Kada Zinedin Zidan napušta prostoriju potrudi se da se sve trese.

Čovek koji malo priča i mnogo govori - i čiji tajanstveni osmesi mogu da se proučavaju na časovima psihologije - nije tip osobe koja beži na "zadnja vrata".

Kada Zidan napušta pozornicu to u najmanju ruku načini spektaklom; snažnom šakom u kojoj se nakupilo besa obuhvati oznojanu kvaku, pa je na "oproštaju" od scene povuče snagom od koje se zatrese konstrukcija vrata, zazvoni po koji prozor i nervozom obojen vazduh.

Nema u tom "DUM" ničega finog i lepog kao u onom njegovom čuvenom okretu s loptom, kada u punoj brzini stane na nju, okrene se oko svoje ose, ostavi čuvara u magli, nestvarnije nego kada najbolji pljačkaši u kadilaku - gde drugde nego na filmskom platnu - uspešno izvedu taj manevar u uskoj uličici dok ih juri desetine patrolnih kola...

Ne, ovo je njegova druga, nefudbalska, strana ličnosti, podjednako važna za uspehe.

Zvonile su grudne kosti Marka Materacija kada je došlo do bliskog kontakta sa čuvenom "ćelom" , a zvonile su, i tek će da zvone, uši Florentina Pereza kada je, prvi put u životu, bio onaj koji je je dobio "korpu".


"Čudan je trenutak da izaberem ovakvu odluku… Međutum, ekipi je potrebna promena kako bi nastavila da pobeđuje. Potreban je neko sa drugom metodologijom rada i zbog toga sam odlučio da podnesem ostavku", rekao je juče u Madridu slavni Zidan koji je odlučio da mu je dve i po godine "pakta" sa Florentinom Perezom bilo dovoljno za ovaj život.

Da se ne lažemo - Zidanova čitava konferencija bila je eufemizam za jedno udaranje glavom u grudi ili, kad već moramo tako da kažemo - brutalnu poruku:

"Niko se ne zaje*ava sa Zizuom".


Vrlo dobro je Francuz znao sa kime ima posla - nosio je dres ovog kluba punih pet sezona - i ovih meseci se sigurno prisetio 2003. godine i načina na koji je Real Madrid odlučio da kaže "zbogom" njegovom treneru Visenteu del Boskeu.

Za četiri godine osvojio je dva puta prvenstvo i dva puta Ligu šampiona, ali Florentinov Real funkcioniše poput zlatne ribice i dok god ga on vodi - najvažnije će biti ono od danas. Tako je Del Boskeu samo par dana posle podizanja pehara španskog prvenstva saopšteno da klub neće produžiti ugovor sa njim, a zvaničan izgovor bio je da je potrebna nova metodologija rada (poznato?).

"On je tradicionalni tip trenera. Tražimo nekoga ko ima veći fokus na taktiku, strategiju i fizičku pripremu igrača. Tim koji gradimo će biti bolji sa trenerom drugačijeg karaktera - Del Boske je pokazivao znake umora i - iskreno - verujemo da nije pravi trener za budućnost", rekao je Florentino nakon što je uručio otkaz treneru koji je rezultatima potvrdio njegovu moć u svetu fudbala.

Taj zahvat, bolan i veoma neprecizan, značio je i oproštaj od kapitena Fernanda Jera i Kloda Makelelea i dovođenje novih "galaktikosa". Poznato je kakav je period usledio za Real, a igračima je dugo trebalo da prebole odlazak trenera koji je "kralju" ponovo vratio krunu.

Za razliku od Serhija Ramosa i Kristijana Ronalda, koji su se putem društvenih mreža juče opraštali od "Mistera", Ronaldo i sam Zidan - bili su daleko otvoreniji te 2003. godine.

"Del Boske je perfektan trener za Real Madrid", rekao je tada Zizu bez straha od posledica za "Rojters" koji je preneo i da fudbaleri nisu želeli da naprave i počasni krug sa peharom pred navijačima - kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog odluke Florentina Pereza.


Znao je dobro Zinedin Zidan kakvog se posla "lata" i da će mu nad glavom - i kada je sve bajno - visiti mač, ali je na kraju shvatio da će se tog straha osloboditi samo ako ga sam zgrabi.

Taj "deža vi", doduše tuđi, od pre tačno 15 godina prošao je Zinedinu Zidanu kroz glavu kada je shvatio da Florentino Perez kuje planove za neki novi Real bez njega, a da mu samo osvajanje pehara Lige šampiona čuva posao.

Garancije takve vrste niko ne može da obeća, čak ni mnogo bolji treneri od Zinedina Zidana, koji i da
nikada više ne sedne na trenersku klupu u istoriju - odlazi kao veliki.

Brojevi govore za sebe: za dve i po godine na klupi Reala napravio je het-trik u Ligi šampiona i vratio titulu domaćeg prvenstva na "Bernabeu", a shvativši da je taj način održavanja sebe na mestu trenera poput "ruskog ruleta" sa pet metaka u burencetu revolvera - odlučio je da ustane od stola pre nego što se desi taj momenat kada si potrošio svu sreću na ovom svetu i sledi ti izlazak na "zadnja vrata".

Zbog "prestižnog" napuštanja scene - u trenutku kada je ugled na vrhuncu - o Zizuovom periodu u Madridu pričaće se legende i utisak o uspehu biti glorifikovan.

Istina je da će se sada zaboraviti to da Real Madrid nije delovao dominantno na velikom broju utakmica, da je odbrana na momente bila poput kule od karata, da su u mnogim krucijalnim momentima imali sreće ili sudijsku pomoć, ali je nasuprot toga bila druga vrsta "ostavštine" - ona kada bi Zinedin Zidan usred sezone dobio otkaz.

Odjednom bi sve ono što je Zizu uradio bilo tumačeno kao "ništa posebno" i to što je osvajao titule na svakih 17 mečeva - bilo bi otrgnuto od njega kao da je samo sedeo sa strane.

Zaboravilo bi se i kako je našao uspešan način da Kazemira implementira u Realov sistem, iako to nije njihova "šolja čaja", da je na pravi način rotirao mnogo više od 11 zvezda u timu i da (gotovo) svi budu time zadovoljni, da je "izmislio" i novu ulogu za Kristijana Ronalda koga je znao kako da uštedi u ipak veteranskim godinama, da je od Lukasa Vaskeza stvorio univerzalca sposobnog da "pogine" na terenu kada je to potrebno, a na sve to Real je prvi put znao i kako da se prilagodi protivniku.


Nije to nešto što se u Realu odobrava - ali, pokrije se jedno oko kada ti svakog maja u prostorije kluba unesu još jedan sjajni "ušati" pehar.

"Možda nisam najveći taktičar na svetu, ali posedujem nešto drugo. Imam strast, znam da motovišem, a to je nekada mnogo više", rekao je Zidan o sebi i možda najtačnije opisao svoj trenerski mandat u Real Madridu.

Zidan nije uspeo da stvori sistem igre koji bi, kao kod nekih timova koji su bili dominantni u istoriji, mogao da se nazove revolucinarnim u fudbalu - možda zbog toga što to nije umeo ili zbog toga što je Real tim koji ne daje trenerima vreme da rade na tome, odaberite sami, ali je ipak bio to vezivno tkivo i autoritet koji je neukrotive karaktere držao na okupu, sa istim fokusom, jedinstvene.

Odlučio je da sam ispiše svoju biografiju, a ne da je pojede "realovština".

I to je sasvim u redu...