Veliki broj zaposlenih ima dilemu da li poslodavac sme da kontroliše mejlove zaposlenih, snima telefonske razgovore, traži uvid u naloge na društvenim mrežama... Odgovor nije jednostavno "da" ili "ne", upozoravaju pravnici.
"Poslodavac nema pravo da traži šifru za privatne naloge na društvenim mrežama, niti uvid u profile zaposlenih na Facebooku ili Instagramu. Ne smatra se korektnim ni kada vam poslodavac ili šef traži zahtev za prijateljstvom, jer je i to kršenje prava na privatnost", kaže za "Politiku" advokat Vladimir Marinkov, iz kancelarije "Guberina- Marinkov".
Ali, upozorava advokat, ukoliko je profil javan poslodavac može da se njime koristi kao i drugi. Tako, ako ste uzeli bolovanje a objavite svoju sliku s plaže na drutšvenoj mreži, to ne znači da poslodavac ima osnovu da vas ootpusti, ali može na osnovu toga da sprovede istragu o lažnom bolovanju.
Poslodavac ima pravo i da snima razgovore zaposlenih samo ako je u opisu njihovog posla komunikacija sa strankama, odnosno ako zaposleni rade u kol-centru ili tehničkoj podršci.
Advokat Marinkov podseća da je poslodavac vlasnik službenih telefona zaposlenih i ima pravo da traži listing njihovih poziva s tih uređaja, ali nema pravo da vrši obradu podataka, odnosno proverava kome pripadaju telefoni koji su pozivani - iako je to u praksi nemoguće sprovesti.
Marinkov upozorava i da imejl prepiska preko službene adrese firme pripada firmi, čak po propisima mora da se čuva kao poslovna dokumentacija. Ali, zaposleni moraju da budu upozoreni na to, da ne bi bili u zabludi da brisanjem imejlova jesu zaštićeni od očiju poslodavca, piše beogradski dnevnik.
Poslodavac može da zabrani upotrebu službenih sredstava komunikacije u privatne svrhe, ali nema pravo da zabrani zaposlenima privatnu komunikaciju, u "adekvatnoj količini", s radnog mesta jer čovek je privatno lice i na poslu.
NE MOŽE KAMERA GDE SE KOME ĆEFNE
Mnoge od slučajeva kršenja privatnosti od stane poslodavca "regulisao" je svojim rešenjima i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Kada je rukovodstvo jedne bolnice odlučilo da postavi video-nadzor u prostoriji u kojoj su pacijenti ostavljali odeću da bi otišli na skener, nakon učestalih žalbi pacijenata da im neko krade stvari dok obavljaju važne dijagnostičke preglede, krađe su brzo prestale, piše Politika".
Sud: Facebook krši zakone o privatnosti!
Međutim, na adresu ove zdravstvene ustanove ubrzo je stiglo i rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da je ova vrsta video-nadzora nedozvoljena jer predstavlja kršenje prava na privatnost pacijenata.
Poslovodstvo druge firme odlučilo je da zaposleni prilikom odlaska i dolaska na posao ostavljaju biometrijski otisak prsta na portirnici, pravdajući ovaj postupak činjenicom da zaposleni često gube kartice za identifikaciju.
Privatnost na poslu: Da li gazda sme da špijunira?
Poverenik je i ovu odluku firme proglasio za nezakonitu, jer su biometrijski podaci naročito osetljive informacije o ličnosti.
Ovo su, prema rečima advokata Vladimira Marinkova iz kancelarije "Guberina- Marinkov", slučajevi koji dobro ilustruju na šta poslodavac ima, odnosno nema pravo kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti.
