Botaničari su došli do otkrića tokom florističkih istraživanja.

Efedru je u podnožju Stare planine u okolini Knjaževca, na zaštićenom području parka prirode, sasvim slučajno, tokom prošlogodišnje florističke ekskurzije, pronašao dr Marjan Niketić, muzejski savetnik i ugledni srpski botaničar, a svoje otkriće nedavno je publikovao u naučnom časopisu "Botanica Serbica".

Na površini manjoj od 200 kvadratnih metara konstatovano je jedva 70 jedinki.

Pripadnici grupe ovih biljaka su relikti i procenjuje se da su starosti od oko 250 miliona godina, što znači da su preci ovih biljaka nastali pre dinosaurusa, četinara i biljaka cvetnica.

U narodu ih zovu vilina brada, metlina, kositernica ili vlašac, a zajednički latinski naziv im je Ephedra L.

Biljka koja svetli kada je žedna

Ovo ime je poznato i po lekovitom alkaloidu efedrinu koji se nekada iz njih dobijao, a danas se proizvodi sintetičkim putem.

Iako je odavno poznato da su efedre rasprostranjene u toplijim i suvljim delovima Balkanskog poluostrva, pa i u susednim zemljama, za postojanje predstavnika ovog roda u flori Srbije nije bilo ni nagoveštaja.

Patuljasta efedra ima status retke i ugrožene vrste.

Biljke se "lože" na Black Sabbath!

Na osnovu IUCN kriterijuma (IUCN - The International Union for Conservation of Nature) populacija efedre u Srbiji procenjena je kao krajnje ugrožena.

Značajan faktor ugrožavanja je i zarastanje staništa, a potencijalno može biti i sakupljanje.

U cilju očuvanja ove vrste i njenog staništa, u saradnji sa nadležnim institucijama, uskoro će biti preduzete i konkretne mere zaštite, navedeno je u saopštenju Prirodnjačkog muzeja.