Laketić: Prvo istražiti bombardovane lokacije

Autor:

Poslanik SNS Darko Laketić, koji je predložen za predsednika Komisije za istagu posledica NATO bombradovanja 1999. godine po zdravlje ljudi i životnu sredinu, otkrio je danas šta će biti prvi zadatak.

0
A- A A+
nato, nato bombardovanje, bombardovanje Foto: Mondo/Mario Milojević

On je rekao da će prvi zadatak te komisije biti da ažurira mapu lokacija koje su pogodile bombe, a paralelno će istraživati podatke iz zdravstvenih ustanova.

"Mi već imamo mapu lokacija, ali je neophodno ažurirati i proveriti, jer je tih lokacija mnogo. Treba ih utvrditi ne samo na osnovu NATO podataka gde su bačeni projektili sa osiromašenim uranijom već i na osnovu naših istražiavanja i podataka koje ima naša vojska i država", rekao je Laketić novinarima u parlamentu.

To će biti polazni korak, rekao je Laketić.

"Čeka nas kompleksan posao. Pozvaćemo sve relevatne stručnjake i lica koji nam mogu pomoći u otkrivanju istine", rekao je Laketić i dodao da će on, kada poslanici usvoje predlog o formiranju Komisije, predložiti članove iz redova vlasti i opozicije, one koji će, kaže, biti od koristi u profesionalnom smislu.

Srpski epidemiolog: NATO bombe nisu krive za rak

Prema njegovim rečima, Komisija koja se formira ima pre svega medicinski i humani aspekt svoga rada.

"To da li ćemo uspeti ili ne (da dokažemo posledice) vreme će pokazati, ali je suštinska stvar da imamo povećanu stopu oboljevanja i da se moraju naći uzroci te povećane stope. Imamo primer italijanske komisije koja je vrlo studiozno prišla tom problemu čija je Komisija našla tu uzročno-posledičnu vezu", naveo je on.

Dr Laketić je kazao da će Srbija usvojiti njihovu metodologiju i njihov način istrage, te da će njihovi svedoci biti značajni i za srpsku Komisiju, navodeći da će jedan od prvih svedoka biti predsednik italijanske komisije Đan Pjero Skanu.

Osiromašeni uranijum: Lončar odgovorio ambasadoru Skotu!

Kaže da će Komisija podnositi šestomesečne izveštaje, a prvi preliminarni izveštaj biće predat 2020. godine.

Laketić je upozorio da posledica bombardovanja nisu bile ograničene samo na mesta gde je ono izvedeno, već da uranijumska prašina može, zavisno od vremenskih uslova, vema daleko da dopre.

U danima najžešćeg bombardovanja, u Grčkoj je izmerena dvadeset pet puta veća radioaktivnost nego inače, u Bugarskoj osam, naveo je Laketić, koji je rekao da je protiv Srbije korišten i "prljav osiromašeni uranijum".

bombardovanje nato osiromašeni uranijum bombe srbija Foto: MONDO, Mario Milojević



Dugotrajni efekti osrimorašenog uranijuma na populaciju su naučno evidentirani, naglasio je Laketić.

On je, povodom "izjave nekih zvaničnika da postoje studije gde uranijum nema negativne efekte zdravlje" rekao da postoje takve studije ali "u manjem broju" i "diskutabilno je njihovo poreklo", nakon čega je čitao "dokazane naučne efekte".

Skupština Srbije počela je danas raspravu o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Gojković je predložila da na čelu te komisije bude Laketić.

U komisiji će biti poslanici, ali i predstavnici naučnih i stručnih ustanova.

Gojković je ranije navela da je glavni zadatak te komisije da utvrdi uzročno-posledičnu vezu između bombardovanja i velikog broja različitih teških oboljenja koja se javljaju kod građana te velik porast malignih bolesti.

Rok za prvi preliminarni izveštaj komisije je kraj 2020. godine, a komisija će imati obavezu da na svakih šest meseci obavesti parlament o radnjama koje je preduzela i rezultatima.

Pročitajte još čime će se baviti ova komisija:

Rak nam ubija decu u Srbiji, ko je kriv?

Sve vesti