Ako ste mislili u pečalbu na obalu Jadrana ovog leta, nije loše pročitati i ovu ispovest jedne Hrvatice koja je prošla "sito i rešeto".
"Ovo što rade ljudima je jadno do bola. I neka se dogodilo takvima da ne mogu naći radnike. Ima korektnih poslodavaca, no u manjini su", ispovedala se riječkom "Novom listu" jedna Novljanka koja je odlučila "krenuti dalje".
Leto se približava a s njim i vreme sezonskih poslova na moru. To je jedna od najaktuelnijih tema i u Hrvatskoj, jer radnika svake godine manjka. I pored toga, idiličnih priča je malo kao i, kako to opisuje "Novi list", scena u kojima radnici i gazde jedni drugima stisnu ruku na kraju sezone uz pozdrav: vidimo se sledeće godine.
Priča žene iz Novog Vinodolskog tipična je sudbina malog čoveka koji želi da radi i da bude pošteno plaćen. Na sezonske poslove je upućena silom prilika - deset godina je radila u jednoj novljanskoj firmi koja je otišla u stečaj a "poslodavac koji je ostao dužan osam plaća mirno šeta Novim Vinodolskim".
U potrazi za poslom završila je kao pomoćni kuhar u hotelu.
Hrvati uvoze 19.000 radnika
"Svi bi da se radi od 0-24. Radila sam od 7:30 do 14:30, a onda 17:30 do 22 ilii 22:30. Po 12 sati, za 3.800 kuna (oko 400€). Mesec dana bez ijednog slobodnog dana. Nema stajanja - kad nema posla u kuhinji, treba ići čistiti okolo, sobe, toalet...
Radila bi od polovine aprila do, formalno novembra (kako bi gazda pokrio prkovremene sate koji se ne isplaćuju kao skuplji).
"Nisam znala da li me čeka posao sigurno sledeće godine. Samo smo slušali: 'Ako nećeš ti, ima tko hoće. Budi sretan, zahvalan".
Sezonski posao u Istri za mlade iz Srbije
"Znate osećaj kad vas je strah stati. Onesvestila sam se jednom na poslu. Niti me ko pitao kako sam, najbitnije je bilo da promenim majicu pre nego što dođem u hitnu, da ne vide logo restorana. A plata? Minimalac, a 'daće se još par stotina kuna' (100 kuna je oko 13,5€). Nema slobodnih dana, ali na papiru sva prava stoje. Kakav je odnos šefa bio prema nama... verujem da vlasnik nije ni znao. Dobro je prošao samo onaj tko je dobro 'lajao'. Nije problem raditi ceo dan, a da se pošteno plati, da se prema radniku odnose kao prema čoveku".
Na svu sreću, kaže Novljanka, više ta priča ne prolazi i sve više se događa da takvim poslodavcima da ne mogu naći radnike.
A ona je svoj mir našla u restoranu u obližnjoj Klenovici.
"Sad radim kod čoveka koji je sasvim drugačiji od svih s kojima sam imala posla. Ako treba, do sutra naveče ću raditi. Poštuje me se kao čoveka i radnika, tera na odmor, obezbeđuje prevoz... Nakon terora koji sam prošla, ne mogu vam opisati što mi to znači", zaključuje za riječki dnevnik Novljanka.
