmsko platno.



Tanos, negativac i globalna opasnost u ovom filmu, priča je za sebe. Ovog puta je napravljen lik koji je pretnja celom svemiru, ali i našim herojima koji moraju da deluju kao tim ne bi li se uopšte suprotstavili uništenju koje sa sobom nosi ovaj zlikovac. To je dosta retka i komplikovana situacija u kojoj sve slabosti izlaze na videlo i time prete čak i da pomute slavu i reputaciju superheroja, ali individualno je nebitno u ovom filmu, jer samo jedinstvo daje makar neku šansu za uspeh. Ipak, još godinu dana ćemo morati da čekamo da vidimo da li je i to dovoljno da se zaustavi pošast zvana Tanos.

Okej, opet sve to zvuči kao kliše – superheroji se bore za spas čovečanstva – ali nikada u stvari Marvel nije bio toliko daleko od marvelovskih klišea i ponavljanja jednog te istog obrasca. Po tome je ovaj film revolucionaran u kontekstu svih superherojskih filmova.

Uverljivost je jedan od bitnijih aduta braće Ruso. Nekako, od prvog minuta se herojima sve veruje. Strepi se za njihovu sudbinu čak i više nego za to šta će se dogoditi sa celim svemirom. Za ovih deset godina, navikli smo da su naši junaci nepobedivi i skoro pa nepovredivi, pa tako njihova ranjivost ovde stiže ne samo kao iznenađenje, već i kao novi emotivni element koji gledanje "Rata beskraja" čini specifičnim bioskopskim iskustvom.


Možda će i najokoreliji DC fanovi imate više razumevanja za ovaj film koji u sebi nosi i neke mračnije tonove i emotivne lomove nekarakteristične za dosadašnje Marvelove filmove, ali u principu, najbolje će ipak proći publika neopterećena ovim večitim ratom dve velike stripovske frakcije, oni koji uporno, bez pardona, već deset godina upoznaju i prate junake iz ovog paralelnog sveta.

Takvih je, na projekciji koju sam ja pratio, bila skoro puna sala. Odavno nisam video tako vernu i strastvenu publiku koja je dva i po sata savršeno pratila svaki uzdah, svaku ranu i svaku šalu svojih heroja.

Ipak, da ponovim, antiklimaks koji je nastupio po završetku projekcije (i dalje pokušavam da ništa ne spojlujem, a i svima preporučujem odlazak na film prazne glave – pazite se dakle i komentara ovde ili na društvenim mrežama), možda će napraviti neverovatan hajp pred maj naredne godine kada ćemo konačno odgledati i završni čin ove priče, ali meni ovog puta nije prijao, a bogami ni ostatku dvorane. Daleko je reći da je bilo ko bio razočaran, ali epilog je nekada najbolje ne odlagati.

Ovo, konačno, možda i nije idealan film, u svakom slučaju nije kompletan, ali svejedno, kako mu posle svega doživljenog ove subotnje večeri, ne dati svih pet zvezdica?

Ocena:
*****


Sve vesti