Šest novih inicijativa za Zapadni Balkan (FOTO)

Na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji, Brisel predstavlja šest novih inicijativa koje bi bi trebalo da pomognu u transformaciji regiona, njegovoj boljoj povezanosti i oko pomirenja.

3
A- A A+
sofija zapadni balkan eu vučić Foto: AP Photo Virginia Mayo, Pool

Evropski komesar za proširenje Johanes Han najavljuje nove podsticaje za šest zemalja Zapadnog Balkana koje se nadaju daljem približavanju EU, piše DW.

Brisel planira finansiranje desetine novih projekata podeljenih u šest grupa, a sve u cilju da se ubrza transformacija regiona.

"Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije još dovoljno zrela za EU, ali mora se iskoristi trenutak i diskusija o reformama zadržati u centru pažnje", rekao je Han za DW u Sofiji gde se održava samit EU i Zapadnog Balkana kome prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Punih 15 godina posle samita u Solunu, gde su se EU i zemlje regiona obavezale na bližu saradnju i sprovođenje reformi, članica EU posle Slovenije postala je još Hrvatska.

Makron: Za proširenje tek posle reforme EU

Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je danas u Sofiji da je za ojačani strateški dijalog sa Zapadnim Balkanom i evropsku perspektivu, ali istovremeno ponovio stav da do proširenja može doći tek pošto se sprovedu neophodne reforme unutar EU.

Ostale zemlje regiona dugo su bile u čekaonici, a sada različitom brzinom napreduju ka Uniji.

Srbija i Crna Gora su u međuvreme započele pregovore o članstvu, ali je datum pomenut u Strategiji Evropske komisije - 2025. godina - za sada daleko od ostvarenja, navodi DW.

Han kaže da bi zemlja koja bi ušla u punopravno članstvo 2025, morala da završi pregovore najkasnije 2023. godine.

Pogledajte fotografije samita u Sofiji:

Za Srbiju, jedan od glavnih problema ostaje, kao što definiše Han, postizanje "pravno obavezujućeg dogovora sa Kosovom".

Komesar pritom odbija da govori od krajnim rokovima i datumima.

Glavni problemi svih zemalja - pored bilateralnih - ostaju vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal.

Makedonija i Albanija nadaju se da će do kraja juna dobiti datum za početak pregovora, a komesar je optimista da će se i to dogoditi, i pored otvorene sumnje i negodovanja kod nekih zemalja-članica.

"Ako ne bude rešenja vraća se srpski nacionalizam"

U slučaju Makedonije to će zavisiti i od rešenja spora oko imena sa Grčkom.

U Sofiji se s nestrpljenjem očekuje susret premijera dveju zemalja Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, a kao rok za postizanje kompromisa spominje se početak juna.

Evo ko je sve došao na samit u Sofiju

Čelnici EU i Zapadnog Balkana okupili su se danas u Sofiji na samitu koji bi prvi put posle Soluna 2003. trebalo da potvrdi evropsku perspektivu regiona. Učesnici samita su pored Johanesa Hana i predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, predstavnici zapadnobalkanske šestorke (Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Makedonija, Srbija), a učestvuju i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i šefica diplomatije Federika Mogerini, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, britanska premijerka Tereza Mej... Srbiju na samitu predstavljaju predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.

Prema Hanu, najveći izazov u regionu i dalje ostaje Bosna i Hercegovina, ali smatra da je i tamo - ukoliko postoji politička volja - "moguć napredak", u prvom redu kroz reformu komplikovanog političkog sistema.

Da bi dala dodatni elan potencijalnim članicama, Evropska komisija predstavlja šest novih inicijativa vrednih više stotina miliona evra.

Sve zemlje regiona dobiće podsticaja u segmentu jačanja vladavine prava, uključujući tu i čvršću kontrolu sprovođenja reformi.

Druga inicijativa ima za cilj da pojača angažman u delu bezbednosti i migracija tako što će, između ostalog, Europol slati oficire za veze u region.

Zapošljavanje i socijalne reforme biće dopunski finansirane iz budžeta Komisije i to delom kroz podršku start-ap firmama, kroz veću dostupnost sredstava za istraživanje i inovacije, kao i ulaganjem razvoj Regionalne ekonomske zone.

Han očekuje da će ta Regionalna zona, biti uspostavljena do sredine sledeće godine.

Inicijative za digitalnu agendu i veću povezanost u regionu biće finansirane s više od 200 miliona evra. U prvom segmentu planirano je smanjenje troškove za roming, poboljšanje širokopojasnog interneta, razvoj eVlade, eNabavke i eZdravlja, kao i digitalizacija industrije.

U drugom segmentu - povezanost - planira se veće finansiranje u oblastima transporta i energetike, a prema kalkulacijama ta pomoć bi do 2020. godine trebalo da dostigne sumu od 2,4 milijarde evra.

Šesta inicijativa odnosi se i na pomirenje i dobrosusedske odnose, a u njoj bi trebalo posvetiti više pažnje tranzicionoj pravdi, problemu nestalih osoba i veća saradnja u oblastima obrazovanja, kulture, mladih i sporta.

Sve vesti