Na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji, Brisel predstavlja šest novih inicijativa koje bi bi trebalo da pomognu u transformaciji regiona, njegovoj boljoj povezanosti i oko pomirenja.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han najavljuje nove podsticaje za šest zemalja Zapadnog Balkana koje se nadaju daljem približavanju EU, piše DW.
Brisel planira finansiranje desetine novih projekata podeljenih u šest grupa, a sve u cilju da se ubrza transformacija regiona.
"Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije još dovoljno zrela za EU, ali mora se iskoristi trenutak i diskusija o reformama zadržati u centru pažnje", rekao je Han za DW u Sofiji gde se održava samit EU i Zapadnog Balkana kome prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vucic.
Punih 15 godina posle samita u Solunu, gde su se EU i zemlje regiona obavezale na bližu saradnju i sprovodenje reformi, clanica EU posle Slovenije postala je još Hrvatska.
Ostale zemlje regiona dugo su bile u cekaonici, a sada razlicitom brzinom napreduju ka Uniji.
Srbija i Crna Gora su u meduvreme zapocele pregovore o clanstvu, ali je datum pomenut u Strategiji Evropske komisije - 2025. godina - za sada daleko od ostvarenja, navodi DW.
Han kaže da bi zemlja koja bi ušla u punopravno clanstvo 2025, morala da završi pregovore najkasnije 2023. godine.
Pogledajte fotografije samita u Sofiji:
Za Srbiju, jedan od glavnih problema ostaje, kao što definiše Han, postizanje "pravno obavezujuceg dogovora sa Kosovom".
Komesar pritom odbija da govori od krajnim rokovima i datumima.
Glavni problemi svih zemalja - pored bilateralnih - ostaju vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal.
Makedonija i Albanija nadaju se da ce do kraja juna dobiti datum za pocetak pregovora, a komesar je optimista da ce se i to dogoditi, i pored otvorene sumnje i negodovanja kod nekih zemalja-clanica.
"Ako ne bude rešenja vraca se srpski nacionalizam"
U slucaju Makedonije to ce zavisiti i od rešenja spora oko imena sa Grckom.
U Sofiji se s nestrpljenjem ocekuje susret premijera dveju zemalja Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, a kao rok za postizanje kompromisa spominje se pocetak juna.
Prema Hanu, najveci izazov u regionu i dalje ostaje Bosna i Hercegovina, ali smatra da je i tamo - ukoliko postoji politicka volja - "moguc napredak", u prvom redu kroz reformu komplikovanog politickog sistema.
Da bi dala dodatni elan potencijalnim clanicama, Evropska komisija predstavlja šest novih inicijativa vrednih više stotina miliona evra.
Sve zemlje regiona dobice podsticaja u segmentu jacanja vladavine prava, ukljucujuci tu i cvršcu kontrolu sprovodenja reformi.
Druga inicijativa ima za cilj da pojaca angažman u delu bezbednosti i migracija tako što ce, izmedu ostalog, Europol slati oficire za veze u region.
Zapošljavanje i socijalne reforme bice dopunski finansirane iz budžeta Komisije i to delom kroz podršku start-ap firmama, kroz vecu dostupnost sredstava za istraživanje i inovacije, kao i ulaganjem razvoj Regionalne ekonomske zone.
Han ocekuje da ce ta Regionalna zona, biti uspostavljena do sredine sledece godine.
Inicijative za digitalnu agendu i vecu povezanost u regionu bice finansirane s više od 200 miliona evra. U prvom segmentu planirano je smanjenje troškove za roming, poboljšanje širokopojasnog interneta, razvoj eVlade, eNabavke i eZdravlja, kao i digitalizacija industrije.
U drugom segmentu - povezanost - planira se vece finansiranje u oblastima transporta i energetike, a prema kalkulacijama ta pomoc bi do 2020. godine trebalo da dostigne sumu od 2,4 milijarde evra.
Šesta inicijativa odnosi se i na pomirenje i dobrosusedske odnose, a u njoj bi trebalo posvetiti više pažnje tranzicionoj pravdi, problemu nestalih osoba i veca saradnja u oblastima obrazovanja, kulture, mladih i sporta.
