Mundijal 1986 - Meksiko

Autor:

Rođena je "Božja ruka"!

Mundijal 1986 - Meksiko Foto: Guliver/Getty images/Allsport

Prvo je Dijego Armando Maradona sa po dva gola praktično sam eliminisao Englesku i Belgiju. Onda je u finalu, odigranom pred 115.000 gledalaca na stadionu Acteka, Argentina timskim radom pobedila Saveznu Republiku Nemačku rezultatom 3:2 i tako osvojila drugu titulu svetskog prvaka u intervalu od osam godina.

Mundijal u Meksiku i danas nosi Maradonino ime ispisano velikim slovima, pošto se još od Peleovih dana nije desilo da jedan fudbaler u toj meri zaseni asove svih drugih selekcija. Omaleni "gaučos" dokazao je na tom turniru da je najbolji fudbaler svog vremena i jedna od najvećih legendi svih vremena, ali mu veliki broj ljubitelja "najvažnije sporedne stvari" nikada neće oprostiti prvi gol u četvrtfinalnom okršaju sa Englezima, očigledno postignut rukom. 

"Da li da se sretnem sa prevarantom Maradonom?"

Organizacija 13. SP prvobitno je dodeljena Kolumbiji, međutim, ta zemlja je 1983. godine bila prinuđena da odustane zbog velikih finansijskih poteškoća. Meksiko je nesumnjivo težak zadatak preuzeo na sebe, čime je postao prva zemlja koja je dva puta bila domaćin najboljim fudbalerima planete.

Septembra 1985, samo osam meseci pre početka takmičenja, Meksiko je doživeo tragediju u vidu zemljotresa koji je odneo 20.000 života, međutim, stadioni su ostali neoštećeni, a država je uspela da se na vreme konsoliduje i potom organizuje Mundijal na vrlo visokom nivou.

FIFA je još jednom promenila sistem takmičenja. Nove propozicije predviđale su da se po grupama igra samo prva faza, a da se iz šest grupa od po četiri reprezentacije dalje plasiraju po dve prvoplasirane i četiri trećeplasirane ekipe sa najboljim učinkom. Od osmine finala nadalje igralo se po nokaut sistemu, što se vremenom i potvrdilo kao najbolja opcija. Kao i 1970. godine, utakmice su se igrale po paklenim vrućinama, od 12 i 16 časova po lokalnom vremenu, kako bi bile zadovoljene potrebe TV auditorijuma u Evropi.

Pošto u osmini finala nije bilo mesta samo za osam od ukupno 24 zemlje učesnice, prva faza nije iznedrila nijedno veliko iznenađenje. Od "na papiru" kvalitetnih timova eliminisani su samo Portugal i Škotska (četvrti put zaredom), a među onima koji su prošli prvo sito, ali kasnije nisu daleko dogurali, naklonost gledalaca su lepršavom i napadačkom igrom pridobili fudbaleri Danske i SSSR (manje-više Dinamo Kijev plus Rinat Dasaev na golu).

Na drugoj strani, finalisti prethodnog SP, Italija i SR Nemačka, uspešno su odradili posao iako su i jedni i drugi pružili partije daleko ispod očekivanog nivoa.

Najinteresantnije je bilo u grupi F, koju je osvojio Maroko, prva afrička selekcija koja je sa uspehom prebrodila uvodnu fazu Mundijala. "Lavovi sa Atlasa" odigrali su po 0:0 sa Poljskom i Engleskom, a onda u meču odluke šokirali Portugal trijumfujući rezultatom 3:1. Engleska je u poslednje kolo ušla sa samo jednim bodom, ali je onda na scenu stupio Gari Lineker i het-trikom protiv Poljske (3:0) lansirao "gordog Albiona" na drugu poziciju.

U osmini finala je Španija demolirala Dansku (5:1), a čak četiri gola na toj utakmici postigao je napadač Real Madrida Emilio Butragenjo. On ipak nije postao najbolji strelac Mundijala, već je sa Maradonom i Brazilcem Karekom podelio drugo mesto na listi golgetera, iza Linekera koji je dogurao do brojke šest. Utakmicu za pamćenje u toj fazi odigrali su još Belgija i SSSR (4:3 posle 120 minuta igre), dok je bek Brazila Žozimar dao fantastičan gol u duelu sa Poljacima (4:0). SR Nemačka jedva je eliminisala Maroko, pogotkom koji je u 87. minutu postigao Lotar Mateus.

Italijani, branioci titule, odigrali su uobičajeno u grupi. Protiv Bugara 1:1, šprotiv Srgentine 1:1, pa jedva do pobede nad Južnom Korejom 3:2. Bilo je evidentno da "azuri" šampioni sa prethodnog "Mundijalita", teško da mogu da ponove uspeh (mada je istina da se oni uvek "provlače" kroz grupu, pa onda nekako dođu do finala).

Italija, azuri, italijanska reprezentacija, reprezentacija Italije Foto: MONDO/Predrag Vujić



Ne i ovog puta, jer su ih na prvom stepeniku nokaut faze sačekali Francuzi predvođeni mamestrom Mišelom Platinijem, tada igrače, torinskog Juventusa.

Jedina četvrtfinalna utakmica u kojoj je pobednik dobijen posle 90 minuta bila je ona između Argentine i Engleske - 2:1. Tada je to bio okršaj velike specifične težine, s obzirom na dvomesečni rat koji su dve zemlje 1982. godine vodile oko Foklandskih Ostrva. Maradona je doveo Argentince u vođstvo kada je u vazdušnom duelu sa golmanom Piterom Šiltonom upotrebio ruku da bi nadomestio manjak centimetara.

Izvor: Youtube/ClassicEngland


Pre nego što su se Englezi osvestili, popularni "El Pibe" još jednom im je zatresao mrežu posle briljantnog solo-prodora, da bi Gari Lineker u finišu meča krunisao golom jednu od majstorija Džona Barnsa po levom krilu. Ipak, bilo je kasno da puleni Bobija Robsona izbegnu ispadanje, a Maradona je kasnije izjavljivao kako je prvi gol postigao "malo rukom, malo glavom" ili u drugoj verziji, da se umešala "božija ruka"...

Ostali polufinalisti dobijeni su u penal-serijama. Talentovani francuski tim, sa impresivnim veznim redom Platini - Žires - Tigana - Fernandez, izbacio je brazilske veterane Sokratesa, Zika, Žuniora, Edinja, koji su do tada ostvarili stoprocentan učinak. Nemci su na korak od slave zaustavili selekciju domaćina, dok su Belgijanci ostvarili najbolji rezultat u istoriji, poslavši kući špansku "furiju".

U prvom polufinalu je Argentina lako slomila otpor belgijskih "crvenih đavola" (2:0), a jedan od dva Maradonina gola bio je prava mala replika individualnog majstorstva prikazanog u duelu sa Engleskom.

Kao 1982. u Španiji, aktuelni prvak Evrope Francuska izvukla je deblji kraj u borbi za finale sa SR Nemačkom - samo što ovog puta nije bilo penal-drame, već su "panceri" slavili sa 2:0, golovima Bremea u devetom i Felera u 89. minutu. Sa svega tri pobede iz šest mečeva Nemci su se plasirali u finale, dok je, recimo, Brazil, sa četiri pobede i jednim remijem ispao već u četvrtfinalu. Meksikanci na ovom Mundijalu takodje nisu izgubili nijednu utakmicu u regularnom toku.

Finalni meč između Argentine i SR Nemačke, u kojem su "gaučosi" predstavljali izrazite favorite, pretvorio se u pravi klasik. Hoze Luis Braun (22. minut) i Horhe Valdano (56) doveli su Južnoamerikance u vođstvo od 2:0, da bi izabranici Franca Bekenbauera na krilima poznate nemačke filozofije "nije gotovo dok se ne završi" uspeli da vrate rezultat u ravnotežu.

Rezervisti Rudi Feler i Feliks Magat uneli su dosta živosti u redove "pancera", Argentinci su lagano počeli da slave, ali su ih iz snova prenuli Karlhajnc Rumenige i Feler, golovima u 74. i 81. minutu, oba puta posle kornera. Dok su se produžeci lagano pomaljali na horizontu, Maradona je u 84. minutu nanizao nekoliko čuvara i dubinskom loptom pronašao Horhea Buručagu, koji je izbio pred istrčalog Haralda Šumahera i rutinskim udarcem po zemlji poslao loptu na pravo mesto - 3:2 za još jednu nenadahnutu, ali čvrstu generaciju Argentinaca, koja je u svojim redovima imala zaista velikog majstora.

Maradona, Buručaga, Argentina, božija ruka, božja ruka, Mundijal u Meksiku Foto: MONDO/Predrag Vujić

JUGOSLAVIJA - Jedino nam je Luksemburg gledao u leđa

Reprezentacija Jugoslavije startovala je u kvalifikacijama za Mundijal u Meksiku pod teretom debakla doživljenog na završnici Evropskog prvenstva u Francuskoj 1984. godine. Novi selektor Miloš Milutinović nasledio je Todora Veselinovića i ubacio u državni tim dosta novih, takozvanih "dokazanih klupskih igrača", koji, međutim, nikako nisu profunkcionisali kao celina.

Ruku na srce, Jugoslavija se našla u vrlo neugodnoj grupi, zajedno sa novim evropskim šampionom Francuskom, nadirućom Bugarskom, Demokratskom Republikom Nemačkom i Luksemburgom. Posle uvodnog remija sa Bugarima u Beogradu (0:0), u Lajpcigu se desio najbolji momenat plavih u čitavom kvalifikacionom ciklusu. Golovima Baždarevića, Vokrija i Šestića naši su pobedili sa 3:2 i tada se učinilo da prosto ne mogu završiti takmičenje ispod drugog mesta.

Medjutim, nešto u igri reprezentacije nije valjalo. Dve minimalne pobede nad Luksemburgom (1:0) i remi sa Francuzima na sarajevskom Koševu (0:0) nisu bili dobra uvertira pred mečeve odluke. Da su strahovanja javnosti bila sasvim na mestu, potvrdila su tri uzastopna poraza kojima su plavi okončali kvalifikacije. Posle 1:2 u Sofiji i ključnih 1:2 protiv DR Nemačke u Beogradu, kao (lažna) nada ostala je eventualna pobeda u Parizu.

Međutim, Mišel Platini, Žan Tigana, Alen Žires i ekipa bili su sve samo ne rival za vadjenje. Golovima Platinija u 3. i 71. minutu "trikolori" su na Parku prinčeva pobedili sa 2:0 i zauzeli prvo mesto u grupi sa 11 bodova, koliko je sakupila i Bugarska. Put u Meksiko ostao je san za Nemce (10 bodova) i Jugoslovene (osam), iza kojih je sa svih osam poraza ostao samo mali Luksemburg.

Ekipa čiji su najistaknutiji članovi bili Zlatko Vujović, Velimir Zajec, Faruk Hadžibegić, Ranko Stojić, Blaž Slišković, Ljubomir Radanović, Ivan Gudelj, Mehmed Baždarević, Miloš Šestić i Fadilj Vokri na osam mečeva postigla je svega sedam golova. Plavi dres u tim kvalifikacijama su oblačili još Milko Đurovski, Mirsad Baljić, Predrag Pašić, Marko Mlinarić, Haris Škoro, Vlado Čapljić...

Dragan Mance i Miloš Milutinović Foto: MN Press/arhiva Dragan Mance i Miloš Milutinović



REZULTATI

OSMINA FINALA
Belgija - SSSR 4:3 (2:2 u regularnom toku)
Meksiko - Bugarska 2:0
Brazil - Poljska 4:0
Argentina - Urugvaj 1:0
Francuska - Italija 2:0
SR Nemačka - Maroko 1:0
Engleska - Paragvaj 3:0
Španija - Danska 5:1

ČETVRTFINALE
Francuska - Brazil 4:3 penalima (1:1 posle produžetaka)
SR Nemačka - Meksiko 4:1 penalima (0:0 posle produžetaka)
Argentina - Engleska 2:1
Belgija - Španija 5:4 penalima (1:1 posle produžetaka)

POLUFINALE
SR Nemačka - Francuska 2:0
Argentina - Belgija 2:0

ZA TREĆE MESTO
Francuska - Belgija 4:2 (2:2 u regularnom toku)

FINALE
Argentina - SR Nemačka 3:2

KONAČAN PLASMAN
1. Argentina, 2. SR Nemačka, 3. Francuska, 4. Belgija

-----------------------------------------------------------

Utakmica sa najviše golova: Danska - Urugvaj 6:1 (prva faza)
Ukupno golova na turniru: 132
Prosek golova po utakmici: 2,54

Najbolji strelac: Gari Lineker (Engleska) - 6
Najviše golova na utakmici: Emilio Butragenjo (Španija) - 4

Najveća poseta: 114.600 (Meksiko - Paragvaj, prva faza)
Ukupna poseta: 2.393.331
Prosečna poseta: 46.025

Debitovali: Danska, Irak, Kanada.

Sve vesti