Šest novih inicijativa za Zapadni Balkan (FOTO)

Na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji, Brisel predstavlja šest novih inicijativa koje bi bi trebalo da pomognu u transformaciji regiona, njegovoj boljoj povezanosti i oko pomirenja.

3
A- A A+

Evropski komesar za proširenje Johanes Han najavljuje nove podsticaje za šest zemalja Zapadnog Balkana koje se nadaju daljem približavanju EU, piše DW.

Brisel planira finansiranje desetine novih projekata podeljenih u šest grupa, a sve u cilju da se ubrza transformacija regiona.

"Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije još dovoljno zrela za EU, ali mora se iskoristi trenutak i diskusija o reformama zadržati u centru pažnje", rekao je Han za DW u Sofiji gde se održava samit EU i Zapadnog Balkana kome prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Punih 15 godina posle samita u Solunu, gde su se EU i zemlje regiona obavezale na bližu saradnju i sprovođenje reformi, članica EU posle Slovenije postala je još Hrvatska.

Makron: Za proširenje tek posle reforme EU

Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je danas u Sofiji da je za ojačani strateški dijalog sa Zapadnim Balkanom i evropsku perspektivu, ali istovremeno ponovio stav da do proširenja može doći tek pošto se sprovedu neophodne reforme unutar EU.

Ostale zemlje regiona dugo su bile u čekaonici, a sada različitom brzinom napreduju ka Uniji.

Srbija i Crna Gora su u međuvreme započele pregovore o članstvu, ali je datum pomenut u Strategiji Evropske komisije - 2025. godina - za sada daleko od ostvarenja, navodi DW.

Han kaže da bi zemlja koja bi ušla u punopravno članstvo 2025, morala da završi pregovore najkasnije 2023. godine.

Pogledajte fotografije samita u Sofiji:

Za Srbiju, jedan od glavnih problema ostaje, kao što definiše Han, postizanje "pravno obavezujućeg dogovora sa Kosovom".

Komesar pritom odbija da govori od krajnim rokovima i datumima.

Glavni problemi svih zemalja - pored bilateralnih - ostaju vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal.

Makedonija i Albanija nadaju se da će do kraja juna dobiti datum za početak pregovora, a komesar je optimista da će se i to dogoditi, i pored otvorene sumnje i negodovanja kod nekih zemalja-članica.

"Ako ne bude rešenja vraća se srpski nacionalizam"

U slučaju Makedonije to će zavisiti i od rešenja spora oko imena sa Grčkom.

U Sofiji se s nestrpljenjem očekuje susret premijera dveju zemalja Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, a kao rok za postizanje kompromisa spominje se početak juna.

Evo ko je sve došao na samit u Sofiju

Čelnici EU i Zapadnog Balkana okupili su se danas u Sofiji na samitu koji bi prvi put posle Soluna 2003. trebalo da potvrdi evropsku perspektivu regiona. Učesnici samita su pored Johanesa Hana i predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, predstavnici zapadnobalkanske šestorke (Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Makedonija, Srbija), a učestvuju i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i šefica diplomatije Federika Mogerini, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, britanska premijerka Tereza Mej... Srbiju na samitu predstavljaju predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.

Prema Hanu, najveći izazov u regionu i dalje ostaje Bosna i Hercegovina, ali smatra da je i tamo - ukoliko postoji politička volja - "moguć napredak", u prvom redu kroz reformu komplikovanog političkog sistema.

Da bi dala dodatni elan potencijalnim članicama, Evropska komisija predstavlja šest novih inicijativa vrednih više stotina miliona evra.

Sve zemlje regiona dobiće podsticaja u segmentu jačanja vladavine prava, uključujući tu i čvršću kontrolu sprovođenja reformi.

Druga inicijativa ima za cilj da pojača angažman u delu bezbednosti i migracija tako što će, između ostalog, Europol slati oficire za veze u region.

Zapošljavanje i socijalne reforme biće dopunski finansirane iz budžeta Komisije i to delom kroz podršku start-ap firmama, kroz veću dostupnost sredstava za istraživanje i inovacije, kao i ulaganjem razvoj Regionalne ekonomske zone.

Han očekuje da će ta Regionalna zona, biti uspostavljena do sredine sledeće godine.

Inicijative za digitalnu agendu i veću povezanost u regionu biće finansirane s više od 200 miliona evra. U prvom segmentu planirano je smanjenje troškove za roming, poboljšanje širokopojasnog interneta, razvoj eVlade, eNabavke i eZdravlja, kao i digitalizacija industrije.

U drugom segmentu - povezanost - planira se veće finansiranje u oblastima transporta i energetike, a prema kalkulacijama ta pomoć bi do 2020. godine trebalo da dostigne sumu od 2,4 milijarde evra.

Šesta inicijativa odnosi se i na pomirenje i dobrosusedske odnose, a u njoj bi trebalo posvetiti više pažnje tranzicionoj pravdi, problemu nestalih osoba i veća saradnja u oblastima obrazovanja, kulture, mladih i sporta.

Povezano

Sve vesti