Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei naredio da već danas počne ponovno obogačivanje uranijama u Iranu. "Ako nas neko napadne...", preti Hamnei.
Vrhovni voda Irana ajatolah Ali Hamnei rekao je da iranski narod i vlada nece dozvoliti da dalje bude i pod sankcijama i da poštuje nuklearne restrikcije.
"Onaj ko napadne Iran bice napadnut deset puta jace", porucio je Hamnei.
Iran ce danas informisati nadzornu agenciju UN u Becu o ponovonom zapocinjanju procesa obogacivanja uranijuma.
Portparol Organizacije za atomsku energiju te zemlje Behruz Kamalvandi objavio je:
"U pismu koje ce biti predato Medunarodnoj agenciji za atomsku energiju... Iran ce objaviti da ce proces povecanja kapaciteta proizvodnje... UF6 (uranijum heksafluorida)... zapoceti u utorak", porucio je Kamalvandi.
IAEA: Iran obogacuje uranijum i prkosi
U Iranu vlada nezadovoljstvo, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp povukao svoju zemlju iz nuklearnog sporazuma s Iranom.
Nuklearni sporazum iz 2015. uveo je ogranicenja iranskom nuklearnom programu u zamenu za ukidanje najveceg broja sankcija.
Medutim, on je imao vremenski rok i nije se bavio iranskim raketnim programom ni iranskom politikom u regionu. Tramp je to više puta navodio kao razloge kada je govorio o "najgorem sporazumu ikada".
SAD izašle iz nuklearnog sporazuma s Iranom!
Pristalice sporazuma tvrde da vremenski rokovi za cilj imaju da podstaknu dalje razgovore s Iranom o drugim temama.
Iranska valuta se na crnom tržištu menja po kursu od 66.000 rijala za jedan dolar, iako je zvanicni kursu 42.000 prema jedan. Mnogi tvrde da nisu videli nikakve koristi od nuklearnog sporazuma.
ŠTA JE IRANSKI NUKLEARNI SPORAZUM
Suština sporazuma iz 2015. godine je to što je njime nametnuto takvo ogranicenja nuklearnog programa Irana koje ga onemoguc´ava da proizvede bombu, a u zamenu je dobio ukidanje vec´ine americkih i medunarodnih sankcija. Ali, sporazum ima niz vremenskih ogranicenja.
Po njegovim odredbama, Iran može da održava zalihu od samo 300 kilograma nisko-obogac´enog uranijuma, dok je nekada imao i 100.000 kilograma visoko-obogac´enog uranijuma.
Iran može da obogac´uje uranijum samo do 3,67 odsto, koji se može koristiti kao gorivo reaktora, a to je daleko ispod 90 odsto potrebnih za proizvodnju oružja.
Sporazum takode ogranicava broj centrifuga za obogacivanje uranijuma koje Iran može koristiti i ogranicava ih na stariji, sporiji model.
Iran je uz to izmenio reaktor za proizvodnju "teške vode" tako da ne može da proizvede plutonijum, i prihvatio je da svoje postrojenje za obogac´ivanje, Fordo, duboko u planini, pretvori u istraživacki centar.
"SMRT AMERICI": Gori zastava SAD! FOTO
Dao je više pristupa inspektorima Medunarodne agecije za atomsku energiju i uspostavio sistem koji omogucava tom telu UN da proverava i druga postrojenja.
Zauzvrat, svetske sile su uklonile teške ekonomske sankcije koje su iskljucile Iran iz medunarodnog bankarstva i svetske trgovinr naftom. To je omogucilo Iranu da kupuje komercijalne avione i sklapa druge poslove. To je takode odmrzlo milijarde dolara koje je Iran imao u inostranstvu.
Sporazum, medutim, ne sprecava Iran da testira ili ispaljuje balisticke rakete. Sporazum ima niz odredbi o tome kada isticu pojedini rokovi.
U osmoj godini, na primer, Iran može poceti testiranje do 30 naprednijih centrifuga, a taj broj može u velikoj meri porasti dve godine kasnije.
Petnaest godina po sklapanju sporazuma, potpisanog 2015, okoncavaju se ogranicenja obogac´ivanja uranijuma i velicine zaliha Irana.
Tokom važenja sporazuma, Iran je ogranicen na nivo na kojem ne može proizvesti bombu i, ako bi se dogovor danas i raspao, strucnjaci kažu da bi Iranu bilo potrebno bar godinu dana da je napravi. Ako Iran prekrši sporazum, sankcije se mogu odmah ponovo nametnuti.
Protivnici sporazuma tvrde da on omoguc´ava Iranu da napravi bombu posle prestanka važenja sporazuma.
Kada se navrši 15 godina, Iran može imati niz naprednih centrifuga spremnih da rade, ogranicenja zaliha više nece biti, i onda bi teoretski mogao da se svesrdno baci u proizvodnju visoko-obogac´enog uranijuma.
